Заиста је блиско садизму када миљеници глобализма, новопечена елита, настала на распродаји државе, наручују  музичку  журку и са послужењем, да се подсмехну    статистима  „револуције“ од 5. октобра. Лишених посла, социјале, преспективе. То са улазницама од 10.000 динара је чиста магла у односу на идеју  да незадовољници у овом друштву, чија је већина жртва глобализације и њеног варања на картама транзиције

Питаћете шта би требало радити. С обзиром на то да је резолуција велико зло за српски народ, са несагледивим последицама, требало би спречити њено доношење, изласком три милиона људи са белим марамицама у рукама на улице и тргове градова Србије, достојанствено, Гандијевски, јер изгледа, како рече један угледни професор, „да се са српског рукава, посебно са мајица младежи, никада неће скинути жута трака“.  Другог излаза нема.

Миливојевић сматра да су Николићеве и Вучићеве изјаве којима се окрећу према Европи и Америци намењене и домаћој и страној јавности. Радун појашњава да те изјаве за спољну употребу имају циљ да се Николић позиционира као лидер који неће стратешки мењати политику Србије, али и да буде прихваћен на западу. За домаћу употребу он циља на неодлучне бираче који су гласали за ДС или ДСС. Станковић такође мисли да се обраћају и домаћој и страној јавности како би их уверили да неће мењати курс Србије. „Николић и Вучић шаљу поруку западу да су отворени за сарадњу.”

Чак ни у време Другог светског рата, ни на изричити захтев Адолфа Хитлера, српска марионетска власт није хтела да на источни фронт, против братског руског народа, пошаље макар једног војника или официра. Међутим, данашњи српски квислинзи нису више ни налик својим прецима. Ако су они током Другог светског рата сарађивали са окупатором зато што су мислили да је то неизбежно за опстанак нације, и имали су границе које нису хтели да прегазе, данашњи колаборационисти мисле само на себе, и ради тога су спремни да учине било шта. И против Србије, и против Русије.

РАЊАВАЈУЋИ МАЈКУ
КОЈА ПОРОДИ ПЛАЧ,
КОЈА ОБРИСА СУЗЕ
И ДАРИВА СМЕХ,
МАЈКУ НАД МАЈКАМА!
ДА ВИШЕ ДЕЦЕ НЕ БУДЕ,
ДА ВИШЕ СМЕХА НЕ ЧУЈУ,
НИКАДА ВИШЕ СЕРБИЈЕ!

Пре десетак година био је члaнак у Политици о томе шта би Срби требали научити од Хрвата, па су наведена и ова два примера. Први се односио на ТВ слику из Купреса, када је после другог упада хрватске војске на згради општине мењана табла , а један њихов повратник рекао је у камеру : „ Накад више општина ( него опћина) и никад више ћирилица“. Други се односио на емисију хрватског радија ( у Србији нема ни радија Србије, а камоли српског радија, него само Радио Београд), у којој Хрват избеглица говори да се не може вратити у околину Теслића јер неће да гледа ћирилицу и да му син служи у војсци Републике Српске.

Ми смо група грађана која ће уложити све напоре да се спречи доношење посебне Резолуције о Сребреници у Народној скупштини Србије:

Презентација  МЕЈЛ: gradjani.istina@gmail.com

Њихова мисија није изградња националног поноса код народа који би се онда јединствено борио за остварење свог националног интереса, већ насупрот томе, огађивање свега српског самим Србима, како би се они демотивисали да учине ишта што би заштитило и Србе и Србије. Они који би хтели да се назову културном и просвећеном, еврореформском елитом, не смеју ни да помисле, а камоли да кажу или учине нешто што би ишло у прилог или макар јасно дефинисало српске националне интересе.

Одликованим страним држављанима Месић се захвалио и на помоћи у обликовању ,,хрватске политике у региону''. Скромни борац за људска права из Србије додала је како је Хелсиншки одбор био једна од првих организација која се бавила повратком и реинтеграцијом Срба у Хрватској, али није помињала какви су резултати и успеси тог процеса. Притом, изгледа да залагање за права Срба у Хрватској искључује осуду ,,ултранационализма'' Фрање Туђмана.

Ако краставци, по правилнику ЕУ не смеју бити закривљени Срби морају да буду обавезно погнути. И тек онда председница НВО, одликована од комшијског “србољуба” политичара, који је сахрањивао Југославију на бис, ваљда ће у неком предстојећем вучењу за хрватске кадрове у Београду, постати нови министар. Овдашњи. Рецимо за нове интеграције у којима ће Србија бити испарчани регион у оквиру територија својих суседа.