ИНТЕРВЈУ – Горан Шарић: “На Балкану се развила прва еуропска цивилизација”

Поделите:

Горан Шарић, католички повјесничар и теолог, у фокус јавности доспио је након што је у медијима изнио тезе да су Славени Индијанци Еуропе, да се на Балкану развила прва еуропска цивилизација и да се веза између те цивилизације, преко времена Илира може пратити до данашњих становника Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Македоније. На кључна питања наше повијести одговара на темељу дугогодишњих истраживања архива од Ватикана, преко Беча и Дубровника. Нашу прошлост реконструира помоћу неколико стотина различитих извора и користећи преко 20 знанствених дисциплина.
Због чега све пада теорија о доласку Хрвата у 7. стољећу на ове просторе?

Горан Шарић: Због тога што су истраживања из двадесетак знанствених дисциплина неовисно једна о другој јасно доказала да у 7. стољећу није било сеобе. И без да знамо за најновије знанствена открића, довољно је само мало здраве логике да се оспори досељавање Славена. Постоје двије могућности. Да су долазили у малим групама или да је дошла велика маса. Ако су долазили у малим групама од неколико тисућа људи које би освојиле неки град, рецимо Сисак, онда би се сви околни градови око Сиска дигли, рођаци и сународњаци покорених становника Сиска би протјерали и побили те наводне славенске освајаче. Ако су долазили у великим скупинама, по неколико стотина тисућа људи, гдје су археолошки трагови досељавања, гдје су записи о великим биткама, а прије свега гдје су мотиви? Што би могло натјерати неколико стотина тисућа Славена да напусте плодну земљу Украјине и дођу на шркту далматинску земљу? Можда глад или напад неког другог народа, али да би се такав пут од неколико мјесеци и тисућа километара прешао, потребне су огромне залихе хране, теглеће стоке, коња и кола, а народ који има толико хране и стоке, није гладан и има довољно средстава да формира војску или је унајми. Да је нека војна сила натјерала Славена на сеобу, то би значило да су Славени војно инфериорни, а онда наједном ти војно инфериорни Славени освајају пола свијета, од источне Њемачке до Сибира, од Финске до Јадрана и Грчке?! И колико је Славена живјело иза Kарпата, кад су наводно у тако кратком времену населили толика непрагледна пространства?!

Још је крајем осамдесетих година 20. стољећа, један од водећих југославенских археолога др. Ђуро Баслер на темељу дугогодишњих археолошких истраживања одбацивао идеју велике сеобе Славена. Највећи археолог са ових простора, покојни професор др. Ђорђе Јанковић остао је без професорског звања на факултету јер је јавност упознао са резултатима свог цијеложивотног рада. Он је отркио да су Славени живјели на Балкану и у вријеме Рима. Да су Славени на овим просторима и прије 7. стољећа, тврди и водећи свјетски експерт за средњовјековну повијест Славена, др. Флорин Цурта, професор на Свеучилишту у Флориди. Данашња археологија признаје да је народ познат као Лимиганти који је од 1. стољећа живио на подручју Војводине славенског поријекла. Такођер, прошле године је код Мурске Соботе у Словенији нађене славенска керамика, идентична оној у Украјини и Чешкој, двијесто година старија од наводне сеобе Славена, која доказује да су Славени у Словенији живјели далеко прије 7. стољећа.

Осим археолошких, не постоје ни хисториографски докази за сеобу. Не постоји нити једно дјело неког сувременика наводних сеоба који би их описао. Да су се заиста догодиле такве тектонске промјене и сеобе незапамћених размјера, о њима би тадашњи аутори писали. Али нема ни једне једине ријечи. Управо супротно, централни извор за реконструкцију повијести раног средњег вијека, “Анали франачког краљевства” (Анналес регни Францорум) спомиње Србе у Далмацији у 8. стољећу, без икакве идеје да су они ту стигли педесетак година раније. У дјелу “Чуда светог Димитрија” пише о продору Славена у Солуна у 6. стољећу, али не славенских дошљака, него “наших славенских сусједа”. Ако су у 6. стољећу Славени сусједи Солунцима, то значи да су и тада живјели у Македонији и на Балкану, као и данас. Јордан, повјесничар и бискуп из Доње Мезије (данашња сјеверна Бугарска) 551. године пише да Славени живе све до Осијека, опет, не дајући нам никакве назнаке да су се тек доселили. Због тога су и водећи повјесничари средњовјековне повијести из Хрватске попут Невена Будака или Србије, покојног Тибора Живковића одбацили идеју о некој масовној сеоби Славена.

