Амери истраживали и утврдили да нико у свету не верује ПУТИНУ?!

Поделите:

Широм света мало људи верује председнику Русије Владимиру Путину да ради праву ствар у међународној политици, резултат је глобалног истраживања јавног мњења америчког „Пју центра за истраживање“ (Pew Research Center).

У просеку 26 одсто људи на свету каже да има поверења у руског лидера. Сумње у Путинову спољну политику, међутим, не поклапају се нужно са доживљајем Русије као опасности за безбедност. У 37 држава просечно 31 одсто испитаника описује руску моћ и утицај као главну претњу њиховој земљи, а исто толико тако види и Кину, што је близу 35 одсто оних који сматрају да су америчка моћ и утицај велика претња.

Када се сви фактори узму у обзир, слика Русије у свету је више негативна него позитивна. Критички ставови о Русији су распрострањени у САД и у Европи, док су ставови више помешани у азијско-пацифичком региону, на Блиском истоку, у субсахарској Африци и у Латинској Америци. Само у три посматране државе већина испитаника је исказала повољно мишљење о Русији – у Вијетнаму (83 одсто), Грчкој (64) одсто и на Филипинима (55 одсто).

Многи људи изражавају сумњу да је Влада Русије посвећена грађанским слободама. Глобално, у просеку 30 одсто испитаника каже да Русија поштује права својих грађана, док се 46 одсто не слаже са том констатацијом, а 17 одсто нема став. Скептицизам у поштовање личних слобода у Русији је раширен у САД и у Европи. Ставови су више помешани у азијско-пацифичком региону, на Блиском истоку и у Латинској Америци, док је јавност у субсахарској Африци више убеђена него што није да руска влада штити личне слободе својих грађана.

То су најзначајнији резултати истраживања “Пју центра” спроведеног на 40.951 испитанику у 37 држава, не укључујући Русију, од 16. фебруара до 8. маја ове године. Истраживање је спроведено телефонском анкетом и интервјуом са испитаницима.

Европљани су нарочито оштри у оцени Путина, пошто у просеку њих 78 одсто нема поверења у председника Русије. У Америци и Канади мало је уверених у Путиново глобално вођство и три пута је више оних којима се Путин не свиђа од оних којима се свиђа.

Државе у којима већина поздравља Путинову спољну политику могу се избројати на прсте једне руке – Вијетнам, Филипини, Танзанија и Грчка. У осталим државама многи не исказују никакав став о Путину. Трећина или нешто више испитаника у Индији, Индонезији, Гани, Сенегалу, Јужноафричкој Републици и Аргентини нема став о руском лидеру.

Иако Путин и Русија имају слаб рејтинг широм великог дела света, мали број испитаника доживљава руску моћ и утицај као главну претњу својој нацији. Русија се доживљава као много мања опасност од “Исламске државе” и климатских промена у свим посматраним државама, осим у Пољској и Јордану. У просеку 31 одсто испитаника каже да је руска моћ велика претња њиховој нацији, док 62 наводи ИСИС, 61 одсто климатске промене, а 51 одсто сајбер нападе из других земаља и стање светске економије. Заправо, међу осам понуђених опасности, моћ и утицај Русије и Кине деле последње место са просеком од 31 одсто.

Генерално, испитаници не сматрају да Влада Русије поштује личне слободе својих грађана.

У 37 посматраних држава, тек 30 одсто анкетираних верује да се Русија придржава тог начела демократије, док за Француску то верује 60 одсто (испитаници ван Француске), САД 54 одсто (испитаници ван САД), а само 25 одсто испитаних сматра да Кина поштује личне слободе.

Велика већина Американаца (80 одсто) и Канађана (73 одсто) сматра да Путинова влада не поштује личне слободе. Слични проценти су и у европским државама.

На Блиском истоку и у азијско-пацифичком региону ставови се разликују од земље до земље. Већина у Тунису, Либану, Вијетнаму и на Филипинима сматра да Русија поштује грађанске слободе, док је јавност у осталим државама тих региона подељена по том питању.

МАЛО ПОВЕРЕЊА У ПУТИНОВУ СПОЉНУ ПОЛИТИКУ

У малом броју посматраних држава људи исказују поверење да Путин чини праву ствар у међународним односима. Глобално, у просеку 60 одсто испитаника каже да нема поверења у Путиново глобално лидерство.

Европа има најмање поверења у Путина са просеком од 78 одсто испитаника који не верују Путину. Готово девет од десет у Пољској (89 одсто), Шпанији (88 одсто), Холандији (87 одсто) Шведској (87 одсто) не верује Путину, а у Француској осам од десет испитаних (80 одсто).

Половина и више анкетираних у државама Латинске Америке такође изражава сумњу у Путинову спољну политику. Слично је и на Блиском истоку, уз изузетак Туниса, где су мишљења готово једнако подељена (32 одсто верује Путину, 39 одсто не верује).

