Dragoslav Bokan: Šta je to što Hrvati imaju, a mi nemamo ŠTO JE I GLAVNI RAZLOG NJIHOVIH POBEDA!

Podelite:

ŠTA TO HRVATI IMAJU, A MI NEMAMO – ŠTO JE I GLAVNI RAZLOG NJIHOVIH POBEDA (i kada gube ratove sa nama) I NAŠIH PORAZA (i kada ih vojno pobeđujemo)

Nakon razgovora sa jednim od najpametnijih i najobrazovanijih Srba koje znam, došli smo do zajedničkih zaključaka na temu hrvatskih uspeha i naših neuspeha. Do onog zbog čega večeras Hrvati, a ne mi, žive kao apsolutna većina, recimo, u Kninu, i što, nažalost, predstavlja samo stepenicu do potpune kroatizacije i pokatoličenja i ono malo preostalih Srba u tim (nekada našim) krajevima i Krajinama.

Razlog je sistemski i tiče se našeg i njihovog pristupa TEMI SVOG DUHOVNOG I ISTORIJSKOG IDENTITETA. Oni, naime, imaju svoj NARATIV i svoju PARADIGMU, kojima jačaju sopstveno unutrašnje jedinstvo i uspostavljaju neophodni zajednički stav o svom poreklu, identitetu, protivnicima i ciljevima.
Složni su u onom najosnovnijem i najvažnijem od svega, za razliku od nas, koji ne umemo da budemo složni NI PO JEDNOM IOLE BITNOM PITANJU. I zato nas, redovno, pobeđuju (1918-te, 1945-te, 1995-te…), iako su svaki put bili ratnički pobeđeni i nadjačani.
Njihova unutrašnja svest o nacionalnim ciljevima i potrebama je uspela da preokrene stvari i nas baci na kolena i u jarak kraj puta.

Ukratko, njihov ”narativ” je veom jednostavan i govori o događajima iz devedesetih na sledeći način: ”MI, HRVATI, SMO NEVINE ŽRTVE NIČIM IZAZVANE VELIKORPSKE I JUGO-KOMUNISTIČKE AGRESIJE I DUŽNI SMO DA VEČNO PROSLAVLJAMO SLAVNU USPOMENU NA HRABRE DRAGOVOLJCE I MUČENIČKI VUKOVAR.
Ova postavka se ne dira i ne dovodi u pitanje nikakvim argumentima, ni zbog kakvih objektivnih razloga i kritičkih kontra-argumenata. Ona je svetinja na kojoj počiva nacionalno jedinstvo naroda koji je svoju prvu para-državu dobio 1918-te (od Srba, ničim izazvano), pa onda sledeću: 1939-te (”Banovinu Hrvatsku”, takođe odlukom Srba), da bi sve ove neverovatne poklone krunisala ostrašćenom mržnjom umesto zahvalnošću i Srbe ”nagradila” sistemskim, od novokomponovane, vampirske hrvatske države (NDH) organizovanim pokoljem pravoslavnog sveštenstva, naših žena i nevine dečice i svega živog što nije bilo rimokatoličke veroispovesti.

I ovu jednostavnu tezu u jednoj rečenici napamet znaju sve babe i dede, sva deca i nepismeni težaci, a svi župnici i intelektualci (sa retkim, egzotičnim izuzecima što samo potvrđuju pomenuto pravilo) obavljaju misionarsku i ”prosvetiteljsku” delatnost po ovom pitanju. I sa njom se slažu i levičari i desničari, i rimokatolici i protestanti, i ateisti i agnostici, i domaćice i studenti, i rokeri i narodnjaci, i Hrvati iz samo jedne (one nedavno pokrštene) generacije i oni koji se tako vide i smatraju još iz vremena Ilirskog pokreta…
To je njihovo nacionalno-istorijsko Sveto Pismo koje se ne dovodi u pitanje. I to je razlog njihovog jedinstva i trenutnog organizovanja kontra svega onoga što mi pokušamo da im prigovorimo ili zamerimo (sa tonama podataka, fakata, dokumenata, fotografija, svedočanstava…).
Njih ma šta što izlazi iz ovog narativa – ne interesuje. I to za njih ne postoji.

