Илузија да се може владати светом његовим уништавањем и самоуништавањем равна је лудилу, проистеклом из трагова „апсолутног зла“. Али, највећи проблем „великог брата“ је што је коришћењем САД, Европске уније и НАТО-а као инструмената требало да преотме преостале планетарне ресурсе. За такву мисију САД и Велика Британија више немају довољно снаге, а време неумитно истиче као у пешчаном сату. Зато је Србија језуитским жрецима крива, јер је „купила време” за Исток и скинула маску „великом брату”. Отимање Косова и Метохије „под хитно”, као и других српских простора, само је ситна пакост сујетне квазидемократије у агонији, због све очевиднијег и болнијег нестајања.

Но насупрот тој и таквој народној и традиционалној русофилији у медијској и интелектуалној сфери ствари стоје доста другачије. Нарочито после Петог октобра кад су на власт дошле прозападне снаге (иако ни Милошевић није био антизападно настројен). Неретко је то проевропско и прозападно становиште било негативно настројено према Русији, па и према свему што није са Запада.

Војни аташе САД у Србији Ерик вон Тирш, помпезно и са нескривеним одушевљењем, уз севање блицева и зујање телевизијских камера, обавестио је недавно српску и инострану јавност да ће током ове и идуће године више од сто старешина Војске Србије отићи на школовање у америчке војне колеџе. Реч је, углавном, о старешинама виших официрских чинова – мајорима и потпуковницима, којима се после повратка у земљу смеше унапређења и постављења на одговорне дужности

Данас су се коначно обликовали ставови свих кључних геополитичких играча у региону – Русије, САД и Европске уније. Москва као и раније настоји да врати косовски проблем у међународно-правни ток и да обнови преговор између Београда и Приштине под покровом УН. У том смеру, Москва је подржала Србију у њеном тражењу на Међународном суду Ун са захтевом да признање Косова означи као противречно међународном праву

Праве, патриотске и моралне елите нема без жртве и самопрегора. И, по томе се ми Срби не разликујемо од окружења. Свуда је ситуација са елитом иста: банда корумпираних и неспособних, или: способних али неморалних. Само што други народи, ови у окружењу, нису у таквој егзистенцијалној ситуацији као Срби, а поготову као Срби на Космету. Ми себи не можемо да дозволимо луксуз да се понашамо као други

Видов-дааан! – урлају радио-станице широм Српства. Вође уверавају народ да никад неће предати колевку нације, а у кулисама полако припремају „рају“ на неминовност. Младе патриоте гађају вође каменицама и показују песнице НАТО-роботима. А добронамерни скептици већ двадесетак година, попут Диогена са оним својим фењером, свуда траже петсто добровољаца са породицама који би били спремни да се сутра врате на свету земљу. Чиме би доказали да смо се Ребека, Добрица и ја преварили. Да је Косово наше не само књишки, као мит, већ и органски, као тле на ком је Србину угодније доћи на свет, као што је Индусу угодније умрети у Бенаресу.

Кнез Лазар, примајући мученичку смрт у бици, веровао је да његова жртва води у будуће Васкрсење, да његов временски пораз предодређује будућу Победу. На нама, који поштујемо његов подвиг – православне хришћане и патриоте, како у Србији, тако и изван њених граница – у првом реду на нама лежи та дужност. Не могу, нити имају право потомци јунака палих 1389. године на Косову пољу да допусте да света православна земља Косово и Метохија поново буде изгубљена за Србе, немају право да њихову жртву учине узалудном.

Ми се данас налазимо у сличном положају као и Свети Кнез Лазар оног првог Видовдана. И пред нашом генерацијом данашњих Срба стоји исто судбоносно питање: коме ћемо се царству приволети? Седамнаести март 2004. године шта је био друго до „други српски Видовдан", најновије, али се не зна које по реду, масовно пострадање Срба на Косову. То пострадање траје и даље

Деле се на четнике и партизане.Деле се на трезвењаке и пијанисте. Деле се на сите и сите свега.Деле се на мушке и женске (ова подела је детаљно регулисана и законом, јер су због европских тенденција Србије женски Срби у мушком телу и мушке Српкиње у женском телу законски заштићени). Деле се на партизановце и звездаше. Деле се по регионима ( и ова подела ће бити регулисана законом због европских тенденција Србије).

Под династијом Романових, уз све историјске противречности које је са собом носио друштвено политички систем заснован на конзервативном уређењу земље и сталним кашњењем за реформама у односу на развијене западноевропске земље, Русија је у следећа три века доживела геополитички развој и експанзију који су је сврстали међу најјаче планетарне силе. У њеној целокупној историји сећање на тешку деценију «Смутних времена» остаје метафора за најдубљу кризу