Драган Гвоздић: За длаку смо избегли III светски рат или…

World in Conflict
Поделите:

Начитасмо се свега и свачега у протеклих пар месеци, од афере Скрипаљ, па до најновијег „успешног бомбардовања Сирије“, а тек онда је кренула лавина „про ет контра“ анализа, прорачуна и „теорија завере“.

Наравно, у нашем окружењу се све свело на русофобију и русофилију, па су једни искористили бомбардовање и руску реакцију, да напљују руску неодлучност и кукавичлук, а други да прикажу ефикасност руских (или чак совјетских) ПВО система и руску тактичност и мудрост.

Уз све то, бројни експерти и „експерти“ од САД, преко западноевропских земаља, па онда они из наше земље и на крају и из Русије, износили су сваки своје теорије о томе, при чему се многе од тих теорија дијаметрално супротне једна другој.

Међутим, како у том мору информација, пронаћи оне анализе и текстове који би нас ипак усмерили ка истини или макар најближе истини.

Прво, за тако нешто, треба бити непристрасан и објективан.

Друго, треба прочитати шта о датим темама говоре у свим умешаним земљама они који су на власти и њима наклоњени мејнстрим медији, као и шта говоре бројни аналитиари који нису баш по вољи владајућих структура у тим земљама, као и политичари из опозиције.

Затим, међу свим тим „говорницима“ треба одвојити жито од кукоља и сагледати њихово деловање у ближој и даљој прошлости и раздвојити добро плаћене галамџије и гласноговорнике од озбиљних и кредибилних људи.

И на крају, треба сагледати чињенице, веродостојност снимака и извештаја, околности у којима су неке изјаве или радње дате и учињене, позадину свега тога… и проанализирати незаобилазни фактор – корисност (политичка, материјална, морална…) учињеног.

Када све то смућкате, обрадите, изанализирате, доћи ћете и до одговора на већину питања.

  1. Да ли је могло доћи до озбиљног сукоба у Сирији током овог бомбардовања?

– Није, јер је све то унапред смишљено, режирано, договорено, како између САД и Русије, тако и између САД, Француске и Велике Британије са једне, односно Русије, Сирије и Ирана са друге стране.

Западне земље притиснуте унутрашњим проблемима (Трамп – и даље актуелна „помоћ Руса“ приликом његовог избора за председника и афера са порно глумицом), Макрон (бројни штрајкови и проблеми са буџетом и имиграцијом), Меј и Цонсон (проблеми са реализацијом Брегзита и новчаним дуговима Велике Бритније према ЕУ)… по већ добро познатим сценаријима су медијски сатанизовали Русију и Сирију (Иран у позадини), и свој лоботизовани народ на неки начин припремили на евентуални рат (тамо далеко) и скренули им пажњу (барем на кратко) са актулених домаћих проблема.

  1. Шта је постигнуто овом фарском од „рата“ који је трајао мање од сат времена?

– Западне земље су покушале да јединство око увођења санкција Русији и протеривања руских дипломата прошире и на јединство око употребе силе (рата), али очигледо нису успели. Многе земље су се дистанцирале од придруживања у ратним дејствима против Сирије иако су противнице Башара Ел Асада (Турска, Израел, Немачка, Италија…)…

Три земље које су учествовале у нападу су свом народу демонстрирале још увек респектибилну војну моћ и одлучност „да казне злочинца који користи хемијско оружје“.

Исто тако, САД ће наметнути својим најближим сарадницима даље куповање „нових, лепих и паметних ракета“ које су постигле свој пуни учинак и погодиле све „зацртане циљеве“, а председници и/или премијери ових земаља ће уз помоћ лажи и својих медија, макар у својим земљама подићи рејтниг својим странкама и себи лично као „одлучне и праведне лидере који упркос изостанку одлуке УН, чине све за мир и демократију у свету“.

У исто време, Русија и Сирија су (зависно од угла гледања) оствариле несумњиву победу, макар у оним земљама којима јавно мнење не обликује СНН и ББС. Асадов режим је сачувао све капацитете, нико није погинуо, а ниједан авион или неко друго војно средство није уништено.

  1. Резиме: Доналд Трамп је пре неког времена најавио повлачење из Сирије, свестан да њихови пулени и плаћеници на терену губе рат и да је питање дана када ће САА ослободити све побуњеничке џепове западно од Еуфрата, а онда вероватно кренути и на ослобађање осталог дела Сирије. Та његова идеја је одмах од стране „дубоке владе САД“ наишла на противљење и поново су активиарни механизми притиска на Трампа, па је он морао (у сарадњи са својим људима) да одигра добру партију шаха. И успео је. „Уништио је лабораторију и складишта“ бојних отрова „које је користио Асадов режим“ и тако ставио до знања и медијима (који су против њега) и својим опонентима да више немају главни аргумент за деловање у Сирији. Наравно да нико неће поставити питање како је могуће уништити складиште бојиних отрова а да нико не настрада и да се ти бојни отрови не прошире свуда около… јер ако то питање поставе, творци идеје о „употреби хемијског оружја у Сирији“ ће се сами демаскирати. На тај начин им је избио све адуте из рукава и заиста ће моћи да се повуче из Сирије. После тога ће Трамп да се састане са Путином, а вероватно и са лидером Северне Кореје и на тај начин смањи тензије које САД праве по целом свету (што одговара његовим противницима у САД) и посвети се унутрашњим проблемима због чега су га они који су за њега гласали и изабрали за председника. Западна Европа ће или пристати на уцене САД (око финанцирања НАТО пакта) тј. око већег издвајања из својих буџета за потребе САД-а или ће полако да се распадне. Сиријци ће уз помоћ Русије и Ирана (пре свега), а можда и уз помоћ Кине и Турске ослободити своју земљу од терориста свих врста и боја и започети обнову порушене земље.

Русија ће још једном маестарлно одиграном партијом шаха, стећи још више поштоваоца, а и пораст потражње за руским ПВО системима у свету ће порасти, јер ако су „застарели ПВО системи још из доба СССР-а успешно рушили америчке нове, лепе и паметне ракете, шта ли тек раде руски нови системи, које Руси нису ни активирали, јер није било потребе…“

Наравно, нико се неће досетити да су Руси давали податке са својих моћних радара и сателита посадама тих „застарелих совјетских система“ у којима су вероватно седели и њима руковали руски ветерани и добровољци под плаштом „руских саветника“ или „плаћеника чувене фирме Вагнер“… као и да је добар део тих ракета оборено новим системима Панцир, а не тим застарелим Невама, Квадратима, КУБ-овима и сл. У сваком случају, за очекивати је да се Кина, Иран, Турска, Ирак, а вероватно и Венецуела, Северна Кореја, Индија и многе афричке земље ускоро нађу на листи за чекање многих од тих модерних ПВО система које Русија продаје.

Драган Гвоздић, Патриот

Поделите:

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here