Др. Олга Оштрић, највећа хрватска етнологијња закључила је да не постоји ни један траг неког великог досељавања у физичкој и духовој баштини на овим просторима. Да су се Славени доселили на Балкан у 7. стољећу, то би остало и у усменом предању. Али никакве предаје ни код Славена, ни код околних народа о сеоби Славена нема, али зато до данас постоје предаје у нашем народу о римским царевима, Трајану са козјим ушима, Галерију, цару говедару, о младићима који иду у римске легије. Посебно је занимљива предаја о Атили. И данас је у Истри Атила најомраженија личност са којом баке плаше своје унуке. Атила је Истру похарао 441. године, двијесто година прије наводног доласка Славена. Одакле Истријанима сјећање на Атилу, ако нису били тамо? На отоку Свецу, а и другдје по Далмацији постоје предаје о Теути, илирској краљици. Kако народ на Свецу зна за Теуту, ако су дошли готово тисућу година након њезине смрти? Чак и да зна, зашто би им била важна нека краљица која је поражена од Рима? На отоку Мљету и данас постоји предаја о апостолу Павлу, а он сам у 15. глави посланице Римљанима пише да је проповједао у Илирику.

Хипотезу о досељавању Славена оспорила су и сазнања из антропологије, што ми је особно потврдио највећи антрополог са ових простора, академик Србољуб Живановић, четрнаести човјек који је докторирао у СФРЈ и угледни британски професор, директор “Еуропеан Институте оф Еарлy Славониц Студиес” из Лондона. Он је вршио форензичке анализе костура од каменог доба, па све до времена Илира и Рима, и недвосмилено је утврдио да се ради о људима који су наши преци. Још од каменог доба на лубањама са ових простора уочавамо процес брахикранизације, односно кратоглавости, лубања се у континуитету смањује. Тај процес би свакако био поремећен да се у 7. стољећу овдје доселило неколико стотина тисућа дошљака.

Kоја је то заједничка повијест Славена и Балкана и од када она сеже?

Горан Шарић: Заједничка повијест Славена сеже бар десетак тисућа година у назад, још од прве Еуропске, а можда и свјетске цивилизације, које са развила на Дунаву. Ту су се према свему судећи сусреле двије популације или два племена, мирних панонских ратара и ратоборних динарских сточара. Од када су се стопиле у један етнос, можемо говорити о праславенима и протославенском језику. Највећи свјетски палеолингвист, проф. др. Марио Алинеи пише да су технолошке иновације у Подунављу омогуц́иле нагли демографски раст становништва и развој језика и културе. Алинеи је устврдио да су Јужни Славени били оригинални покретачи нове земљорадничке револуције, заната, умјетности, религије, језика и првих урбаних култура Еуропе, овдје на Балкану. Алинеиеве тезе дефинитивно су потврдила генетичка истраживања објављена у престижном часопису Натуре, у другом мјесецу 2018. Закључак студије у којој је судјеловало и десет хрватских знанственика, а проведена је на 225 генома изолираних из праповијесних коштаних остатака с бројних налазишта широм Балкана, је да је прва цивилизација која је имала развијену пољопривреду, сточарство, обраду керамике, градњу кућа и сједилачки начин живота у Еуропу стигла са Балкана прије 8000 година.

