Депеше о Вељи и Цеци стизале у Вашингтон

Поделите:

Џулијен Асанж је на „Викиликс” поставио 48 докумената у којима се помиње Чачак, почев од Велимира Илића до захтева Хилари Клинтон да буду проверена тројица чачанских полицајаца

Америчка амбасада у Београду јавила је владиним службама у Вашингтон да је кандидат Нове Србије за председника републике Велимир Илић предизборну кампању почео у манастиру Милешеви, где га је благосиљао епископ Филарет, те да ће 13. јануара бити домаћин на прослави православне Нове године у родном Чачку, са наступом популарне турбо-фолк певачице Цеце („Orthodox New Year celebration with a performance by popular turbo folk singer Ceca”).

Депеша са потписом „Браш” (Џенифер, једно време отправник послова у амбасади САД) послата је пре тачно 10 година (11. јануара 2008) путем СИПДИС-а, што је акроним за документа дистрибуисана преко СИПРНета, тајног протокола на интернету.

То је део само једног од укупно 48 списа на „Викиликсу” у којима се помиње Чачак.

Тај чачански део интернет странице аустралијског новинара Џулијена Асанжа, који је на мрежу окачио тајну америчку преписку с почетка овог века, садржи, најпре, десет извештаја које су из Београда у Вашингтон упућивали амбасадори Мајкл Полт, Камерон Мантер и Брашова. И ту има од свега помало, а највише политике.

Тако, рецимо, Мантер 30. априла 2009. пише у свој главни град да је у Чачку одбор ДС-а понудио владајућој Новој Србији да уђе у коалицију, уместо одборника СРС-а и ДСС-а. А Полт 28. новембра 2006. јавља, оцењујући да је ДСС „дубински водовод српског популизма”:

„Велимир Илић, садашњи министар за капиталне инвестиције и шеф НС-а, личност је која обезбеђује везу између Београда и Коштунице са председницима општина на локалном нивоу (Илић је бивши градоначелник Чачка). Против Илића су били уперени наводи о корупцији, а такође је био укључен у јавне нападе и епизоде оштрог вербалног злостављања са новинарима и другим личностима. Илић и НС – њихова улога била је кључна за обезбеђење подршке Чачку и централној Србији која је у великој мери напредовала – неки би рекли несразмерно – захваљујући државним инфраструктурним пројектима. Многи од ових лидера, укључујући Илића и Драгана Марковића Палму су националистички и/или корумпирани и деле позив ДСС-а на патриотизам и виктимизацију. ДС је саопштио да ће повезаност Коштунице са Палмом бити већи губитак за ДСС, тврдећи да ће тиме одбити урбане чланове ДСС-а.”

Истим дипломатским каналима јављено је да је у Чачку проглашена епидемија грипа Х1-Н1 (новембар 2009), и да је словеначка компанија уложила 27,6 милиона долара у подизање „Меркатора” у Чачку (фебруар 2006).

Џенифер Браш у једној депеши даје животопис Велимира Илића („Рођен у Чачку 1951, почео каријеру у грађевинарству а затим основано сопствену компанију, 1990. придружио се Вуку Драшковићу и СПО-у, а кад је отуда избачен 1998. основао Нову Србију”). А Полт, такође бавећи се Илићем, поручује својима, поред осталог, да овај чачански политичар „не говори енглески”.

Такође Мајкл Полт (12. јула 2007) шаље у Вашингтон опширан извештај о проблемима америчких компанија и држављана са инвестицијама, реституцијом и експропријацијом у Србији. Наведен је тачно 31 случај, уз напомену да је сваки од њих настао пре него што су ти људи као подносиоци захтева, већином Срби, добили држављанство САД. Један од случајева, поменутих у телеграму, јесте и захтев браће из Чикага, др Слободана и др Душана Вучићевића, да им буде враћена очевина, непрописно експроприсана књижара у Чачку, што се 2016. и обистинило.

На „Викиликсу” су објављене и три дипломатске поруке које су из Вашингтона, са потписом државног секретара Хилари Клинтон, послате амбасади у Београду са налогом да се провере тројица полицајаца из Чачка. Реч је о Јаблану Петровићу, Владану Стевановићу и Александру Василијевићу, који су у различитим приликама били позвани на неке курсеве и симпозијуме, прва двојица у Врњачку Бању, трећи у Гармиш (Немачка). Тражи се утврђивање да ли су они раније „кршили људска права” (најчешће уобичајена фраза за политичку дискриминацију) како би били удаљени из тих радионица, које је финансирала америчка влада. На „Викиликсу” нема трагова шта је из амбасаде одговорено Клинтоновој.

Али има још тридесетак докумената о Чачку, које је та интернет адреса почела да објављује фебруара 2012. као обавештајна документа „Стратфора”, у посебном одељку.

У заглављу стоји:

„’Викиликс’ кроз ’Global Intelligence Files’ објављује преко пет милиона мејлова из штаба компаније глобалних обавештајаца ’Стратфор’ у Тексасу. Потичу од јула 2004. до краја децембра 2011. Они откривају унутрашње функционисање компанија које обавештајац обрађује, али пружају поверљиве обавештајне податке за велике корпорације, као што су ’Бопал Хемикал’, ’Локид Мартин’, ’Нортроп Граман’, ’Рајтеон’ и владине агенције, укључујући и УС Департман за унутрашњу безбедност, УС морнарицу и америчку војну обавештајну агенцију.

Електронска пошта показује ’Стратфорову’ мрежу доушника, структуру њиховог плаћања, технике давања новца и психолошке методе.”

У тим списима углавном се користе новинарски текстови о Чачку, преузети из разних извора од стране шпијуна тезгароша, који су их издвојили и послали у Тексас. Неки од тих написа трећа су рука: „Синхуа” узме вест РТС-а из Мрчајеваца, то преузме Би-Би-Си и на крају заврши у каубојском рачунару. И међу тим јавкама има свега и свачега. Од протеста Чачана због погибије бициклисте на необележеном пружном прелазу, преко упозорења шефа саобраћајне полиције Драгослава Крџића да се вози опрезно кроз Овчарско-кабларску клисуру, до великог прилога Радио Београда из јуна 2010. о томе како су и због чега монаси Црне Реке напустили манастир и почели да се куће на Јелици код Чачка. Ту емисију преузео је, прекуцао и превео Би-Би-Си, ставио ознаку „Copyright British Broadcasting Corporation 2010” и сад је ено у архиви „Стратфора”.

Политика

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here