Мишљења о Путину су помешана у Африци, уз прилично велики број оних који немају став. Само у Танзанији нешто више од половине (51 одсто) изражава поверење у међународну политику руског лидера.

Путин ужива поверење половине или више Вијетнамаца (79 одсто), Филипинаца (54 одсто) и Грка (50 одсто).

Иако је поверење у Путинову спољну политику генерално ниско, у многим државама њему верују више него председнику САД Доналду Трампу. Поверење у Путина је много веће него у Трампа у Грчкој и Либану (31 одсто процентних поена више) и Вијетнаму (21 процентни поен више). Са друге стране, поверење у Путина је значајно мање него у Трампа у Израелу (28 процентних поена мање), Нигерији и Пољској (по 19 процентних поена мање) и у Кенији (18 процентних поена мање).

Када се Трамп и Путин пореде у САД и у Русији, показује се да Американци мање верују Путину него Руси Трампу. Тек 23 одсто Американаца има поверења у Путиново деловање на међународној сцени, док Трампу верује 53 одсто Руса.

У мнобројним државама пол испитаника игра улогу када је реч о поверењу у Путина. У 10 од 37 посматраних земаља мушкарци исказују више поверења у руског председника од жена.

Идеологија је такође повезана са сликом о Путину. У 11 од 21 државе у којима су испитаници питани о идеологији, они који себе виде десно од политичког центра исказују више поверења у Путина. То је нарочито изражено у Италији, где се о Путину повољно изразило 39 одсто испитаника са десним погледима, а 24 одсто са левим ставовима. У Грчкој је тај однос 62 према 47, док је у Аустралији 33 према 19.

У Венецуели је тај тренд супротан, па 28 процентних поена више испитаника са левице подржава Путинову спољну политику, а у Израелу 11 процентних поена више.

У САД је виђење Путина подељено по партијској линији. Тек 13 одсто демократа исказује поверење у Путина насупрот 34 одсто републиканаца. Током 2015. године готово да није било разлике, јер је у Путина имало поверење 20 одсто демократа и 17 одсто републиканаца.

РУСИЈА СЕ НЕ ДОЖИВЉАВА КАО ПРЕТЊА У ВЕЋИНИ ДРЖАВА

У поређењу са осталим глобалним претњама, попут ИСИС-а и климатских промена, већина људи широм света релативно мало брине због руске моћи и утицаја. Од 37 посматраних држава, Русија је само у Пољској и Јордану сврстана међу три највеће претње по националну безбедност.

У Америци руска моћ веома забрињава 47 одсто испитаника, иако много више Американаца као претњу види ИСИС, сајбер нападе и климатске промене. У Канади тек 30 одсто људи види руску моћ као главну претњу, што је најмање међу осам понуђених претњи у истраживању.

Осим Пољске, већина у Европи изражава знатну али не и претерану бригу о њиховом источном суседу. У Грчкој (24 одсто) и Мађарској (28 одсто) су најмање забринути због руске моћи и утицаја.

На Блиском истоку само у Турској више од половине (54 одсто) види Русију као претњу својој држави. У другим земљама региона забринутост је мања, а руска моћ најмање брине Израелце (27 одсто). У субсахарској Африци и Латинској Америци трећина или мање види Русију као велику претњу. Изузетак је Кенија, где отрпилике четири од 10 (39 одсто) испитаних изражава велику забринутост због руске моћи и утицаја.

Понегде се забринутост због Русије разликује и када се посматра образовање испитаника. У Америци, на пример, образованији за нијансу више доживљавају Русију као главну претњу од људи са нижим степеном образовања (51 одсто према 44 одсто). На Филипинима је та разлика већа и износи 12 процентних поена.

Политичко опредељење нарочито у САД игра улогу у виђењу Русије. Отприлике шест од 10 демократа (61) одсто сматра да је Русија највећа опасност по националну безбедност , а исто мисли 36 одсто републиканаца.

РУСИЈУ НЕПОВОЉНО ВИДЕ У МНОГИМ ДРЖАВАМА

Мишљења о Русији су више неповољна него повољна у 19 од 37 посматраних држава. У просеку тек 34 одсто испитаника види Русију у позитивном светлу, а 40 одсто у негативном. То је благо побољшање руског глобалног имиџа, пошто је 2015. године у просеку 51 одсто испитаних видело Русиј у негативном светлу.

По регионима, репутација Русије је најнеповољнија у Европи и Северној Америци. Читавих 63 одсто Американаца и 59 одсто Канађана има негативно виђење Русије. У Европи такав поглед има у просеку 61 одсто испитаника, а антируски сентимент је нарочито изражен у Холандији (82 одсто) и у Шведској (78) одсто.

