Прозападни економиста: Србија је одабрала – на реду је ЕУ

Поделите:

Упркос многим тестовима лојалности коју захтевају и САД и ЕУ, Србија остаје чврсто на путу према Европској Унији, пише саветник у Влади Србије и председник Управног одбора Комерцијалне банке Владимир Круљ, у ауторском тексту који преноси британски дневни лист „Телеграф“.

„За Србију нема другог пута, јер су тешње везе са Западом од кључне важности“, наводи Круљ, примећујући међутим да је Србија и даље на мети геополитичких трвења између Запада и Русије.

Као додатни доказ тој тврдњи наводи став америчког дипломате у вези са спором око имунитета за особље руско-српског хуманитарног центра.

У тексту се подсећа да је сенатор Рон Џонсон рекао да додељивање дипломатског имунитета руском особљу у том центру „сигурно не би било у најбољем интересу грађана Србије у смислу доласка капитала са Запада ради развоја српске економије“.

Круљ додаје да и ЕУ придаје све већу важност овом питању, „а према извештајима западних медија, затварање центра би могло да постане услов у преговорима Србије за чланство у ЕУ“.

Према његовом мишљењу, „нестабилни односи између Русије и Запада, у тренутку када је ЕУ такође преокупирана другим питањима, укључујући Брегзит, јасно говоре да је занемарен кључни елемент за стабилност Балкана“.

„Грешка се крије у супротстављеним порукама у вези са аспирацијама Србије да постане чланица ЕУ. Сталним критиковањем Србије због онога што се сматра неприближавањем Западу, сенатор Џонсон и остали западни актери учвршћују интерну перцепцију да ЕУ није искрено заинтересована да Србија постане њен члан“, пише Круљ. Такође наглашава да је последњих година видљиво „да се Србија диже из пепела своје турбулентне прошлости“.

Он истиче да би недавни економски напредак, као што је динамична стопа раста и стално смањење незапослености, били незамисливи под претходном влашћу у Србији.

„Ова економска трансформација остварена је у доброј мери и захваљујући и страним инвестицијама и одржавању добрих односа са свим савезницима, укључујући и Русију. Стога је логично да се са овим партнерствима настави“, оцењује Круљ.

„Извозна тржишта углавном у ЕУ“

У тексту се подсећа да трговина са ЕУ чини нешто више од 64 одсто укупне трговинске размене Србије и да се наша извозна тржишта углавном налазе у ЕУ. Програм посвећен унапређењу пословања такође добија огромну подршку јавности и 64 процената грађана Србије се слаже да се морају спровести крупне реформе без обзира на наше обавезе да спроведемо реформе као део процеса прикључивања ЕУ, предочава Круљ.

„Наша влада је у потпуности фокусирана на испуњавање својих обавеза по питању чланства у ЕУ. Једино питање је да ли је ЕУ довољно отворена да прихвати Србију. Како је процес проширења ЕУ скоро потпуно замро, кључна ствар у решавању проблема јесте убедити грађане Србије да за њих још увек постоји место за ЕУ столом“, наводи он и додаје да је економија Србије потпуно препорођена након агоније из 90-их година.

Професор Круљ је посебно указао на анкету, чије је податке објавио Демостат, а која показује да 41 посто грађана сматра Русију најбољим пријатељем Србије. Такође, многи људи и даље сматрају да је Русија највећи донатор Србији, упркос чињеници да су ЕУ и њене чланице донирале милијарде евра Србији и да европске компаније овде улажу пет пута више новца него компаније из Русије.

„Изгледа да резултати анкете показују да срце управља разумом. Иако Србија заиста има традиционалне културне и религијске везе са Русијом, стиче се утисак да овај начин размишљања има много више везе са падом поверења у процес придруживања ЕУ него са приврженошћу заједничкој историји са Русијом дугој 600 година. На крају крајева, чак и русофили, када су упитани у тој истој анкети где би радије живели и радили, одабрали су Немачку, Аустрију, Канаду или САД, пре него Русију“, констатује професор Круљ у тексту.

„Учили смо на грешкама из прошлости“

Поред тога, подсећа да је следећи веома битан фактор који доминира процесом придруживања ЕУ питање Косова и Метохије.

Нема сумње, сматра он, да визија Србије као члана ЕУ зависи од зближавања супротстављених страна у региону што ће створити привредно окружење које ће осигурати стабилност.

„Доказ да би се ово могло постићи стигао је после сусрета председника Вучића и председника Тачија у Бриселу. Председник Вучић је такође говорио и о потреби историјског решења односа између Срба и Албанаца. Крупан корак према помирењу, нарочито на Балкану, јесте прихватање ставова и друге стране. Последњи догађаји ипак показују да смо дефинитивно нешто научили из грешака у прошлости и, као што су показале корените економске и политичке реформе које је покренуо председник Александар Вучић у 2014, нема више повратка“, истиче Круљ.

Иронија је, примећује он, да док западне земље настављају да се свађају са Русијом, кинеске инвестиције на Балкану, а нарочито у Србији, значајно расту.

Огроман пројекат „Један појас, један пут“ или нови „Пут свиле“ за Европу, у региону југоисточне Европе укључује изградњу брзе пруге између Београда и Будимпеште и јадрански аутопут који би повезао Албанију, Црну Гору и чланице ЕУ – Грчку и Италију.

Куповина луке у Пиреју од стране кинеске компаније ће такође створити бродску руту до Грчке, а затим коридор преко Западног Балкана ка земљама ЕУ, што ће Кини омогућити лакши приступ том великом тржишту.

„Балкан мора, наравно, наставити да доказује и САД и Бриселу да неопходне промене уводимо прихватљивом динамиком, како на економском, тако и на политичком плану. Исто тако, посвећеност економској унији и политичка подршка са Запада неће само унапредити раст и просперитет, већ је и најбољи гарант одрживог мира“, закључио је Круљ у ауторском тексту за британски дневни лист Телеграф.

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here