Колико је танак српски новчаник?

Поделите:

Просечан рачун грађана Србије у малопродаји износи до 4,5 евра, у Италији је он пет пута већи – 24,5 евра, док у поређењу са земљама Бенелукса потрошимо 22 пута мање – њихов просечан рачун износи нешто више од 100 евра.
Жарко Малиновић, секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије, у поређењу са прошлом годином, у овој се бележи раст потрошње од пет одсто на просечном рачуну. Код нас се највише купује у малим комшијским радњама, док у Италији купци углавном пазаре у хипермаркетима.

– У Србији је већа фреквенција одласка у продавницу у такозване мале комшијске радње, а у просеку они су од два до три пута недељно. И Италији формат радњи за снабдевање у малопродаји су хипермаркети, а просечан рачун од 24,5 евра се оствари за 11,5 дана месечно, док у земљама Бенелукса просечан рачун прелази 100 евра – истиче Малиновић.
Према подацима Републичког завода за статистику просечни месечни приходи домаћинстава у Србији у новцу и натури у другом кварталу ове године износили су 60.195 динара, а просечни издаци за личну потрошњу домаћинстава износили су 61.477 динара,

Највећи удео у личној потрошњи домаћинстава чине издаци за храну и безалкохолна пића – 34,2 одсто. Дупло мање од тога троши се за становање, воду, електичну енергију, гас и остала горива – 16,6 одсто.

Следе издаци за транспорт – девет одсто, за остале личне предмете и остале услуге – 6,1 одсто, за одећу и обућу – 5,5 одсто, за комуникације – 5,5 одсто за рекреацију и културу – 4,8 одсто, за алкохолна пића и дуван – 4,8 одсто. За опрему за стан и текуће одржавање издваја се 4,6 одсто, за здравље – 4,5 одсто, а 4,4 одсто чине издаци за остале групе личне потрошње.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here