Јелена Вукоичић: Ко има право да се игра са Србима на Косову и Метохији?!

Поделите:

Шта би могао да буде најјачи утисак јучерашње Вучићеве посете Косову и Метохији, а да није уско везан за странчарење и политиканство? Лако је србовати у Београду, Новом Саду или Нишу, нешто теже, али још увек могуће у северном делу Косовске Митровице. За Србе у косовско-метохијским енклавама, међутим, србовање је одавно велики луксуз који себи не могу да приуште, а луксуз за многе је, како смо имали прилике и јуче да видимо, и редован превоз до прве поште или амбуланте, сигуран превоз до посла (за оне који су довољно срећни да га имају), полован трактор или неколико коза и кокошака. Јужно од Ибра живи читава генерација младих људи, рођених средином и крајем деведесетих, који не знају шта значи живети у слободи..живети без страха, да и не говоримо о генерацијама деце која одрастају у беди и сиромаштву, унутар граница својих малих енклава окружених непријатељским шиптарским насељима. Помисле ли некад на све ово ’велики’ фејсбук ’ратници и лидери’ који већ имају спреман ’план и пројекат за обнову Душановог царства’, само још да им неко да власт па да га спроведу у дело? Вероватно не, с обзиром на то да су превише заузети ’државничким обавезама’ на друштвеним мрежама да би се бавили судбином тамо неких српских сељака у Ораховцу и Великој Хочи. Интернет је свима пружио луксуз да могу да се играју ’високе политике’ (који су неки, узгред буди речено, преозбиљно схватили). Срби у енклавама, међутим, одавно немају луксуз да се играју било чега, а нико од нас који живимо и србујемо изван административне линије, укључујући и оне који седе за компјутером и оне који седе у Скупштини, нема право да се игра са њиховим, и тако унесрећеним, животима и са животима њихове деце.

Извор: ФБ профил Јелене Вукоичић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here