Хрватски медији: Наравно да је Туђман био укључен у злочиначки потхват према БиХ

Поделите:

ДАНАШЊА хаашка пресуда херцеговачкој шесторици, у којој је потврђено постојање удруженог злочиначког потхвата у којему је судјеловао и Фрањо Туђман, може бити изненадна или проблематична само онима који одбијају вјеровати ријечима и дјелима првог хрватског предсједника у његовој политици према Босни и Херцеговини. Хаашка је пресуда заправо само правна формалност јер је Туђман пресудио сам себи – од почетка до средине деведесетих сањао је о подјели БиХ и водио политику чији је циљ било разбијање БиХ.

Већ је у рујну 1991. године Туђман изјавио сљедеће: “Ја сам рекао: или таква Босна која ће осигурати и интересе хрватског народа, или молим – подјела! С тиме да сам ја рекао: један дио Србији, један дио Хрватској, а може остати и муслиманска државица у средини, она повијесна земљица Босна која онда не би имала могућности да има амбиције стварања неке велике исламске државе у Еуропи.“

Сањао о Републици Хрватској у границама Бановине

У просинцу је пак говорио овако: “Наш циљ од почетка није био одржање такве БиХ каква је она данас. То хрватској политици у бити не одговара, јер би хрватска политика тако била стално и непрестано фрустрирана губитком, и демографским и територијалним у БиХ. Нисмо зато случајно ставили у преамбулу хрватског Устава и Бановину Хрватску. Оваква хрватска држава нема увјета за живот, али хрватска држава чак с границама Бановине има, а особито с побољшаним границама.“

Постоје још дословно десеци Туђманових изјава – изречених у медијима или забиљежених у транскриптима које је сам дао израдити од снимања на Пантовчаку које је наредио увјерен у своју велику повијесну улогу – а који свједоче да му је јединствена БиХ увијек била на пику. Дапаче, био је врло циничан, па чак и суздржано одушевљен етничким чишћењем Хрвата с подручја Републике Српске, па је 1993. рекао сљедеће: “Двјесто тисућа Хрвата је већ протјерано из својих подручја, бит ће их вјеројатно још 100 тисућа. Ужас за њих, али чак, повијесно гледано, разумијете, значи, имат ћемо и тих 100.000-200.000 Хрвата који ће учврстити хрватски териториј, овдје од Истре до Барање, разумијете, када завршимо то, итд. Тако да није свако зло само за зло, али га морамо и овдје искористити.“

О Туђмановој милости овисио је водећи кадар тзв. Херцег-Босне

Но, није Туђман само причао, он је и радио на подјели БиХ, као и на томе да уз Хрватску привеже тзв. Херцег-Босну, односно, географски гледано, западну Херцеговину. Према његовом налогу су смјењивани и постављани предсједници ХДЗ-а БиХ, особно је наредио мицање Мате Бобана с чела тзв. Херцег-Босне, слао је заповједни кадар ХВ-а да управља ХВО-ом, јединице ХВ-а су ратовале у БиХ. Све то је заправо опћепознато још од тренутка када се и догађало, јер о томе су тада писали и поједини хрватски медији попут Ферал Трибунеа.

Сви су пак Туђманови потези који су ишли у корист опстојности БиХ, попут потписивања Wасхингтонског споразума 1994., били изнуђени међународним притиском, понајвише оним из САД-а. Туђман је својом промашеном и злочиначком политиком према БиХ не само нанио штету БиХ него и Хрватској, која је од државе на коју је Србија извршила агресију постала држава која са Србијом у комбинацији врши агресију на БиХ. Хрватској су чак у једном тренутку због тога пријетиле и међународне санкције. Хрватска је због Туђманове политике према БиХ, али и због низа других ауторитарних Туђманових тенденција, крај деведесетих дочекала у дубокој међународној изолацији. На Туђманов је спровод дошао један једини предсједник, онај турски.

Злочиначка политика према БиХ само један аспект ауторитарности Туђманове Хрватске

Туђманова злочиначка и фанатична политика према БиХ такођер открива и колико је недемократска била његова Хрватска. Фиксација једног човјека била је неупитна државна политика, којој се нитко у државном апарату није могао успјешно супротставити. Наравно, на промашеност Туђманове политике према БиХ су упозоравали неки интелектуалци и новинари, које се онда наравно проглашавало издајницима и непријатељима државе, но цијели је државни апарат чинио оно што је Туђман као појединац замислио. Није ту било никаквих “цхецкс анд баланцес“. Још страшније, злочиначка политика према БиХ била је само један од многих симптома Туђманове ауторитарности и недемократичности, не изузетак него правило.

Стога данашња хаашка пресуда о томе да је Туђман с челницима тзв. Херцег-Босне био дио удруженог злочиначког потхвата представља банално констатирање очитости, неупитне реалности, потврда да се одлучило вјеровати самом Туђману, његовим ријечима и његовој политици. То за Хрватску уопће није лоше, осим за оне који сматрају да Туђман = Хрватска. А Хрватска и може и треба бити много више.

Индекс.хр

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here