A hrvatska paradigma je još subjektivnija i još više srećno-samoobmanjujuća i govori o ”HRABROM MALOM NARODU KOJI SE BORI ZA EVROPU I SVOJA DIVLJAČKI UGROŽENA PRAVA, ČESTO U BOJU – SAM PROTIV SVIH”. To je, naravno, laž i potpuna besmislica, ali funkcioniše.
Hrvatsku su tokom devedesetih podržavale sve najveće i najmoćnije sile unipolarnog, njoj u ratu sa Jugoslavijom i Srbima apsolutno naklonjenog sveta: od katoličkih i tradicionalno rusofobskih (čitaj: antipravoslavnih i, shodno tome: antosrpskih) zemalja, pa do velikih sekularnih evro-američkih Imperija.
Ničim se ne može dokazati ili potvrditi navodno ”usamljeni herojski otpor (hrvatskog i evropskog) Davida protiv (srpsko-fašističkog i azijatsko-komunističkog) Golijata”.
Ali, to je važeća hrvatska paradigma i u dijspori i unutar njihove domovine i ona ”radi svoj posao”, držeći njihovu nacionalnu i patriotsku svest na potrebnom nivou i u večnom stanju pripravnosti.

Zato se u Hrvatskoj stalno puštaju (na njihovoj državnoj televiziji) snimci iz rata, izmontirani tako da pojačavaju rodoljubivi i antisrpski psihološki naboj (sve do otvorene mržnje prema nama). I to je onaj sveprihvaćeni, opštenarodni stav prema pravoslavnim Srbima, posebno onima koji su ratovali u Vojsci Srpske Krajine.
Iako je sam Boljkovac priznao da je rat u Hrvatskoj počeo napadom hrvatskih paravojnih i parapolicijskih snaga na etnički čista srpska sela; iako se zna šta je Tuđman govorio o Srbima i njihovoj budućoj sudbini u ”nezavisnoj Hrvatskoj” (pa čak i o tome da je ”srećan što mu žena nije Srpkinja, niti Židovka”); iako su Srbi pred tragične događaje tokom raspada SFRJ – masovno isterivani sa posla (samo zato što su Srbi), njihove kuće i vikendice kamenovane i paljene, a oni javno i u svim delovima Hrvatske maltertirani i ponižavani, tučeni i ubijani – ovaj narativ i ova paradigma stoje čvrsto kao kamen (”kano klisurina” u Titovoj himni). I niko ne sme da je dovede u pianje, jer odmah biva proglašen ”udbašem”, ”lošim Hrvatom” i ”izrodom”.

Sličan model imaju i Šiptari na Kosovu i Metohiji, baš kao i ”Bošnjaci” u Alijinim i Bakirovim delovima BiH, Milovi ”montenegrini” i svi drugi naši regionalni neprijatelji. Oni su tobožnje ”žrtve” velikosrpske agresije (kao što je pisalo i u nekadašnjim komunističkim i antisrpskim udžbenicima iz posleratnih vremena), mali narodi koji traže ”ljudsko razumevanje”, ”pravdu” i ”neophodnu podršku savremenog i humanog zapadnog sveta slobode i demokratije”.
Čista propaganda, u totalnoj disproporciji sa istinom, ali koga to uopšte zabima, ako mi, Srbi, kao njihove žrtve i navodni dželati” ne umemo da se samoorganizujemo i samo počnemo sa adekvatnim zahvatima odbrane i zaštite od ovakvih kleveta, laži i insinuacija.
Nisu oni krivi što mi sebe međusobno uništavamo samoubilačkim, cepidlačenjem o stepenu krivice neke od naših grupa, vojski ili ideoloških opcija, ako se gušimo u mržnji i nepoverenju prema sebi samima, ako jedni druge opsesivno okrivljujemo za ono što su nam, u stvari, uradili spoljni neprijatelji, ako je za nas svaka srpska država (ma s kim na čelu) samo i jedino ”mrski režim”, a naša Sveta Majka Crkva – ”grešna i profitu isključivo okrenuta organizacija, sasvim slična mafiji” (po uobičajenom gledanju na stvari).

Nama smetaju oni koji nemaju dovoljno bilborda na izborima (njih prezrivo ismevamo, nazivao ih ”kombi-partijama” i govorimo kako je svaki listić za njih zaokružen – ”uzalud bačeni glas” i ”nesvesna podrška režimu”), ali nam, ne manje, smetaju i oni koji su bilbordima i svojim licima ispunili sve gradske ulice (njih napadamo, uz pitanje: ”Odakle im novac za ovakvo luksuziranje?” i ”Ko je sve to platio?, sa dodatnim napadima za neukus i kič-metod ovakvog reklamiranja). Sve nam smeta i svi nam smetaju, kad se, na kraju, svedu računi i saberu sve naše neumorne i neprebrojive kritike i primedbe.

