Да ли је безочна пљачка Демократске странке право лице европске, пристојне Србије

Поделите:

Након вишемесечног истраживања о узроцима политичке и финансијске девастације Демократске странке, некада водеће проевропске политичке снаге у Србији, Антидот је дошао у посед интерног Извештаја о контроли трошења финансијских средстава који је у новембру 2017. године саставила специјално формирана Радна група ДС-а. Извештај чију садржину ексклузивно објављујемо, представља аутентично и документовано сведочанство о начинима на које су бивши руководиоци ДС-а, зарад својих приватних интереса, довели до финансијског колапса партије која је пуне две деценије представљала симбол наде и светионик за све оне грађане Србије који су тежили демократизацији и модернизацији српског друштва.

Извештај који је састављен на основу података финансијске службе ДС и интерних докумената и уговора из те странке, открива каква је била стварна улога Драгана Ђиласа, Александра Шапића, Бојана Пајтића и њихових помагача у финансијском урушавању странке које је довело до четворогодишње блокаде њених рачуна и дужничког ропства према Ђиласу и Шапићу који данас представљају највеће повериоце партије коју су некада водили.

Полагањем депозита од 200.000 евра као гарант дуга Демократске странке, Ђилас је једним ударцем покушао да убије две муве – да прикрије информацију да је са рачуна фирме подигао 4 милиона евра у кешу и да у исто време заради од камате коју је странка морала да му исплаћује на положени депозит

Антидот такође открива и колико су новца бивши водећи људи ДС-а својим махинацијама исисали из благајне и са рачуна своје готово банкротиране странке, како су њени функционери и посланици били приморавани да стављају хипотеке на своје приватне некретнине како би гарантовали враћање партијског кредита, како су Ђилас и Шапић ту ситуацију искористили да остваре екстра зараду, како су у принудним наплатама у своје џепове стављали чак и надокнаде које је држава уплаћивала за труднице и породиље запослене у Демократској странци за чија се права данас наводно боре, али и како су Пајтић и Ђилас, у време док су руководили странковм, фиктивним фактурама и непостојећим пословима извлачили финансијска средства са страначких рачуна.

Документ истовремено открива стварне разлоге и позадину свеопштег рата међу дојучерашњим партијским друговима који се последњих дана води преко медија и друштвених мрежа, а у којем се бивши и садашњи челници ДС-а међусобно оптужују за најтежа кривична дела, пљачкање државних фондова, намештање тендера, формирање црних фондова и крађу новца из партијске благајне.
Kако су демократе зарадиле етикету „жутих лопова“?

Једну од основних карактеристика актуелног политичког процеса у Србији представља видљиво одсуство опозиционог тега на политичком тасу као природне противтеже и алтернативе странкама на власти. Идејно, финансијски, кадровски и у сваком другом смислу девастирана опозициона сцена Србије у таквом стању се нашла након 2012. године, понајвише захваљујући колапсу Демократске странке која је до тада представљала стожерну странку проевропског политичког блока. Пад с власти и урушавање Демократске странке које је уследило, представљали су само финале процеса њене девастације који је започет десетак година раније, непосредно након убиства првог демократског премијера Србије Зорана Ђинђића и преузимања странке од стране Бориса Тадића и његових најближих сарадника – Миодрага Микија Ракића и Драгана Ђиласа, а касније и Бојана Пајтића.

Данас, пет и по година након пада демократа с власти, деривати те странке појавили су се у разним колонама као најгласнија алтернатива владајућој коалицији на предстојећим изборима за Скупштину Града Београда. Тако су се око листе коју предводи Драган Ђилас, бивши градоначелник Београда и председник ДС-а, окупили некадашњи Омбудсман Саша Јанковић који је до пре само пола године, према сведочењу академика Душана Теодоровића, Ђиласа отворено називао “тројанским коњем власти”,

а у блоку се нашло места и за Вука Јеремића кога је Ђилас својевремено избацио из ДС-а због чега га је Јеремић назвао „највећим злом које по сваку цену мора бити заустављено“. Овој коалицији приступио је и некадашњи потпредседник ДС-а Борко Стефановић који је својевремено водио политички рат против Вука Јеремића, а Ђиласа је подржао и Бојан Пајтић, човек који га је својевремено сменио са места председника ДС-а.

