Ако Вам је српски клеронационализам лош, хрватски клерофашизам би Вам морао бити гори!

Поделите:

Поштовани господине Пантићу,

Поводом Ваше изјаве о недавно одиграној фудбалској утакмици Хрватска – Русија, у којој сте прецизирали да ће ,,за Хрватску навијати грађанска Србија, а за Русију клеронационалистичка Србија“, а која је постала веома популарна и добила изразито велику пажњу у јавном простору, осећам моралну дужност да Вам темељно и опширно одговорим, будући да морам признати како сам је доживео као ненамерно изречену увреду или као, у најбољем и најблажем случају, потпуно неразумевање чињеничне ситуације узроковано Вашим когнитивним пристрасностима или необавештеношћу. Не желим овом приликом да сумњам у ваљаност Вашег карактера и намере, те у то да сте изјаву дали у доброј вери. Једнако тако, нећу дотаћи претпоставку да сте такав евидентно материјално нетачни исказ дали искључиво да бисте лакше заступали сопствену позицију, не либећи се у томе употреба најјефтинијих ораторских техника, али ћу узети право да Вам одговорим, руководећи се начелом одбране истине у јавној дискусији.

Ја, господине Пантићу, најдубље и најискреније презирем клеронационализам. Оно што ви називате клеронационализмом, а теолози ентофилетизмом, а што је код профанога света познато као домаћи варијетет ових теоријских поставки под именом светосавље, идеолошка је концепција из тридесетих година прошлога века која је Србима нанела несагледиве штете. Сазидана је на поправослављивању целе нације, односно на претпоставци да Србин ipso facto мора бити православан, што је вештачки покушало да поистовети границе нације и вере, етноса и конфесије, а у пракси је само успело да изолује католичке и муслиманске Србе и остави их ветровима историје. Оличина је у крилатици да ,,Србин некрштен не бива“, која је постала стег њене лимитираности и искључивости. Од таквог погрешног и некорисног приступа, српски народ је имао искључиво дугорочне и тешко поправљиве штете, од којих најмања свакако није била дистанцирање појединих његових корпуса у друге народе кроз линију конфесије, коју су идеолози светосавља установили као примарни критеријум и једину границу остракизације. Не желећи да се одрекне своје вере, тај део српског народа је прихватио својеврсно изопштење из националног бића, које опет дугујемо глупости и кратковидости грамзивих и кратковидих идеолога Српске православне цркве, управо оних који су желели да цео народ монополизују за своју веру. Мацинијевски тип национализма, који почива на ујединитељским, слободарским и секуларним принципима, а који је интегралан, био је идеолошки основ на ком је оперисала српска држава док је још низала успехе и победе. Он је поставио нацију изнад државе и вере, прихватајући да нечије верско опредељење није узроковано националним, те да та два нису нужно у каузалном односу. Kао такав, пригрлио је и Србе атеисте, муслимане и католике, а, заузврат, они су српском народу дали много и за њега много жртвовали. Не треба Вас извесно подсећати на муслимане који су гинули у униформи српске војске током Првог светског рата као ватрене патриоте, ни на велика и смела дела неправославних младобосанца и црнорукца, ни на допринос који смо од тог дела нашег народа имали у области културе, науке и уметности. Стога морам приметити, господине Пантићу, да смо опасности клеронационализма недвосмислено свесни, дотле да бих могао рећи да је то идеологија чијем сам смењивању са трона посветио свој живот. Зато Ваше речи и доживљавам као тешку увреду. Да је тако, сведочи и мој јавни ангажман, заступање атеизма и секуларности у формалним дебатама, од којих је једна вођена у највећем амфитеатру Православног богословског факултета у Београду, али и место у Надзорном одбору Удружења грађана ,,Атеисти Србије“, па бих слободно могао да кажем да сам последњи живи човек у овој земљи против кога оптужба за клеронационализам има икакав кредибилитет.

