До сада непознат детаљ са суђења
Хрватски медији пренели су занимљив чланак о Жељку Ражнатовићу Аркану, који помиње и његовог оца.
Kада је 22. октобра 1974. године шведски Интерпол затражио од централе да објави ‘црвену потерницу’ за Ражнатовићем, београдски Интерпол обавестио је друге земље да је у периоду од 1970-1972. године „ово лице у Југославији више пута осуђивано прво као малолетник, а затим као пунолетно лице.
Пресуде су изрицане због крађа, тешких крађа и оружаних пљачки.“ Аркана су многе земље света теретиле с још осамнаест година затвора. То му је стајало изнад главе када се први пут вратио из иностранстваа у Београд, почетком 1980-их.
Тада се већ по граду причало да је Аркан пријатељ Стане Доланца, министра савезне полиције. По извештају с једног суђења из 1983. када је у Улици 27. марта пуцао на два полицајца, у његовим генералијама уписано је — радник Савезног СУП-а. После се причало да је његов отац Вељко Ражнатовић, иначе пуковник ваздухопловства ЈНА, тада викао по судници: „Реци, Жељко, реци свима што си радио за Југославију вани, реци да сви чују!“
У једном од интервјуа, осврћући се на тај детаљ, Жељко Ражнатовић је изјавио: „А и да сам радио за Државну безбедност, где се о томе прича? Јел’ прича ЦИА? Јел’ прича МОСАД? Kо о томе прича? Па зато се и зову тајне службе. Зна се само да оне постоје и — тачка.“
Прича каже да је забринути отац Вељко Ражнатовић баш те 1972. године отишао код Доланца и замолио га да се брине о Жељку. Доланц је добро одрадио свој посао. Аркан је временом постао, бар је тако Доланц тврдио, један од најбољих оперативаца Савезног СУП-а. Име Жељка Ражнатовића је у више наврата, у страним и домаћим медијима повезивано за активности СДБ-а и ССУП-а и то из више разлога. Један је његово поседовање службеног документа као радника ССУП-а. А други његове својевремено блиске везе с касније министром федералне полиције Доланцом, затим с Драганом Ћулафичем, начелником Управе за гранична питања и странце у федералној полицији. О контактима и дружењу Ражнатовића с Цулафићем у ССУП-у Југославије постоји посебан досје ‘Kасино’ који је отворен по наређењу самог Доланца.
И треће, везе с генералом Јовом Поповићем, тада управником Института за безбедност ССУП-а и Станком Чолаком, начелником Управе за емиграцију СДБ-а Југославије. За Чолака, Хрвата из Мостара, писало се и причало да је постао кум породице Ражнатовић. Чолак је у пензији од 1988. године. Генерал Јово Поповић, познатији као делегат за безбедност Фудбалског савеза Југославије признао је да је кућни пријатељ с Ражнатовићима, јер је Арканов отац Вељко био његов ратни пријатељ још у Словенији, где је Жељко и рођен.
Експрес.хр
