Поглавар Исламске заједнице у БиХ реис Хусен Кавазовић, поново је затражио од председнице Колинде Грабар Китаровић и других хртватских званичника да престану са злонамерном кампањом у којој се босански муслимани и БиХ етикетирају као потенцијална терористичка опасност за суседе у Европи.
Кавазовић у писму Китаровићевој наводи да кампања за циљ има дискредитовање Бошњака и, како наводи, сејање страха од њиховог присуства у Европи.
Кавазовић такође од Китаровићеве тражи да, ради очувања добросуседских односа, појасни доказе на основу којих износи своје тврдње о томе да су муслимани у БиХ и окружењу опасност по Хрватску и Европу, пренео је портал Кликс.
Сигурносно-обавештајна агенција Хрватске објавила је прошле седмице најновији извештај о стању безбедности у земљи и региону за 2017. у којем се, између осталог, каже да у БиХ има 10.000 џихадиста.
Китаровићева је тим поводом рекла да СОА ради објективно, квалитетно и без политичког утицаја.
Хрватска председница је изјавила и да реторика из Босне и Херцеговине поводом извештаја хрватске Сигурносно-обавештајна агенција и градње Пељешког моста “није здрава“.
„Реторика која стиже из Босне и Херцеговине према Хрватској није здрава и пријатељска“, изјавила је Грабар-Китаровићева у Ла Валети у петак, дан пошто је хрватска обавештајна агенција објавила податке о „претњи исламског радикализма у региону“.
„У последње време примећујем реторику против Хрватске, па и противљење Пељешком мосту који никако не може угрозити Босну и Херцеговину“, рекла је Грабар-Китаровићева.
Бошњачки повериоци у Босни и Херцеговини противе се томе да се градња Пељешког моста почне пре него што две суседне земље реше границу на мору.
„Та реторика није здрава, није добра, јер су Босна и Херцеговина и Хрватска оријентисане једна на другу“, додала је хрватска председница на Малти.
СОА је, иначе, навела да се с подручја хрватског југоисточног суседства групи Исламска држава Ирак и Левант прикључило готово 1.000 људи, углавном „следбеника џихадистичког салафизма“.
Упитана је ли реакција Бошњака, с обзиром на тај извештај, претерана, Грабар-Китаровићева је рекла:
„Бројке саме нису битне колико су битни трендови раста радикализма и појединаца који су или део екстремистичких група или су саморадикализовани појединци“.
Она се, казала је, противи томе да се екстремизам и радикализам изједначавају с било којим народом, етничком или религијском групом.
„Волела бих да видим како можемо помоћи исламским заједницама, не само у суседству, него и у Европској унији“, рекла је она, мислећи на успешно интегрисану исламску заједницу у Хрватској, пренеле су агенције.
Агенције из Босне и Херцеговине, међутим, тврде да с хрватским колегама никад нису разменили такве податке и да је реч о произвољним проценама.