Па опет, ја нисам навијао за Хрватску, господине Пантићу, нити могу да замислим да урадим тако нешто у садашњим околностима. Одговорићу Вам и због чега.

Чини се, господине Пантићу, да Ви желите представити оне који су навијали за хрватску репрезентацију као просвећене, разумне и мирољубиве људе, толерантне и морално супериорне космополите, пријатељски настројене и ведре, а оне који су навијали за Русију или нису подлегли колективној хистерији као примитивне шовинисте, затуцане мрзитеље, забрађене клеронационалисте и деструктивне фанатике, који из неких ирационалних разлога или пуке завидности одбијају да подрже своје комшије и који једва чекају нову прилику да се опет покољу, а Балкан претворе у крваву касапницу. А опет, тешко да нешто може бити даље од истине. Техника коју користите је позната као формална логичка грешка лажна дилема и једна је од омиљених техника медија, када желе да задрже одређени наратив као исправан и пожељан, а други представе као погрешан и одбојан. На Вашу жалост, то је одвећ примитивна, лако препознатљива и бледа техника, која доноси неубедљиве резултате.

Морам да признам да ме фасцинира, господине Пантићу, чињеница да нисте приметили исти тај клеронационализам, који приписујете Србима, како изразито навире у Хрватској. Да јесте, не сумњам да не бисте навијали за хрватску репрезентацију као велики антифашиста и космополита. Дозволите да Вам помогнем. Тамо је тај деструктивни наратив много присутнији и јачи него у Србији. Заправо, то више није ни клеронационализам, то је клерофашизам у најдоследнијој традицији крваве НДХ. У највећој загребачкој Базилици Срца Исусова држана је миса за Анте Павелића, поглавника Независне Државе Хрватске, Хитлерове сателитске државе, у којој су побијене стотине хиљада Срба и која је уникатна по томе што је имала логоре за истребљивање деце. У истом здању католички верници се фанатично поклањају блаженом Степинцу, персонификацији хрватског клерофашизма, који као усташки кардинал чека проглашење за свеца из Рима, упркос својој немалој улози у геноциду. По Хрватској у много градова постоје улице назване по Будаку, министру Владе Независне Државе Хрватске и човеку који је одговоран за уобличавање геноцидне политике Независне Хрватске Државе у реченици да ,,трећину Срба треба побити, трећину покатоличити, а трећину протерати“, која је послужила као идеолошки темељ за спровођење највеће националне трауме коју је српски народ искусио у својој историји. Поред Будака, који је као главни архитекта покоља над Србима најзаступљенији, улице носе и имена других величина из националне хрватске историје, као што је Јуре Францетић, заповедник усташке Црне легије, те Младен Лорковић, министар унуташњих послова Независне Државе Хрватске. Да би со на рану била још болнија, та имена се махом намећу улицама у којима живи много Срба. Опет, пробајте да замислите јеврејску четврт у Немачкој која носи име по Ајхману. Насмејана хрватска председница, која је навијала за исти тим као Ви, страствено одевена у дрес са шаховницом, даје изјаве ,,како треба утвридити што се десило у Јасеновцу.