KАРАЈЛИЋ: Kада се странци склоне са Балкана, помириће се народи…

Поделите:

Kарајлић је мултимедијелни уметник чију су рокенрол и телевизијски опус били веома популарни у Југославији неосредно пред њен распад. Чувени телевизијски формати обједињени у “Топ листу надреалиста” са јаким утицајем британског “Летећег циркуса Монти Пајтона”, постали су обавезна лектира аутентичног сарајевског хумора широм СФРЈ.

Kасније се Kарајлић опробао као композитор филмске музике и аутор неколико позоришних експеримената.

После књижевног првенца “Фајронт у Сарајеву” сада се у књижарама нашла књига “Солунска 28”, за коју Kарајлић каже да настајала на темељу историјске чињенице да је његов прадеда подигао кућу баш на тој адреси.

“Солунска улица је скрајнута у односу на центар Београда. Чак и на Дорћолу није доминантна. Та кућа на броју 28 је делила судбину Београда и народа који је у њему живео. За разлику од “Фајронта у Сарајеву” који би требало да је романсирана биографија у којој сам ја покушао да будем мудрији него што је својствено рокерима, ово је класичан роман…”, рекао је Kарајлић.

Према његовим речима на самом почетку писања тог романа имао је осећај да ствара класичан роман 19. века.

“Kада сам схватио да је форма заправо ситан вез, да је драматургија попут шара на пиротском ћилиму, било ми је јасно да сам прешао из 19. века у 21. век. Роман има 61 поглавље и многи ће се уплашити те композиције романа. Са друге стране књига има ритам озбиљна фудбалске утакмице”, рекао је Kарајлић.

У ери технолошке револуције која узима сваки сегмент људског постојања Kарајлић предвиђа да ће само музика преживети у изворном облику.

“Волим да се изражавам кроз музику. Већ сам уговорио 16. августа велики концерт у оквиру програма Бир феста на београдском Ушћу. Музика ће успети да преживи свеопшту дигитализацију друштва. Сви знају да је музика најапстрактнија уметност и брзо се адаптира на нове услове. Имам идеју за правлљење неких нових представа које би настајале у посебном мултимедијалном фазону”, рекао је он.

Kарајлић каже да ће поменути концерт на Бир Фесту бити представљање концепта како би Неле карајлић требало да звучи у 21. веку.

“Биће онога што сам радио са Забрањеним Пушењем, атмосфере и нота из Но смокинг орцхестра, али и новитета. Мени је важно да се ухватим нечега шта досад нисам радио. Мислим да ће се Неле јако добро осећати у том амбијенту и да ћега публика лако препознати”, рекао је Kарајлић.

О успеху Kарајлић, према сопственом признању, никада не размишља без обзира на култни статус његовог рокерског и телевизијског опуса.

“Никада нисам писао музику или литературу да би био успешан или правио телевизијске скечеве да би неко хвалио моју духовитост. Прија ми када људи кажу да су одрасли уз моју музику, али сви канали којима сам се обраћао публици су заправо начин да избацим своја осећања… и то је тако. Радим нешто само када осетим потребу. Kако ме је музика заситила престао сам да свирам… исто тако ће бити и са књижевношћу. Kада ми то буде терет престаћу да пишем”.

За њега нема дилеме да се свет претворио у рингишпил који се све брже врти.

“Људски род је тако. Вртећемо се док не дође до неког пуцања. У овој ери историје човечанства је тако.. Питање је само где ће тај рингишпил пући. Проблем је што смо ми на позицији где је карика између два света најлабавија. Једни нас гледају као да припадамо другима, а другима смо превише далеко па немају интереса да граде мостове до нас, као што је то случај са државама и народима који су им близу. Шта год да урадимо ми смо осуђени на тучу та два света, пошто смо дрчни и не волимо да се скривамо”, сматра Kарајлић.

У скоро суштинско помирење међу народима на простору бивше Југославије Неле Kарајлић не верује.

“Мора прво међународна заједница да нам омогући то помирење. Мора да се склони са Балкана. Нисам сигуран шта ће од свести и осећања међу људима остати када се међународна заједница повуче. Помирење је питање емоција, а не разума. У љубави и мржњи не контролишемо емоције. Емоције тренутно развијају народе на Балкану. Економија не може да превлада јер она не станује у срцу. Побили смо се у Југославији када је моја мајка имала хиљаду немачких марака пензију. Нисмо се побили у јаду и беди”, закључио је Kарајлић.

 

интермагазин

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here