Калабић „рехабилитован, али пресуда ‘закочена'“

Поделите:

Апелациони суд у Београду је још 12. септембра донео одлуку којом се потврђује рехабилитација Николе Калабића, пише Недељник.

Ова пресуда је, међутим, „задржана“ на Одељењу судске праксе које је имало замерке, наводи „Недељник“.

Како саопштавају из самог суда, коначна одлука није донета.

Портпаролка суда Мирјана Пиљић прецизирала је за Тањуг да је предмет „још увек на разматрању“ и да Апелациони суд још није одлучио по жалби тужилаштва на првостепену одлуку Вишег суда у Ваљеву којом је крајем крајем априла 2017. године рехабилитован.

„Након доношења одлуке, због великог интересовања јавности за овај поступак, Апелациони суд ће издати саопштење“, напоменула је Пиљић.

Како је у новом броју објавио „Недељник“, готово све рехабилитације историјски важних личности из Другог светског рата, по правилу, у српској јавности изазивају снажне друштвене потресе, али ниједна пресуда није толико „запалила“ Србију (и околне земље) колико је то учинила одлука Вишег суда у Ваљеву, маја прошле године, када је рехабилитован Никола Калабић.

Лист пише да ће се испоставити да је то била само једна епизода у овој постисторијској саги о ратном команданту Горске гарде Југословенске војске у отаџбини. Нова епизода нас тек очекује…

„Случај је по жалби државе коју заступа Више јавно тужилаштво у Ваљеву доспео на Апелациони суд у Београду, где је судско веће још 12. септембра донело одлуку којом се потврђује рехабилитација Николе Калабића. Ова пресуда, међутим, до сада није објављена, пошто је пресуда „задржана“ на Одељењу судске праксе које је имало замерке на овај процес“, наводи „Недељник“.

Према сазнањима „Недељника“, одлука о „случају Калабић“ предмет је озбиљног неслагања унутар Апелационог суда, због чега се одуговлачи са објављивањем пресуде, а према документима до којих је „Недељник“ дошао, Одељење судске праксе је сазвало заједничку седницу свих судија Апелационог суда у Београду како би се пред њих изнео овај спорни предмет, уз образложење да је потребно уједначити судску праксу. Судије које су донеле пресуду отвориле су питање овлашћења које „Судска пракса“ има, одакле све долазе притисци да се пресуда измени, а првенствено питање самосталности у раду судија, пошто је веће које је пресуду донело чврсто у одлуци да од ње не одступи.

Виши суд у Ваљеву је у мају решењем о рехабилитацији донео одлуку да „ништавним сматра седам одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, донетих од марта до септембра 1945. године, као и четири одлуке Земаљске комисије донете од априла до октобра 1945. које се односе на Николу Калабића“. Поништено је и решење Среског суда у Мионици од 11. септембра 1946. којим је Калабићу конфискована непокретна имовина.

Веће Апелационог суда, које чине судије Весна Станковић, Нада Хаџи Перић и као председник већа судија Светлана Павић, пресудом од 12. септембра потврдило је све одлуке Вишег суда, осим оне о укидању две одлуке Земаљских судова Босне и Херцеговине, пошто Република Србија данас, када је БиХ независна држава, није надлежна над тим одлукама, наводи „Недељник“.

Како је дошло до „застоја у процесу“ и аргументе неистомишљеника у Аплеационом суду читајте у новом Недељнику који је на киосцима од четвртка 8. фебруара.

ИЗВОР: НЕДЕЉНИК

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here