На Блиском истоку, већина у Јордану (93) одсто, Турској (62) одсто и Израелу (61 одсто) има негативне ставове о Русији. Антируска осећања у Јордану су готово дуплирана у последњих 10 година и појачана су чак и пре руског укључивања у сукобе у Сирији.

Мишљења су подељена у Тунису и Либану. У Либану се погледи разликују у зависности од припадности шиитима и сунитима – 83 одсто шиита види Русију повољно и тек 21 одсто сунита и 38 одсто хришћана осећа исто.

Виђење Русије је помешано у Латинској Америци и субсахарској Африци, где има и много неодлучних и оних који немају став. Повољно мишљење о Русији највише је распрострањено у Нигерији (45 одсто види Русију повољно), Танзанији (45 одсто) и Перуу (41 одсто), док је негативно мишљење највише распрострањено у Јужноафричкој Републици (40 одсто) и Бразилу (36 одсто).

Међу посматраним државама, имиџ Русије је најбољи у Вијетнаму, Грчкој и на Филипинима. У све три државе више од половине испитаних има повољно мишљење о Русији. У Грчкој је тај проценат остао на истом нивоу и стоји изнад 60 одсто од првог истраживања обављеног 2012. године. Ове године у Грчкој Русију види повољно 64 одсто испитаника.

На Филипинима и у Вијетнаму све више људи током година види Русију у добром светлу. У Вијетнаму сада тај проценат износи 83, што је скок од осам процентних поена у поређењу са 2015. годином. Филипинци, вођени председником који изгледа савезништво окреће од Америке према Русији, сада у значајно већем броју повољно виде Русију (55 одсто) него пре четири године (35 одсто у 2013. години).

Међусобно виђење Американаца и Руса омекшало је од веома негативног које је преовлађивало после анексије Крима и увођења санкција Запада према Русији. Ове године отрпилике четири од пет Руса (41 одсто) види Америку у повољном светлу у поређењу са тек 15 одсто у 2015. години. Мишљење Американаца о Русији је мање побољшано – у 2015. години Русију је повољно видело 22 одсто Американаца, а ове године 29 одсто.

У САД су по овом питању изашле на видело партијске разлике. У 2015. години Русију је у неповољном светлу видео 71 одсто демократа и 73 одсто републиканаца. Током протекле две године погледи републиканаца су постали значајно позитивнији, док су се ставови демократа мало променили. Данас тек 16 одсто демократа има позитивно мишљење о Русији у поређењу са 41 одсто републиканаца.

У многим државама старији људи у значајно мањем броју виде Русију у позитивном светлу у поређењу с младима и ни у једној земљи млађи људи нису више критични према Русији од старијих генерација. У 12 држава старији од 50 година имају много лошије мишљење о Русији од оних између 18 година и 29 година. Генерацијски јаз је највидљивији у Јапану и Бразилу, где разлика износи 37 процентних поена, Аустралији (24 процентна поена) и Јужној Кореји (22 процентна поена). У осталих 11 држава, између 40 одсто и 60 одсто старијих од 50 година нема став о Русији.

Мушкарци су више наклоњени Русији од жена – у седам држава, мушкарци су за седам до 17 процентних поена више наклоњени Русији од жена. Јаз међу половима је највећи у Француској (17 процентних поена) и у Немачкој (14 процентних поена).

Веза између образовног нивоа и погледа на Русију зависи од региона. У Француској, Америци и Шведској, људи нижег нивоа образовања у значајно већем броју виде Русију у повољном светлу. У Тунису и Турској, међутим, Русију тако доживљавају образованији људи.

МНОГИ ДОВОДЕ У ПИТАЊЕ ЗАШТИТУ ЛИЧНИХ СЛОБОДА У РУСИЈИ

Глобално, у просеку 30 одсто испитаника сматра да руска влада поштује личне слободе својих грађана. У Северној Америци, како у САД (80 одсто), тако и у Канади (73 одсто), убеђени су да руска влада не поштује грађанске слободе. У Европи, отприлике осам од 10 испитаника сматра исто – у Шведској, Холандији, Француској, Пољској и Немачкој. Међу Грцима има највише оних који кажу да Русија штити личне слободе (43 одсто).

Супротстављена мишљења о поштовању личних слобода у Русији постоје у Азији и на Блиском истоку. Већина у Аустралији (75 одсто), Јапану (61 одсто) и Јужној Кореји (56 одсто) сумња да руска влада поштује личне слободе, док већина у Вијетнаму (85 одсто) и на Филипинима (59 одсто) сматра да Русија штити грађанске слободе.

Израел је једина посматрана држава на Блиском истоку у којој јасна већина не верује да Путинова администрација штити права грађана Русије. Супротно, већина у Тунису (80 одсто) и Либану (70 одсто) даје Русији повољну оцену по овом питању.

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here