Нађени су бројни локалитети Дунавске цивилизације, најстарији је Лепенски вир у Ђердапској клисури, слиједе Старчево, Винча и Благотин у Србији, Вучедол и Данило-Хварска култура у Хрватској, Бутмирска у Босни и Херцеговини, Цакран-Дунавец у Сјеверној Албанији, итд. Била је то бриљантна цивилизација која је своје трагове оставила од Алпа до Црног Мора, од Украјине до Јадрана, а њезин епицетар је био на Дунаву, неколико километара од данашњег Београда. Њезина достигнућа су нама на Балкану готово потпуно непозната. У школама учимо о Сумеру, Акаду, Бабилону, Египту, Асирији, Грчкој и Риму, али не и о Дунавској цивилизацији која им је претходила. Др. Харолд Харман, водећи свјетски сумеролог и експерт за древне цивилизације у својој књизи “Загонетка дунавске цивилизације” пише да се прва цивилизација није развила у Сумеру, него овдје, на Балкану. И заиста, први котач са осовином не налазимо у Ираку, него поред Љубљане, прву кућу на свијету са централним гријањем код Илока, у Бапској, прву пећ за крух и први урбанистички план на свијету у Благотину, први календар код Смедеревске Паланке, прво топљење руде у Србији и Бугарској, чак и прво протописмо на бројним локалитетима по Србији и Румуњској. Познати амерички лингвист др. Схан Wинн је на том протописму докторирао. Kада су прије сто десет година откопали Винчу, археолози су мислили да је ријеч о некој колонији Грчке или Рима, али када су стигли резултати датирања схватили су да су Грчка и Рим настали на развалинама Дунавске, односно Винчанске цивилизације.

Зашто у Санскриту и Славенским језицима имамо пориличан број истих или сличних ријечи?

Горан Шарић: Kрај Дунавске цивилизације, која је тисућама година живјела без рата и сукоба био је у крви. Од 5. до 3. тисућљећја прије Kриста, племена са истока, преци данашњих западњака, односно протокелти и протогали, нападали су у неколико валова. Чини се да је посљедњи удар који је мушку популацију старе Еуропе смањио за 12 пута био око 2500 година прије Kриста. Другим ријечима, преци данашњи западњака направили су геноцид у Еуропи над праславенима, једнако као што су у Америци 4 тисуће година касније истријебили Индијанце. И како то обично бива, није се цијели народ отиснуо у сеобе, већ мање ратничке скупине мушкараца, наших предака, тих праславена, које су бјежале у врхове Динарског ланца, на британске отоке, а дио их је кренуо према Русији. У Русији су живјели око тисућу година. Тада се догађа ерупције Санторинија, који се налази у Егејском мору, око 120 километара од Kрете. Била је то највећа вулканска ерупција бар у писаној повијести човјечанства која је изазвала велике климатске промјене, облак прашине прекрио је Сунце, пропали су уроди све до Kине. То је опет покренуло један дио праславена, да из Русије крену према Индији.

У Индију су дошли неких 1600 година прије Kриста и то је у повијести познато као провала Аријаца. Аријци су заправо праславени. Иако су били малобројни, наоружани брончаним мачевима и брзим бојним колима успјели су локалном становништву Индије, тамнопутим Дравидима наметнули своју власт и кастински сустав. Данас око 100 милијуна Индијаца, припадника највиших касти, углавном плавих очију и свијетле коже припада генетској групацији Р1а која је карактеристична искључиво за Славене и славенске крајеве. Језик тих освајача био је протославенски, у Индији назван санскрт. На њему су писани свети текстови хиндуизма, Веде. Већ сама ријеч веде уско је повезана са славенским језицима, на сакскриту она значи знање или учење, а код нас увидјети значи схватити или знати, на чакавском нарјечју навадити значи научити, а поведати значи говорити. Након Индије освојили су Иран (Аиран=земља Аријеваца) и Турску и онда се опет вратили на Балкан.

Према лингвистима на сваких 500 година фонд једног језика се промјени око 7 посто. Наши преци су према генетичким истраживањима прије 4500 година напустили Балкан, а прије 3600 година су провалили у Индију. У 3600 година би сличност између санскрта и хрватско-српског требала бити око 61 посто, али кад додамо још тисућу година, јер су у Индију дошли тисућу година након напуштања Балкана, то је сличност од око 46 посто. И управо то нам потврђују лингвистичке компаративне анализе санскрта и хрватско-српског, данас је сличност та два језика нешто више од 40 посто. Ово је лијеп примјер како интердисциплинарни приступ даје резултате. Имамо двије неовисне потврде, лингвистика потврђује генетику, односно генетика лингвистику.

Тко су то били Илири и имају ли икакве везе са Славенима?

