Лудило.ме: Династија Петровић Његош „посрбила“ Црну Гору и држала је у ропству 200 година

Поделите:

Колико далеко се иде у одрицању од својих предака, историје, идентитета и коначно – самог себе, показао је нов пројекат црногорске Википедије.

Док су се на почетку свој неоидеолошког пута заступници монтенегринског идентитета одрицали свега али се клели у краља Николу, изгледа да су, након што је највећи пјесник овог народа, Петар Други Петровић Његош проглашен геноцидним, на тапету нашли и остали Петровићи, па и сам краљ Никола.

Подсјетимо на само неке од аргумената датих за покретање црногорске Википедије а о чему је ИН4С раније већ писао: да у „етнолингвистичком смислу црногорски језик има дубоке црвенохрватске коријене“, да је његов ијекавски изговор „прије хрватски него српски“, те да црногорски језик „не користи српско ћирилично писмо“.

Оно што је ипак највише зачудило, био је оштар напад на Петровиће, третман какав су до сад само имали Немањићи. Тако се међу разлозима наводи да је „српски језик увезен у Црну Гору 1918. године“, па чак и раније, од стране „посрбљене династије Петровић Његош, која је владала Црном Гором 200 година„, који су наводно били „извањци“. да је „њихово право поријекло из Босне и Херцеговине“, при чему су, „нажалост били изабрани да владају у Црној Гори без икаквог ваљаног разлога и на штету црногорског народа“.

Овдје се већ аутор хвата у замку сопственим ријечима: Ако су Петровићи поријеклом Херцеговци, онда су Срби а никако „посрбљени“. Ако су изабрани да владају, онда значи да се нису наметнули већ их је изабрао народ, чији избор, данашњи потомак, који их се одриче, сматра „штетом“.

Аутор иде толико далеко да закључује како „нажалост, у Црној Гори живи скоро 30 одсто посрбљене популације, која велича династију Петровић Његош као да су били некакви богови, а права је истина да су Петровићи били највећа грешка у историји Црне Горе“.

Можда би писце овакве идеологије требало подсјетити да је Црна Гора у задњих 200 година под Турцима прошла чак кроз 40 ратова а на челу сваке битке су стајале њене владике. Писац ових аргумената би требао да одговори да ли су то били ратови за слободу или ропство?

Владике, које су једном тренутку морале да напусте своју манастирску тишину и војују заједно са народом против непријатеља, били су ту да духовно оснаже и охрабре народ, и подигну га из чамотиње коју је узроковала борба против вишевјековног турског зулума, за којег је у једном тренутку учинило да му нема краја. Требало би можда подсјетити и да су управо Петровићи били они који су сабрали закрвљена црногорска племена, у која је требало свакодневно ићи и мирити крв и стишавати крвне освете, и који су овај намучени народ након вјекова борбе, зулума и страдања довели до слободе и државе.

Треба нагласити, да чак и поред овакве фашистичке пропаганде, нови идеолози за сада нису успјели у науму. Према званичној страници Википедије, захтев за покретањем странице на црноогорском језику је одбијен.

Преузето ИН4С

Поделите:

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here