Dobro reče jednom moj prijatelj, rodom iz Hrvatske (sa tla nekadašnje, kraljevske i komunističke Jugoslavije, a pre nje: Austrije i Austrougarske), kako je ono što spaja i ujedinjuje Hrvate i Srbe – njihova zajednička mržnja prema Srbima!
S tim što Hrvati Srbe mrze kao ordinarni šovinisti, a Srbi to isto rade sa sobom samima kao auto-šovinisti.
Oni nas poriču, a mi se – ”samoporičemo”, dodao bih ja na to, a u istom duhu…

I kako preživeti ovakvo (po nas tako nezahvalno) stanje stvari?

Pa jedino ako uspemo i mi da sebi postavimo jedan model našeg NACIONALNOG NARATIVA i NAŠE, SRPSKE PARADIGME. Našeg (svetosavskog i kosovskog) Zaveta, prevdenog u moderan politički jezik objedinjujuće snage i ubedljivosti.

Recimo, po ovom modelu: ”MI SMO SLOBODOLJUBIVI NAROD KOJI JE ODUVEK SVOJOM ŽRTVOM I STRADANJEM PLAĆAO OSTAJANJE U SVOJOJ VERI I ČASNOM OPREDELJENJU ZA OPSTANAK NA VEKOVNIM OGNJIŠTIMA SVOJIH PREDAKA”. To kao paradigmu.

A kao ”narativ”: „MI, SRBI, SMO ŽRTVE JUGOSLOVENSKOG (ZATIM I KOMUNISTIČKOG I GLOBALISTIČKOG) EKSPERIMENTA I NAMETNUTOG NAM ODRICANJA OD SVOG NACIONALNOG I VERSKOG IDENTITETA. A NARODI KOJI BI TREBALO DA NAM BUDU ZAHVALNI NAS OBESPRAVLJUJU, UBIJAJU I PROTERUJU, UZ ZDUŠNU POMOĆ ZAPADA (KOJI U NAMA VIDI „MALE RUSE NA BALKANU“, ŠTA GOD MI I KAKO GOD MI RADILI)”.
I toga se onda treba dosledno i uporno držati, verno i nepokobljivo.

Ali, onda ne sme da bude toliko (jalove i autodestruktivne) priče o Slobodanu Miloševiću i Miri Marković, dobrom ili zlom Đinđiću, Devetom martu i Petom oktobru, Karađorđevom bekstvu iz zemlje 1813. i Miloševom ubistvu kuma 1817. godine, samoistrebljenju četnika i ”ljotićevaca” (inače, ipak nekako savladanom, nuždom zajedničkog poraza, krajem Drugog svetskog rata, u ”Šumadijskoj diviziji”, objedinjenih nacionalnih snaga pod komandom brigadnog generala Miodraga Damjanovića i sa duhovnim blagoslovom Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića).

Možemo samo da se, svi zajedno, borimo protiv ostrašćenih partijskih podela, protiv međusobnog nepoverenja i nedostojnih kleveta, protiv jugoslovenske i komunističke zablude, protiv razbojničke i revolucionarne anarhičnosti i nedostatka hijerarhije i ma kakve discipline, protiv fanatične i bezbožničke anticrkvenosti i bestidnih napada na naše sveštenstvo i srpskog patrijarha, protiv psihološkog ekstremizma, demonske sujete i kobne osvetoljubivosti i zavisti. Protiv greha u nama i svega onog što nas je odvelo sa našeg svetosavskog, srpskog puta.

A sve druge međusobne zamerke, primedbe, kritike i nerazumevanja da ostavimo za posle rata sa udruženim srpskim neprijateljima, za posle neophodne nam pobede na njima i nad sobom samima.

Zato što ništa nećemo moći da uradimo, ako budemo vodili, istovremeno, tolike (sadašnje i nekadašnje, nedovršene i bolne) borbe, sa toliko razmaženog i histeričnog insistiranju na isterivanju pravde i pobedi samo i jedino našeg, partikularno-”partizanskog” i partijskog pogleda na svet.

Mora da se, pre svega i iznad svega, uspostavi ”NAŠA, SRPSKA STVAR”: naša priča kojom će srpske majke moći da uspavljuju i vaspitavaju svoju decu – pa će onda (i samo tako) oni postati naši nastavljači i pravi, a ne samo biološki potomci onolikih srpskih slavnih pokolenja (od Svetih Nemanjića pa do nama savremene generacije junačkih boraca za odbranu srpstva i našeg nenaoružanog naroda u svim srpskim zemljama).

I, umesto što se bavimo samoklevetanjem, traženjem dlake u jajetu, ličnim razočarenjima, pesimističkim predviđanjima naše budućnosti i statusa srpskog Kosova i Metohije, zaverološkim samozastrašivanjem i sumnjom u sve i svakoga (od ruskog patrijarha i predsednika Putina, preko našeg Sinoda i Sabora, pa do srpske dijaspore i naših nacionalno nastrojenih intelektualaca)…, trebalo bi da se, na trenutak bar, suzdržimo od međusobica i konačno naučimo da spasonosno spustimo našu lestvicu sa traženim (i neophodnim) minimumom nacionalnih interesa. Da bi što više ljudi, naših Srba i Srpkinja, moglo da je preskoči i savlada, u zajedničkom stroju ponovo pronađenog, organskog i sabornog jedinstva.

