Радник са просечном платом у Србији (око 400 евра) мора да ради три године за један биткоин, по тренутном курсу ове валуте.
У јулу 2010. године један биткоин вредео је пет динара. Данас вреди 17.800 долара.
Све до ове године, прецизније до ове јесени, вредност биткоина је наизменично расла и опадала да би у 2017. ушла на нивоу од 985 долара за један виртуелни новчић и затим расла све до астрономских нивоа које постиже ових дана. Овај балон, како многи називају невероватан раст вредности биткоина, превазишао је чак и до сада највећи балон, цену лала из 17. века чија је цена за три године увећана за 50 пута. Иначе, захваљујући овом буму холандска источноиндијска компанија је имала вредност прерачунато у данашње доларе од 7,9 билиона долара, односно као збир вредности 20 највећих данашњих компанија листираних на берзи.
Kада се оволики раст цене виртуелне валуте има на уму, не чуди и златна грозница која је захватила цео свет, па и Србију.
Пре неколико дана амерички лист Њујоркер објавио је процену да чак 500 милиона људи рудари криптовалуте, од којих је најпознатија биткоин. И у Србији је слична ситуација. Огласи су пуни специјалних машина са огромном процесорском снагом графичких картица које се користе у решавању алгоритама, на основу чега се добијају биткоини. Цене иду од скромних 1.500 евра до 30.000 евра, па и више. Све то је довело до тога да већ годину дана влада несташица графичких картица на нашем, али и другим тржиштима.
Неке процене говоре да је дневна потрошња струје за рударење биткоина на глобалном нивоу једнака дневној потрошњи струје целе Србије.
Александар Матановић, директор сервиса за куповину и продају биткоина Ецд.рс, процењује да је у Србији око 10.000 људи имало неки додир са биткоином, било куповином било рударењем. Ова фирма је инсталирала и аутомат за куповину биткоина, али су морали да га искључе јер је због велике навале на светском нивоу загушена мрежа и на верификацију се чекало и по неколико дана, због чега је аутомат изгубио сваки смисао.
Ипак, основно питање је да ли је вредност биткоина балон и ако јесте када ће пући, односно када ће се његова вредност сурвати. Околност да су сви, па и они који не знају баш ништа ни о рачунарству ни о финансијама загрејани за улагање у виртуелне валуте указује да се ради о тренутку пред пуцање, као што је то било са берзама 2007. и 2008. године. Сви се надају да ће вредност виртуелних валута расти и даље и да ће их они продати онима који касне, уз масан профит. Само очекивање раста цене гура њен стварни раст у односу на конвенционалне валуте – доларе или евре.
“Од почетка године траје ово и поставља се питање да ли је балон или не. Моје мишљење је да тренутна цена не одговара употребној вредности биткоина, а још мање других криптовалута које се ни не користе. Њихова цена представља будућа очекивања, али извесно је да ће у неком тренутку доћи до корекције”, сматра Матановић додајући да је тренутак када ће се то десити питање од милион долара.
Ипак, то не мора да буде случај с обзиром да су нека од великих имена из Силиконске долине, али из света финансија уложила и улажу огромна средства у криптовалуте. Рецимо Чамат Палихапитија, оснивач компаније Социјал капитал и сувласник актуелног НБА шампиона Голден Стејт Вориорс, проценио је да ће биткоин достићи вредност од 100.000 долара у наредне три-четири године, а да ће за 25 година вредети милион долара.
Тако је Kина забранила промет биткоинима, а сличне мере је увела и Јужна Kореја. С друге стране, Јапан је прогласио биткоин легалним средством плаћања, па је недавно чак осванула вест да једна јапанска компанија исплаћује део плате запосленима у биткоинима. У остатку света па и Србији биткоин се не сматра средством плаћања, већ робом.
Матановић истиче да се биткоин као и остале криптовалуте веома мало користе за плаћања у целом свету.
“Kапацитет мреже на светском нивоу је три-четири трансакције у секунди. Поређења ради, Виза има капацитет од преко 60.000 трансакција у секунди. Други разлог су високе провизије за плаћања, а на крају због великог раста цене нико не жели да плаћа са њим пошто ће му вредност сутра бити још већа”, објашњава он.
Велики замах биткоину дало је његово листирање 10. децембра на Чикашкој робној берзи (највећој на свету) и његови фјучерси (уговори о куповини на неки датум у будућности) за само неколико сати забележили су раст вредности од 26 одсто, што је приморало берзу да привремено обустави трговање. Ово указује да ће најмање до јануара вредност биткоина наставити да расте, а процене су да ће достићи 21.000 до 25.000 долара у овом периоду.
“Овај излазак на берзу је дао кредибилитет биткоину и велики инвеститори су улагали, тако да је за само неколико дана његова цена скочила са 10.000 на 17.000 долара”, објашњава Матановић.
Шта је биткоин?
Биткоин је дигитална валута која је децентрализована, што значи да мрежу чине сви рачунари широм света који учествују у „рударењу“ и трговини биткоина. Ограничен број биткоина од 21 милион га чини неинфлаторним за разлику од “папирних” валута које штампају централне банке. Његово функционисање искључиво зависи од технологије која се зове блокчејн. То је програм који омогућава верификацију сваког биткоина и прати све трансакције у којима је коришћен од настанка. То чини сваку трансакцију следљивом, сваки биткоин има познато порекло, али су истовремено учесници трансакције анонимни, што га чини погодним и за плаћања за криминалне активности.
Милош Обрадовић, Данас
