Бекство из „дужничког ропства“: Могу ли Срби да не плаћају ни на мосту ни на ћуприји

Поделите:

Београд – Само у Србији се не брине о правима људи који су подигли кредите у швајцарским францима. Закон о заштити потрошача у Србији се крши тако што се једноставно игнорише, а уместо прекршилаца кажњени су углавном грађани.

Банке, комунална предузећа и мобилни оператери, према тврдњи нашег саговорника, без последица крше Закон о заштити потрошача. Дејан Гавриловић, председник удружења за заштиту потрошача „Ефектива“, био је гост Јелице Путниковић у емисији „Енергија Спутњика“ и говорио је о два могућа решења која чекају кориснике спорних кредита, као и о начинима на који грађани могу да заштите своја права.

Дошло је до промене власништва у неким банкама у Србији и неки клијенти су једноставно препродати другој банци. Гавриловић каже да нема места страху од лошијих услова које нова банка може да вам наметне. Наиме, уговор између банке и клијента мора да се поштује и не само кредит, него и све друге банкарске позајмице.

„Многи не знају да имају право да у тој новој банци немају рачун зато што банка нема право условљавања пружања једне услуге активирањем неке друге.“

Што се тиче накнада за одржавање рачуна, нова банка има право да их наплаћује по сопственом ценовнику, али треба имати у виду да рачун може да се пребаци из старе у нову банку само уз сагласност клијента.

„Треба видети колико се исплати отварање рачуна у другој банци. Клијент би морао да види само колико би га коштао месечно налог за пренос када из те банке пребацује отплату кредита на ту банку где му је прешао кредит и то би могло да буде ипак скупље због провизије за трансфер новца итд“, објашњава он.

Много грађана има оправдан страх и од подизања било каквог кредита због свега што се дешава са 20.000 породица које су се задужиле подижући кредите у „швајцарцима“. Наш саговорник каже да су данас грађани доста опрезнији и упућенији него што је био случај пре десетак година, када су стране банке кренуле у агресивно рекламирање услуга кредита.

„Од деведесетих стамбени и било какви кредити нису функционисали до неке 2004. године. Неких 13 до 14 година није било банкарског искуства грађана у односу са банкама. Онда су дошле нове банке, кренуле агресивно и грађани Србије, жељни бољег живота, посежу за потрошачким кредитима, кредитима за утомобил, стамбеним итд“, подсетио је Гавриловић.

Он каже да су грађани наивно веровали банкарским службеницима да доносе рационалну економску одлуку када су подизали кредите у швајцарским францима.

„Кад погађате куповину стварна, то су цене изражене у еврима. У банци провере кредитну способност, одобре, дајете капару да стан не оде и онда кад већ имате све те трошкове долазите у банку да потпишете уговор о кредиту и у банци вам кажу да немају више то, већ да имају кредит у швајцарским францима са нешто нижом каматном стопом. Службеник вас посаветује да је то боље и ви потписујете или вам у банци кажу да они сви узимају те кредите.“

„Битно је оно што се дешава у односу између корисника кредита и банке и оно што пише у уговору и шта је тај уговор произвео. Произвео да ви узмете 50.000 евра у тој противвредности и онда банци треба на крају да платите 150 или 200 хиљада евра или да у овом тренутку у еврима дугујете више него што сте добили пре десет година, а десет година уредно отплаћујете кредит. На сцену би морала да ступи Народна банка Србије као контролор банкарског пословања и да реагује доношењем закона као што је у Хрватској или нека друга мера.“

Пошто држава Србија није нашла механизам да помогне оштећеним грађанима, јер клијенти се сматрају оштећеним, Гавриловић каже да ће им управо то бити најбитнији аргумент када правду буду потражили на суду.

„Последњих месеци широм Европе судови доносе пресуде у корист клијената, проглашава се ништавном валутна клаузула у ’швајцарцима‘ уз објашњења да банка није довољно упутила, информисала клијента о свим ризицима, да је дошло до прекомерног давања од стране клијента ка банци. Управо смо из тог разлога ми против доношења закона, јер се са тим касни бар једно две-три године уназад“, објашњава наш саговорник.