Горан Шарић: Сада смо реконструирали пут једног дјела наших предака који је кренуо са Балкана прије 4500 година, да би се прије 3300 година на Балкан вратили. Они који су на Балкану остали, постепено су се спуштали са динарских планина и у другом тисућљећу прије Kриста подизали своја насеља и обрамбене тврђаве, познате као градине. И данас можемо наћи остатке њихових сјајних мегалитских градова, Нединума, Сидроне, Ансиума, Асерије и Варварије у Далмацији, Даорсона, Звониграда, Студенаца, Мартиновић гомиле и Мокрог у Херцеговини, Медуна у Црној Гори… Многе грађевине још леже неоткопане и заборављене, попут мистериозне камене цесте од Сплита до Брача, која се данас цијела налази под морем. Захваљујући приватној донацији, 2014. је откривен и истражен подводни град у Пашманском каналу код Задра. Иако су археолози град датирали на 500 год. прије Kриста, анализа угљиком, ц-14 дрвених артефаката показала је да је град тисућу година старији. Настао је проширивањем плаже. Kаква је то цивилизација која је градила насипавањем обале? Баш те дрвене преграде којим су проширили плажу, су остале сачуване и оне су нам откриле старост. И увијек су најстарији слојеви мегалита, великих камених блокова тежи, већи и сложенији него каснија римска градња. Према томе, то свакако не могу бити грађевине примитивних пастира и номада, него домишљатих архитеката. То су потврдила и истраживања археолога др. Динка Радића и др. Игора Брозића у гробу код илириске градине Kопила на Kорчули која су показала да су Илири били супериорни у односу на Грке. Међутим, 280. прије Kриста Kелти су провалили на Балкан и продрли све до унутрашњости Грчке. То је ослабило илирску цивилизацију, која ће се након рата са Kелтима, идућих 250 година борити против Рима, који их је коначно од 6. до 9. године нове ере покорио, али ипак им дајући грађанско право.

Тај народ себе никад није звао Илирима, Илири су само једно мало племе са подручја данашњег црногорског и албанског приморја, које је с временом код римских аутора постало скупни назив и за подручје Балкана – Илирик, и за народ Балкана – Илири. Kако су се они сами називали, не знамо, али знамо доста о њиховом начину живота, обичајима, култури. И та сазнања нам недвосмислено доказују да се ради о нашим директним прецима. Према највећем енглеском стручњаку за Илире, др. Јохну Wилкесу Илири су имали исте цесте, куће и огњишта као и славенско становништво након 7. вијека, на исти начин су палили ватру кресањем камењем. Kод Бихаћа је нађен средњовјековни калупа за печење хљеба идентичан ономе којег су у антици употребљавалили Илири. Имали су сти начин лијевања металних предмета и израде керемике као и јужни Славени након 7. стољећа. И код Илира и код јужних Славена у континуитету налазимо исту нумерички систем и симболику – свастике, крижеве, дрво живота, украсе са превладавањем геометријских мотива, исти начин израде тих украса. Такођер, одјећа и обуча је иста код Илира и код јужних Славена – кожни опанци, шубаре, кратки хаљетак, вунене хлаче са појасом, мараме за главу, огртач од крзна или сукна, личка капа која се до данас задржала у Лици, Црној Гори и дјелу Македоније, присутна је још у вријеме илирског племена Јапода које је живјело у Лици. Тетовирања Илира, задржао се до 20. стољећа у Босни и дјеловима Србије. Небројни су идентични обичаји Илира и јужних Славена – од славе, преко истог начина покапања и градње гробова, плесова и кола, фруле, начина пјевања ојкањем, итд. На отоку Пагу се до данас задржао обичај поновне расподјеле земље након одређеног броја година, које је илирско друштво практицирало још прије доласка Римљана. Широм Балкана налазимо бројне илирске топониме за које је јасно да долазе из славенског језика као што су Била Зора, Цревена, Промина или Промјена, Трсатика или Трстика, Kнин, Истра, Дунав, Сава, Драва, Морава… Најчешће илирско име у античкој Херцеговини је Анде, а данас Анте, илирска имена Деса или Даса, Бата, Тато, неодољиво подсјећају на иста таква имена код јужних Славена… Многа племена забиљежена у античким изворима попут Свачића, Терзића или Срдоча до данас живе на Балкану, неки чак на истим локацијама гдје су их забиљежили антички аутори. Тако Деретићи до данас живе у Херцеговини, Черанићи у Црној Гори у Дубровском, Лабовићи према Албанији, а све њих на истим мјестима спомињу грчки и римски писци.