“ Пошто се то иначе не зна. Замислите само Ангелу Меркел како даје изјаве да ,,треба утвридити шта се десило у Аушвицу.“ Не иде Вам? А да пробате са тим да неко Немцима честита долазак Адолфа Хитлера на власт, као што је аустралијски парламентарац Kрејг Kели честитао 10. април, дан оснивања НДХ? Релативизација Покоља спроведеног над српским, јеврејским и ромским народом, али и над комунистима без обзира на националност од стране усташког режима присутна је на сваком кораку. Тако је Стјепан Разум, свештеник Римокатоличке цркве и водитељ Матичне канцеларије Загребачке надбискупије, изјављивао да не постоје докази за масовне усташке злочине у Јасеновцу, али постоје за партизанске. Оно што делује као изјава једног суманутог клерофанатика у последњем ступњу делиријума је заправо пажљиво грађени прорачунати наратив хрватске државе и Римокатоличке цркве, који нам се бесконачно понавља до мучнине ревизионистичком историјографијом, а који за коначни циљ има да опере геноцид усташа над Србима и као праве злочинце прогласи ослободиоце из редова Титових партизана, у којима, треба напоменути, огромну већину током рата чине Срби (1941. године на територији Хрватске, дакле само од хрватских партизана, по етничкој композицији било је свега 21.5% Хрвата и чак 77% Срба). Поред њега, ту су и хорде других квазиисторичара и ревизиониста, који упорно умањују злочине Независне Државе Хрватске, са таквом бестидношћу да поједини од њих тврде да је Јасеновац радни логор у коме су се деца едуковала. Овакви покушаји, разуме се, за циљ имају окретање историје наопако, што је процес са којим се у модерној хрватској држави далеко стигло. Ако и даље сумњате у доследност неоусташтва у Хрватској и његову моћ, треба Вам напоменути да је чак 13.000 припадних усташких и домобранских јединица, са члановима породица, обезбедило себи пензију Републике Хрватске. Треба поменути и традиционалну свечану кукњаву на Блајбургу, где, поред масе људи одевених у усташке униформе, са усташким симболима и сликама, присуствује целокупно руководство модерне Хрватске, оплакујући горким сузама усташке ратне злочинце и колаборационисте, које су после рата пострељали партизани. Наслеђе забрањивања ћирилице из НДХ је видљиво у вандалском и упорном рушењу табли на ћирилици. Мржња према Србима и уметнички се каналише на огромним концертима где десетине хиљада људи занесено певају усташке Томпсонове песме, од којих свака друга отворено позива на клање Срба. Да помогне Србима да се осећају као њени држављани и једнаки грађани, Хрватска не пропушта да сваке године прослави етничко чишћење 250.000 Срба у акцији ,,Олуја“. Могао бих, наравно, наставити са овим до другог силаска Исусовог (а, пошто сам већ нагласио да сам атеиста, јасно Вам је да би се то одужило), али мислим да је и оволико довољно да се илуструје поента.

