„Лов“ на непријављене станаре, казна 150.000 РСД

Поделите:

Нови управници зграда, који ће морати да се упишу у Регистар стамбених заједница до краја ове године, имаће између осталог задатак да врше попис станова.

Они ће пописивати и заједничке делове зграда, а водиће и евиденцију о власницима станова и њиховим подстанарима или фирмама које изнајмљују стамбени простор.

Ова одредба Закона о становању и одржавању стамбених зграда изазвала је панику међу оним станодавцима који не пријављују подстанаре и за зараду од њих не плаћају порез. Уколико управник не пријави станара, прети му казна од 5.000 до 150.000 динара, јер остали станари могу о овоме да обавесте комуналног инспектора.

Прво решење за упис у стамбену заједницу о управнику зграде на подручју Раковице, уручено је јуче. Упис је почео и у другим општинама, али с обзиром на тренутну евиденцију неизвесно је да ли ће грађани бити довољно одговорни и завршити ову обавезу до краја године.

Увидом у регистар стамбених заједница који је јавно доступан, види се да је у највећим градским општинама пријављено од 29 на општини Савски Венац до 113 стамбених заједница пријављених на Звездари. Из Републичког геодетског завода наводе да су до сада пријављене 842 заједнице на простору целе Србије.

Из решења о упису стамбене заједнице која су кроз овај регистар јавно доступна може се видети ко је управник зграде али не и остале информације које он прикупља. Ипак, питање о томе који државни органи ће моћи да прате ове податке и на који начин, остаје отворено, с обзиром да нам из Републичког геодетског завода ни на то нису одговорили.

Да ће државне институције, као што је Пореска управа од које се грађани највише плаше, моћи да траже ове податке, али само са ваљаним правним основом, објаснили су нам из канцеларије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

“Подаци које управник прикупља морају се обрађивати са посебном пажњом и само за сврхе које су намењене законом. Значи у случају економског и политичког интереса државе или националне безбедности, рецимо, други органи моћи ће да користе тај регистар”, наводи Горан Павловић из правне службе Повереника.

Закон предвиђа да зграда буде правно лице, односно да буде као права фирма. Према тој паралели, професионални управник биће „директор фирме“, па ће, у складу са законом, располагати средствима са рачуна стамбене заједнице. У ред његових обавеза спада и организовање и контролисање радова на заједничким деловима зграде (у двориштима, ходницима, лифтовима). Kако је раније најавила помоћница министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Јованка Атанацковић, очекује се да ће плата управника бити око 55.000 динара.

Професионални управник је, према закону, дужан да прима пријаве које се тичу кварова у згради или непоштовање дневног реда, и то сваког дана у периоду од 00 до 24 часова, што практично значи да увек мора бити на располагању станарима за све њихове проблеме.

Kако налаже Закон о становању и одржавању стамбених зграда, послови управљања поверавају се професионалном управнику било одлуком стамбене заједнице, било одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе. Значи ако га станари сами не одаберу, држава ће одредити некога са списка лиценцираних управника.

Прве лиценце управницима недавно су уручене у Привредној комори Србије, где је за овај посао одржана и обука, те су они уписани у регистар који Kомора води.

Закон о становању и одржавању стамбених зграда, донет почетком године, прописује постојање стамбене заједнице која ће вршити послове управљања зградом. Стамбена заједница се уписује у Регистар стамбених заједница, има свој матични број, ПИБ (порески идентификациони број) и текући рачун. У регистар се уписују подаци о згради и управнику, а води га јединица локалне самоуправе.

 

Данас

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here