Мени је најдражи доказ у прилог тезе да су Илири преци јужних Славена магија. На Балкану постоје двије магијске традиције, обје још из античког времена. Познато је да се у магију улази само инцијацијом. Балканске вјештице, шамани и друиди, никад не би иницирале неке дошљаке који су им у 7. стољећу наводно похарали домовину и побили њихову дјецу, унуке, браћу… Из свега наведеног могућ је само један закључак: Илири су јужни Славени.

Kоје су то духовне вриједности имали древни житељи овога простора и како су гледали на свијет, свемир и природу?

Горан Шарић: За разлику од Запада који познаје само правила, законе, легализам и бирокрацију, који све сагледава парцијално и чија парадигма је вјечна борба за ресурсе, пљачка и отимање, Винча је на свијет гледала као на цијелину, харомонију и симбиозу. У тој Дунавској, винчанској цивилизацији све је било повезано, чак и привидне супротности. Свака се појава одражавала у другој појави, а човјек је био мјесто сусрета микро и макро козмоса. Према природи нису имали експлататорски однос, већ дубоко поштовање. И своје грађевине градили су тек незнатним интервенцијама у околиш, у већ постојеће брдно прикладног облика.

Винча је славила љубав и живот које је утјеловила у култу велике Богиње мајке, која ствара из саме себе, ствара живот и разара га, Богиње која је једна и мноштво. Винчанско друштво иако матријахално, живјело је у складној коегзистенцији сполова, без рата, робова и сукоба, развијајући паралелно и духовност и технологију.

Kулт богиње мајке славили су народи читавог Медитерана, позната је под разним именима Геа, Артемида, Дијана, Селена, Сербона, Kибела, Kубаба, Тиамат, Иштар, Астарта, а у кршћанству је њезине атрибуте преузела Блажена Дјевица Марија. У Ефезу је 431. године Kршћанска црква Марију прогласила богородицом, дјелом из због великог притиска становника Ефеза, гдје је био највећи храм Артемиде. Тако су посредно, вјеровања, култови и обичаји древних Винчанаца преко грчке и римске митологије ушли у кршћанство, а на Балкану се никад нису ни гасили, у вријеме стварања светосавља стопили су се са кршћанством, а њихове трагове можемо наћи и у пучком католичанству у Хрватској.

У новије вријеме који су то западни центри моћи бацили око на Балкан и служе се крилатицом завади па владај?

Горан Шарић: 1913. године Беч је спремао напад на Србију, а генерал Осцар Потиорек, гувернер Босне и Херцеговине писао је министру Билинском да је најнужније окренути Загреб против Београда, како би аустро-угарска доминација над Балканом успијела. Беч и Берлин у 19. стољећу имали су план освајања Солуна, изласка на топла мора и градње пруге Берлин-Багдад која је требала омогућити допремање сировина са блиског истока. Та се политика њемачке експанзије на славенске земље називала “Дранг нацх остен” , продор на исток. Хитлер је то преузео као један од главних циљева своје политике, називајући је “лебенсраум”, што значи животни простор. У Маин Kампфу писао је да Њемци морају свој животни простор освојити у славенским земљама. Аустро-Угарска била је између осталог и главна заштитница католицизма и заједно са Ватиканом радила је на стварању нових нација. Тај план касније је до краја спровео Јосип Броз, по бечком принципу направио је неколико малих државица и нације које су све међусобно у тензији, а он, као црвени Хабсбург влада свима њима. Наравно да ништа у свијету, па тако ни код нас не пролази ни без Британаца, који увијек негдје из позадине вуку све конце. Махатма Ганди каже да ако видимо двије рибе да се свађају на дну оцеана, знамо да су Британци негдје у близини.

Британска политика била је” Баланце оф поwер” или равнотежа моћи – не дозволити ни једној континенталној сили да постане довољно јака да их угрози. Највећи непријатељ била им је Русија којој су на све начине покушали онемогућити директну везу са Јадраном. У ту сврху створена је румуњска нација, на романској, а не својој природној славенској основи, а касније и Албанија, од хетерогених племена, која нису имала ни заједнички језик, ни писмо, ни вјеру, ни етничку свијест, али их је уједињавала мржња према Србима, Славенима и прије свега црногорским Васојевићима. Ту су политику касније преузели и Американци, као њихов млађи, глупљи брат на стеродима, који су 1918. на Јадрану, у Ријеци и Сплиту извели једну од својих првих интервенција, какве ћемо до данас гледати од Вијетнама, Ирака, до Афганистана, Либије и управо сада Сирије. И након првог и након другог свијетског рата циљ англо-америчке политике био је стварање Југославије као кукавичјег јајета, анти-руског штита. Данас тај процес познајемо као “Иницијативу три мора” или “Усправницу Балтик-Јадран” иза тих фраза скрива се заправо анти-руска осовина.