Закон о конверзији кредита у евро кредите по паритету који важи на дан исплате кредита је решио проблем у Хрватској, а Гавриловић мисли да ће и код нас проблем бити решен на исти начин, али да би се заштитиле банке. Он сматра да би у случају да пресуде за раскид или ништавност клаузуле постану судска пракса, банке имале много већи губитак него кад би кредите конвертовале у евро.

Гавриловић каже да банке имају неформални договор да не контактирају са удружењем „Ефектива“ и да нису ни покушале да са њима заједно реше проблем кредита у „швајцарцима“.

„Интерес банака у Србији је да зараде чак и преко онога што закон дозвољава, а интерес удружења ’Ефектива‘ је да банкама то не дозволи. Ми смо за то да банке послују и да зараде, али да зараде у оквиру закона, а не да зарађују на једном кредиту четири или пет пута више од онога што им припада.“

Удружење „Ефектива“ је укрстило копља и са мобилним оператерима у Србији, ради незаконитих одредби у уговорима, које оператери активирају у случају да грађанин жели да раскине уговор због лошег квалитета услуге.

„Оператери активирају одредбу уговора која се зове ’уговорна казна‘, а која је забрањена Законом о облигационим односима. Рецимо, ви закључите уговор на две године и после три месеца видите да та услуга није није адекватна. Желите да раскинете уговор и они кажу може, али морате да преостали број рата да нам исплатите и онда можете да раскинете уговор. То је потпуно незаконито и у сукобу са Законом о облигационим односима и са Законом о заштити потрошача“, каже Гавриловић.

Наш саговорник додаје да ни државни органи нису на страни потрошача у овој борби.

„Тржишној инспекцији су последњим изменама Закона о заштити потрошача одузете бројне ингеренције, али постоје одређене ставке у казненим одредбама и у овлашћењима тржишних инспектора које Тржишна инспекција не жели да примени. Они не прихватају да је овакво понашање неправична уговорна одредба која мора да се санкционише.“

Гавриловић саветује грађане да морају бити упознати на који начин да се боре са тим и како да изађу из проблема, да буду упорни и, на крају крајева, да заврше на суду, а да ће сигурно добити поступак.

С обзиром на то да суђења трају месецима, удружење „Ефектива“ ће покренути нови поступак за заштиту колективних интереса потрошача по угледу на колеге из Словеније и Хрватске. Тамо су удружења за заштиту потрошача подносила пријаве и сада мобилни оператери на захтев потрошача раскидају уговоре без поговора. Гавриловићево удружење планира да поднесе пријаву преко Министарства трговине, а можда и неку врсту колективне тужбе где ће тражити да се забрани неправична уговорна одредба и да се склони из уговора.

Комунална предузећа која, по наводима Гавриловића, незаконито наплаћују услуге водећи се подзаконским актима и њихов начин обрачунавања цена су огроман проблем у Србији.

„По Закону о заштити потрошача, потрошач плаћа оно што је потрошио, а комунална предузећа свима наплаћују фиксно — по квадрату животног простора, по члану домаћинства. Рецимо, водовод, који наплаћује домаћинствима по броју чланова домаћинства, а не по потрошњи воде. Доста тих услуга се не наплаћује по потрошњи, него по критеријума који су апсолутно незаконити. Проблем ће бити и топлане које наплаћују грејање по квадрату, а не по утрошку.“

Гавриловић је навео „Паркинг сервис“ као још једно комунално предузеће где постоји незаконито понашање. Он тврди да постоје правноснажне пресуде које иду у прилог томе да би „Паркинг сервис“ морао да докаже колико је корисник користио његове услуге да би могао да наплати „дневну паркинг карту“.

„Због 15 минута вам стигне тзв. дневна карта, где треба да платите услугу коју можете користити наредна 24 часа, а која је скупља него када би то могло да се плаћа по сатима. Ако ја стојим два сата, па одем негде, а ви сте то место продали неком другом, ко је стао након што сам ја отишао, ту се ради о неоснованом богаћењу ’Паркинг сервиса‘. Имао сам случајеве да добијем три дневне карте у једном дану — имам плаћено за три дана, а могу да их искористим само у једном дану, што је потпуно нелогично“.

Катарина Јорданов / Спутњик

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here