Ако Вам је српски клеронационализам лош, хрватски клерофашизам би Вам морао бити гори, пошто је његов биланс деструкције неупоредиво већи, крвавији и бруталнији. То су егзактне чињенице, потпуно емпиријски проверљиве. За репрезентацију такве државе, дакле, да поновим, за екипу која представља такву државу, ја не желим и не могу да навијам. Докле хрватска држава не поправи однос према мојим сународницима и не рашчисти са својом злочиначком прошлошћу, док заиста не крене путем суштински деусташизације, од мене никада неће добити подршку, чак ни на спортском терену. Не зато што сам клеронационалиста, господине Пантићу, него зато што сам поносни антифашиста, секулариста и Србин. Зато што сам хуманиста и космополита. Зато што презирем ратне злочинце и оне који их славе. Зато што сам пацифиста, али и зато што не верујем да пред убицама и онима који их славе треба узмицати, већ се, напротив, треба храбро, јасно и гласно супротставити, баш као што су се наши стари супротставили усташком ножу.

Могли бисте, господине Пантићу, покушати да порекнете сопствену почетну тезу и вратите ме на терен фудбала кроз тврдњу да политика и спорт немају везе, те да их не треба мешати. Иако бих такву констатацију сматрао нетачном, она далеко више бива дискредитована понашањем самих хрватских репрезентативаца, као и понашањем хрватске државе везаним за учешће на Мундијалу. Видели сте, господине Пантићу, понашање хрватских репрезентативаца након победе над Аргентином. Уместо да славе победу над фудбалском велесилом спортски и џентлменски, они су отишли у свлачионицу и певали Томпсонову песму Бојна Чавоглаве, у којој се каже: ,,Чујте, српски добровољци, бандо четници, cтићи ће вас наша рука и у Србији!“ Да ли је то тим за који навијате, људи који су толико огрезли у мржњу према Србима, да морају да је исказују чак и на мечу који са Србијом нема никакве везе? И то није једини пут, хрватски играчи редовно после меча певају Томпсонове песме. И то није једини инцидент, брзо сте заборавили Јосипа Шимунића, хрватског играча ког је ФИФА казнила јер је са испруженом десном руком после утакмице скандирао усташки поздрав: ,,За дом спремни!“ А хрватски навијачи су му исто одговарали са трибина у еуфорији. Био је национални херој, а Фејсбук страница подршке је имала око 200.000 оних који у томе нису видели ништа спорно. Да симболика буде слађа, хрватска репрезентација је добила нове црне дресове. Треба ли да поверујемо, имајући у виду све наведено и фокус који имају на рехаблитацију усташтва, да су случајно исте боје као и униформе Францетићевих црнокошуљаша? Боје хрватске заставе су црвена, бела и плава. Нигде нема црне. Kао што на Немачкој застави нема светлобраон боје, али је има на раним униформама СС јединица. Баш ме занима како би свет реаговао да немачка репрезентација изађе на терен у дресовима те боје. Треба напоменути да су хрватски спортисти отишли у Русију са слоганом ,,на крилима Олује“, а да не остане сумње о каквој је олуји реч, постарали су се када су понели реплику заставе која се вијорила на Kнинској тврђави после уласка хрватске војске током операције ,,Олуја“. Наравно, треба напоменути да Хрвати и према другима показују исти провокаторски приступ, па су тако своје домаћине Русе, који су их господски угостили, почастили политичким паролама о Украјини. Толико о немешању политике и спорта. Замислите следећу сцену, господине Пантићу. Излазе Немци на терен. Зна се да су пре дизали хитлеровски поздрав и да им је цео стадион салутирао истим. Дресови са свастиком, или црвени или светлобраон. На терену капитен подиже руку и поздравља старонемачким ,,хајл Хитлер!“ са подигнутом десном руком, по трибинама кукасти крстови и громогласни отпоздрав, а у свлачионици иде песма:

,,Чујте јеврејски добровољци, бандо ционисти, стићи ће вас наша рука и у Израелу.
Аушвиц и двориште Дахауа, то је кућа Ајхманових месара.
Kроз Берлин камиони журе, носе црнце Хајнриха Химлера.
У Матхаузену клаоница била, много Јевреја река носила.“

Можете ли да замислите Јевреје да после тог догађаја навијају за немачку репрезентацију? Ја не могу. Да ли би требало да навијају за такву Немачку под јаловим изговором добросуседских односа, толеранције и међунационалног помирења? Не мислим да би требало. Ту је одговорност за непомирење на Немцима, а не на Јеврејима. Они који желе да је пребаце на Јевреје једноставно нису добронамерни и хумани, већ су прикривени садисти, који једном народу желе да наметну самоповређивање и самопонижење. Да ли би требало да навијају за такву репрезентацију јер постоје нормални Немци који нису нацисти? Не, јер та репрезентација представља управо оне који јесу, носи симболе оних који јесу, слуша песме и користи поздраве оних који јесу. Она би била персонификација те болесне идеологије. Преведите аналогију и имаћете одговор зашто су неки Срби навијали против Хрватске и зашто никада неће навијати за њу.

То нема ништа са ирационалном мржњом према једном етносу, како желите то да представите, али има са самопоштовањем пред клерофашизацијом једне неоусташке државе. која нам је већ показала шта је у стању да уради једном у историји. Не желим да навијам за неког ко користи сваку прилику да покаже колико презире мене и народ коме припадам. Не желим да му дајем то задовољство. Такав однос јурења за неким ко нас презире није никаква просвећеност, како нас убеђујете, већ најобичнији мазохизам и стокхолмски синдром замотан у хаљине квазитолеранције и квазиевропејства. Навијати против Хрватске, чак и за нас који нисмо пасионирани љубитељи фудбала, стога је не само питање националног поноса, већ и питање антифашизма и људскости. То је питање и пркоса и личног дигнитета.