Поучена самоубилачким искуством које је стекла подршком Саши Јанковићу на председничким изборима у марту 2017. године, Демократска странка на челу са Драганом Шутановцем одлучила је да на ове изборе иде са својом листом у чему је подршку добила од некадашњег лидера странке и Председника Србије Бориса Тадића. И тај блок је успео да споји до скоро неспојиве политичке актере, па је тако борба за прелазак цензуса и који проценат више спојила чак и Бориса Тадића и Зорана Живковића чији је разлаз након убиства Зорана Ђинђића означио почетак краја ДС-а као странке која је свој идентит градила на Ђинђићевој бескомпромисној реформској политици. Штавише, Тадић је управо и напустио ДС због тога што је њен тадашњи лидер Драган Ђилас, пред изборе у пролеће 2014. године, склопио коалицију са Новом странком Зорана Живковића.

Неколико месеци пре расписивања београдских избора, у тренуцима када је на опозиционом делу политичке сцене већ увелико било започело прегруписавање и заузимање стартних позиција за предстојећу кампању, међу некадашњим истомишљеницима и страначким друговима започеле су оптужбе за пљачку и крађу у време док су били на власти. У оквиру међусобног рашчишћавања рачуна међу дојучерашњим најближим сарадницима, унутар Демократске странке појавио се интерни Извештај Радног тела за утврђивање финансијског стања и контролу начина трошења финансијских средстава.

У ситуацији када су страначки рачуни већ пуне четири године у блокади, запослени у партији не примају плате, некретнине чланова странке још увек се налазе под хипотеком, а Мултиком Драгана Ђиласа и Александар Шапић путем принудне наплате редовно наплаћују своја потраживања, 13. јуна 2017. године Председништво ДС је донело Одлуку број 004-10/2-626-17 којом је формирано Радно тело за утврђивање финансијског стања и контролу начина трошења финансијских средстава. За шефа тог тела именован је Горан Пауновић из Новог Сада (човек који се последњих дана налази под свакодневним Твитер нападима Бојана Пајтића), док су као чланови именовани: др Чедомир Васић из Ниша, Ненад Боровић из Руме, Живан Мирић из Шида и доц. др Горан Радојев из Новог Сада.

Kао најодговорнији појединци, који су политички и финансијски упропастили Демократску странку, у Извештају су именовани Драган Ђилас, Александар Шапић, Бојан Пајтић и Душан Елезовић, док из описаних догађаја јасно произилази да су значајну улогу у том процесу имали и Борис Тадић и Миодраг Мики Ракић који је важио за незваничног “банкара странке” у време док је та партија била на власти. Према наводима из овог документа, уместо да странци омогуће финансијску консолидацију, Ђилас, Шапић, Пајтић и Елезовић су системом махинација нашли начин да зараде на невољама странке коју су у то време предводили. У Извештају се наводи и да су активности именованих функционера, које су биле усмерене на финансијско уништавање странке, настављене чак и након блокаде партијских рачуна 2014. године. “Kреативним комбинацијама наставили су да извлаче новац, овај пут из саме странке”, указује се у Извештају чију садржину Медијска мрежа Антидот у целини ексклузивно објављује.

“Финансијски моћна мањина унутар странке, бринући искључиво о личним и корпоративним интересима, урушила је углед и трајно налепила етикету ‘жутих лопова’ свим члановима Демократске странке….Велика подршка грађана и власт на готово свим нивоима до 2012. године, ставила је Демократску странку у фокус интересовања свих друштвених група. Осим повећаног интересовања за чланство, разне облике сарадње нудили су различити пословни кругови, безбедносне структуре, локални лидери без идеологије и др. Налазећи унутра партнере, финансијском помоћи, ‘добронамерним’ саветима и различитим услугама, постепено су улазили у све структуре странке, чиме су систематски стварали пословни и политички амбијент по сопственој мери….Успостављањем њиховог модела понашања странка је, посебно у време избора, постајала зависна управо од новца створеног злоупотребом утицаја, угледа и имена ДС-а”, наводи се у Извештају који је сачинила Радна група Демократске странке. У том документу се даље додаје:

“Успостављена је контрола токова јавних финансија, намештани су тендери и конкурси, а затим одређивани проценти. Kолико је новца заиста завршавало у странци, а колико у приватним џеповима, немогуће је сазнати јер се о нечему што ‘не постоји’ није смела водити никаква евиденција, па ни извршити контрола. Многи функционери који су били део тог система самовољно су задржавали део новца за себе….Странка са најбољим чланством, носилац најпрогресивнијих идеја, проевропских реформи и друштвених промена, лагано је посустајала под теретом личних, криминогених интереса све моћнијих појединаца без скрупула и идеологије.”

www.anti.media

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here