БОГАТИ ДУХОМ Немају посао, а довијају се како да помогну угроженима

Поделите:

Многи њихови вршњаци би и тај невелики новац уштекали за маркирану крпицу или за ноћну блеју или пола сата кулирања уз хладан вопс, али њима васпитање и саосећање са невољницима другачије налаже.
Годину већ има како се група младих Бајинобаштана самоорганизовала да помогне тамо где се динар не мери брендираним оделом и кафанским турама већ кришкама хлеба. Милан Јанковић, Ивана Ђурић, Владимир Гагић, Никола Милић, Марија Јаковљевић, Никола Ђурић, Божидар Јовановић, Слободан Његић, Александар Савић, Стефан Арсенијевић, Ненад Срећковић, Филип Ристановић и Марко Гагић – сви или су без сталног запослења или за посао нису стасали – имена су којима је вечно захвално шест породица из бајинобаштанских села.

Неко од џепарца, неко од уличних свирки и надница, а заједно од организовања меморијалних турнира, млади бајинобаштански хуманитарци оформили су фонд за помоћ материјално угроженим породицама. Шест таквих су до сада помогли, у тишини, не желећи да се хвале доброчинством.

– Замисао је била да месечно свако одваја колико може, оквирно око 300 динара. Знајући да су теме хуманитарног карактера осетљиве, са идејом су били упознати само нама блиски људи. На тај начин смо желели да свака помоћ буде реализована у тишини, да се о томе не прича на сав глас – прича Ненад Срећковић, један од иницијатора мисије.

Од оног што су до сада прикупили купили су фрижидере, електричне шпорете, веш-машине, пегле. И све то отпремили сиромашним породицама у селима Сјерач, Јеловик, Заглавак, Црвица, Луг, неким и 30 километара удаљеним од Бајине Баште. До једног је водило такво беспуће да су морали да крену трактором, али само донекле, докле је возило могло да гази шумске непроходе, а одатле дар, веш-машину, пренели су на рукама.
– Првој породици однели смо фрижидер који им је био преко потребан. Другој породици смо такође допремили фрижидер, а трећој помогли новчано – каже Стефан Арсенијевић.

И тад, после треће акције, решили су да прекину ћутање. Не да би се похвалили, већ да би пронашли још добротвора од чијег новца би још неколико домаћинстава могло да занови покућство или плати најосновније. Своја дела разгласили су путем друштвених мрежа.

– Сазнавши за нашу мисију, један Бајинобаштанин нам је дао сто евра. А баш толико нам је у том тренутку недостајало за куповину комбинованог фрижидера и пегле које смо, уз нешто новца, доставили четвртој породици. Електрични шпорет за још једну материјално угрожену фамилију купили смо новцем прикупљеним на хуманитарној свирци који су организовали Никола Радојичић и Ивана Ђурић. Приход од меморијалног кошаркашког турнира „Војислав Војо Гавриловић“ био је довољан на набавку веш-машине за шесту породицу. Сва помоћ допремљена је уз констулације са Центром за социјални рад који нас је упутио на адресе најугроженијих – причају они.

Не тражимо признања

Баш никаква признања и славопојке не траже, и даље прикупљају новац и покушавају да пронађу још по којег донатора и убеде земљаке да оно што је далеко од очију не мора бити далеко од срца. – Највећим делом нашу групу чине школарци, ђаци и студенти, неколицина су завршили школе и повремено пронађу неки посао. Ја сам дипломирани теолог на мастер студијама, а у ОШ „Свети Сава“ у Бајиној Башти, као замена, предајем веронауку – каже Ненад Стојковић.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here