Неке ствари превазилазе пуко трчање за кожном лоптом, а ја заиста не желим да пружам подршку неоусташтву и онима који га представљају, ма колико добри или лоши били у том трчању за лоптом. Далеко ми је битније какву поруку носе, а порука коју су хрватски играчи донели етички и естетски ни најмање ми се не допада. Онима који желе да стану иза такве репрезентације треба да буде јасно да тим приступом само дају ветар у крила таквој куги, уместо да заједнички покушамо да је благовремено обуздамо. Док их подржавате или узмичете пред таквим непочинствима, неће имати разлога да промене приступ.

Спортски поздрав у нади да ћете схватити сопствену заблуду и престати да користите неосноване генерализације у недостатку ad rem аргумената,

Бојан Драгићевић

Извор Фејсбук

Поделите:

8 Коментари

  1. Ви ако не видите да овом дечку није све, а не идем даље у дубину, јер можда је неспорно начитан, али здравствено није у реду, о здрављу духа дакле да не причам, мада је већ довољна брука и срамота за овај сајт па пријатељски сугеришем, да неко светосавље макар га не знам какве орг. и ликови сподобе рабили као реч подведе и симплификује под етнофилетизам-има ко да види. Запањен сам. Увек је било дискусија и демократски је да се воде на разне теме, али ово није било ни у тадићевском времену, један опскурни марић је чак успео рећи да се сумња од неких да је Свети Сава био педер побогу људи, ми као да смо полудело друштво, уосталом ко озбиљан одговара милојку ееееј.

  2. Капа доле Хрватима за игру, два пута капа доле за борбеност! Показали су како се бори за националне боје. Срби су поново показали како су спремни да продају веру за вечеру. Све ратове смо изгубили због подела и јавашлука 90.тих, шверца, жеље за влашћу, стотине локалних полиција и војски. Сви су нам криви осим властитих „вођа“. Тако и фудбалу, да би се неки клинци продали за десетине милиона осрамотили смо се. „Орлови“ не да нису летели, него су се показали као посране гуске које су се ваљале у балеги, па се балега слепила и скорела по крилима, па нит може да лети јер је гуска, нит оно мало „летећег преја“ може да мрдне од балеге. СРАМОТА!

    • Хрвати су играли најбољи фудбал и показали невероватну борбеност. У финалу статистика показује ПРЕКО 100 километара трчања, значи да је у просеку 10 играча претрчало по 10 километара, значи да је сваки играч претрчао 100 пута игралиште, што је невероватно! Да не причамо о Русима, која су међу најмоћнијим земљама света, а гинули су на стадиону. Таблоиди са великим словима и еуфоричним „ОООРЛОВИИИ“ еуфорично лажу да би згрнули паре, а оне СРАМОТЕ од играча ко метиљаве краве на највећем спортском догађају у свету – СРАМОТА! СРАМОТА! СРАМОТА! Капа доле Модрићу, ако му је таленат дао Бог, онда је борбеност његова лична! Капа доле свим играчима Хрватске за игру и борбеност! Наше срамоте од играча боље да се не појављују пред народ док се мафијашки ФСС не реформише. Како је могуће да прваци света јуниори заврше како су завршили? Лако! Исто као што смо погубили ратове 90-тих – СИТНОШИЋАРЏИЈЕ. Срби имају 100 команданата, 100 вођа, 100 тактика, а свако гледа свој интерес.

  3. Не ради се овде о фудбалу већ о лудом Милојко кога има у сваком народу али код нас окупаторски медији такве промовишу.Наши су играли добри Хрвати, Руси боље и ту се прича завршава за паметне. У некој следећој причи распоред биће другачији.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here