Ako to budemo uspeli da (makar sa vekovnim zakašnjenjem) uradimo, spasićemo sve ono što predstavlja istinsku svetinju i neprocenjivo važne duhovne trezore srpskog Predanja.

Ako naučimo da ponekad zaćutimo i ”pregrizemo jezik” kada nas zasvrbi da počnemo sa još jednom uzaludnom raspravom u kojoj se samo bespotrebno trošimo i zamlaćujemo, i da ponekad pustimo da nas brane i predstavljaju neki naši sunarodnici što to mnogo bolje i veštije od nas umeju da rade – tada će se sve vratiti sa glave na noge i prestati da bude tragikomični primer bezumnog hodanja unatraške ili bezglave jurnjave u sopstvenu propast.

Tada ćemo se uozbiljiti i postati ravnopravan takmac i protivnik našim neuporedivo bolje organizovanim i od brojnih i moćnih saveznika konstantno podržanim smrtnim neprijateljima.
Tek tada i samo tako.

Fb profil Dragoslava Bokana

Podelite:

10 COMMENTS

  1. G.Bokan verovatno ne poznaje Hrvate iz prve ruke. Da ih poznaje, znao bi: da ih, u svemu što čine, vodi Vatikan, uz obilatu englesku pomoć, tj. pomoć svetske elite. Ista ta elita nama podmeće nogu gde stigne i ima za cilj da nikada ne budemo značajan faktor, a zašto – radi Rusa!

    I onda je smešno učiti nešto iz hrvatskog primera. Mi smo i složniji i organizovaniji od njih, međusobno se više pomažemo i vodimo računa o slabijim – ali to nisu parametri borbe protiv Engleza i svetske oligarhije.

    • Svaka čast, osim u delu angličana, ne pomažu im angličani nego čifuti angličani. Ideolog pohrvaćenih je Josif Frank čifut. Pokušaj atentata na našeg kralja u Zagrebu izveli su čifuti (kvaternik), čifut Singer je sa Kvaternikom napravio policiju ndh, čifutka Eva Peron iz Argentine ih je posle rata odvela na sigurno u Buenos Aires. Kvaternika nismo ni tražili, poginuo je 1962 slučajnim padom aviona.
      https://foto-history.livejournal.com/7636531.html

      • Hm,hmm..Kvaternik je,nosilac Belog orla,dobijenog licno iz ruku Aleksandra Karadjordjevica,utemeljivaca “ moderne, NDH“ u okviru YU.

    • Hm,hmm….Hrvati, nemaju nekog Bokana i Petra Maljevica,da se,trtoguze,u ima Srbijei Srba,poskropljeni, Kacavendama…Hrvati su lojalni gradjani svoje drzave..ma,kakva ona bila prema Srbima i Srbiji…i drugima.

    • Gospodin Bokan je u potpunosti u pravu. Džaba bi Hrvatima bila sva ta pomoć da nisu sami spremni da zaginu do svoje interese do kraja. Još bih samo dodao da su nas često više zanimala svetska dešavanja i previranja nego sopstveni nacionalni interesi.

  2. Najludji ste mi sa tim vasim inteligentim teorijama hahha englezi i Vatikan ….cela poenta sukoba engleza iniraca je da englezi MRZE Vatikan. Ali i da je tacno da su se oni udruzioi oko bilo cega samo govori kolika su stoka komunisti i rusofili

  3. Bokane,
    Koji je to „najpametniji i najobrazovaniji Srbin“?

    Je li onaj kalemar? Onaj koji je u intervjuu NINu rekao kako nije čitao knjige?
    Je li onaj koji je potpisao 29 smrtnih presuda Srbima?
    Je li onaj kome je umna Isidora Sekulić rekla „Ti si mačka u džaku“?
    Po čemu je najobrazovaniji? Po stažu u Savezu komunista.
    Ti Bokane trebaš da ćutiš jer si obrukao srpsko junaštvo nad nejakima sa tvojim „Belim orlovima“.

  4. EVo ga jos jedan usudjujem se reci Udbin net jurisnik koji nanizgled daje casne a koji ce (slucajno naravno !!??) biti jedan od mrzitelja Cuka draskovica iako 99.9% njegovih misli ima. Svedok ako sam pogresio izvini ali znam vam rabotu

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here