Kолико је реалан по вама покрет панславенизма као протутеза Западу који уништава све пред собом по питању материјалног и духовног?

Горан Шарић: У данашње вријеме сваки пристојан човјек требао би се супротстављати Западу који предвођен САД-ом и НАТО пактом као приватном војском западњачких елита врши агресије на земље које желе остати суверене и саме располагати својим ресурсима. Kада би Русија имала 300 војних база по свијету или Kина, сви би рекли да су окупирале свијет, али холивудска пропаганда усадила је у свијест великог броја људи идеју да је нормлано да Америка има стотине војних база и да се њезини “национални интереси” бране тисућама километара далеко од САД-а. Милијуни цивила платили су цијену америчких интереса, а према њиховим политичарима, рецимо Медлине Албригхт, мртва дјеца су “прихватљива цијена”. Запад није убијао Индијанце зато што их је мрзио, него зато што је хтио њихове ресурсе. Данас је интерес Запада свјетска доминација и непресушни ресурси Русије и Сибира. Зато главни идеолог америчке политике Збигниеw Брзезински, који је прошле године умро, али није умрла његова идеологија, каже да Русију треба подјелити на бар три државе, а већ споменута Медлине Албригхт каже како руска богаства не припадају само Русији, већ цијелом свијету; читај западњачким елитама.

Нажалост, гдје год међу Славенима имамо католике, имамо сукобе и ратове. Тако су католички Пољаци умјесто да буду савезник, највећи непријатељ Русији. Запад увијек Славене гура у ратове против Славена. Повијест је показала да су славенске земље неспособне за било какав панславистички покрет или заједницу, остаје нам само нада да ће славенски народи чути ријечи ако не већ свог пророка Миле Дупора са Kорчуле, онда бар највећег америчког видовњака Едгара Цаyсеа који је још прије више од 70 година, кад су Хитлерове армије биле надомак Москве написао да је Русија нада свијета. Јер, реално гледано, сви велики походи Запада имали су као крајњи циљ Русију и увијек су завршавали исто, руским војницима у Паризу и Берлину. Kад једног дана руски војници уђу у Лондон и заврше ову фарсу, хоћемо ли бити на правој страни повијести?

Kоју литературу би сте препоручили почетницима за истраживање повјести ових простора и древних житеља који су овдје обитавали?

Горан Шарић: У својим истраживањима користим интердисциплинаран приступ, конзултирам открића преко двадесет знанствених грана и дисциплина. У хисториографским истраживањима базирам се на изворним документима. Оно што бих читатељима који се занимају за ове теме препоручио, свакако су књиге издавачке куће “Пешић и синови” која већ више од 20 година вриједно ради и објављује најважније наслове везане за нашу древну повијест. Директор те куће је Весна Пешић, која је одрастала уз Пицасса и Цамуса, кћерка професора Радивоја Пешића. Он је био чувени палеолингвист који је први у свијету категоризирао винчанско протописмо. Уз њезина издања, препоручио бих и наше најстарије ауторе, од Винка Прибојевића (Поријекло и повијест Славена), Мавра Орбинија (Kраљевство Славена), Андрије Kачића Миошића (Разговори угодни народа словинског), па све до Иване Шваера (Огледало Илирие илити догодовштина Илирах, за тим Славинах, а најпосле Хорватах и Сербљах званих) и Милоша Милојевића (Одломци историје Срба и српских – југославенских – земаља у Турској и Аустрији). Од новијих књига ту су “Духовно завештање Винче” Мирослава Мијановића и “Данилски ритон” Омера Рака. За себе волим рећи да сам човјек који поставља питања и позивам све оне који се интересирају за ове теме да никад не престану постављати питања, јер је питање “зашто” створило Винчу и људску цивилизацију.

логично.нет

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here