Млади кувари из Србије су одушевили Русију гастрономијом

Поделите:

 

12. јануара 2018. године, врата Белој сали комплекса Храма Христа Спаситеља у Москви су била гостопримљиво отворена за учеснике осмог Међународног омладинског гастрономског фестивала „Обнављамо традиције. Божић.“ Овај „укусни“ догађај је сакупио око себе велики број кувара, студената, младих стручњака, кувара-аматера, као и гостију и становника града.

На фестивалу се одржало кулинарско такмичење међу ученицима 20 стручних школа, као и 10 других школа. Овог пута, тимови из Србије, Бугарске и Републике Српске су показали своје вештине у припреми божићних јела, сервирању празничних столова, као и познавање традиција своје земље, заједно са тимовима из Москве и различитих градова Русије.

Први пут на такмичењу је учествовао тим из Србије: Срећко Предић и Петар Мишић на челу са професором Николом Радишић из Економске – Трговинске школе Пожаревца. Тим је успео да импресионира жири квалитетом кувања. За категорију Божићно хладно предјело од речне рибе тим је припремио пастрмку са поврћем, којом јако одушевио жири. У категорији Декорисање божићне трпезе извором инспирације за децу су постали стари ћилими ткани по старој традицији у Србији, столњаци, посуђе од глине, кукуруз, слама, суво воће, пита са вишњом, пршута, кулен. У категорији „Светско божићно пециво тим је представио божићну чесницу. За категорију Божићно хладно предјело од живине тим је спремио ролат од пилећег меса. Такође млади кувари су припремили по правом српском рецепту и сами украсили божићни медењаци, у којима су уживали бројни гости фестивала.

Гости се дуго задржавали поред стола тима Србије, пробали јела, постављали питања, узимали интервју, питали за рецепте. Такво искрено интересовање јавности је постао још једном наградом за младе куваре. Наступ српског тима је био веома успешан и обележен двома дипломама и личном наградом председника Фестивала. Пуно су добрих и лепих речи су рекли Српском тиму организатори фестивала – келар Свето-Данилова патријаршијског манастира ијеомонах Феогност и председник „Центра обнове традиција“ Анна Карпинович. Организатори су изразили жељу да виде тим професора Радишича на међународном гастрономском фестивалу у 2019.године.

У оквиру пословног програма Фестивала 15. јануара 2018. године се одржала друга Међународна омладинска конференција у области куварства о теми: „Облици међународне сарадње у области куварства„. Учесници су говорили о могућностима и неопходности међународне омладинске куварске стручне размене знања као облика напредне обуке за студенте и младе почетнике у куварској индустрији. Гости из Србије разговарали су са својим руским колегама о теми професионалне омладинске комуникације као облику људске дипломатије. Ана Карпинович и Никола Радишић се договорили за даљу сарадњу у гастрономској сфери између Србије и Руске Федерације.

Тим Републике Србије на челу са професором Николом Радишић захваљује: порталу Сеница.ру и пројекту „Помози делом“ (руководилац – Олга Серебровскаја), који су обезбедили долазак тима, трансфер и учешће Српског тима на Фестивалу, такмичењу и конференцији, као и Татјани Миленовић-Костурков, заменику руководилаца Центра међународне сарадњеРуско-Српски Дијалог“, на информационој подршци, преводу, организацији културних програма и прачења тима током боравка у Москви. Никола Радишић, Срећко Предић и Петар Мишић су посетили Кремљ, Црвени трг, Измајловски Кремљ, циркус браће Запашних и шоу „Анђели„, учествовали у концерту „Славенски састанци“, који је организовала Натаља Колцова, руководилац Фонда Светог кнеза Лазара. Професор Никола Радишић је испричао гостима о традицијама слављења Божића у Србији, а такође дао мастер клас Српског кола. Никола Радишић и Олга Демина, заменик. уредника портала 100 дорог.ру су се договорили да наставе сарадњу на промоцији Српске кухиње у Руској Федерацији.

Ево, мало утисака тима Србије о такмичењу и боравку у Русији:

Испричајте о својим утисцима о Фестивалу. Како све је прошло?

Никола Радишић: Међународни гастрономски фестивал је један у низу међународних фестивала, с тим што овај има посебан циљ, то је приближавање православних народа, промоција култура и обичаја православних народа, што је леп циљ, који пружа могућност да народи уочавају сличности и разлике. Ја сам за први пут и прво учествујем презадовољан. Хтео бих посебно захвалити госпођи Ани Карпинович – председнику Фестивала на позиву, госпођи Олги Серебровској и порталу Сеница.ру, који су обезбедили нас картама и омогућили наш долазак, обезбедили додатна средства да би нам боравак у Москви био угоднији, Тањи Миленовић-Костурков, која све преводила, решавала проблеме, комуницирала са медијим и покретач читаве организације. Такође захвалио бих директорки школе Сибинки Живановић, колегама, Фирми „Надал“, Сандри Рајичић и Хотелу „Дунав“ из Пожаревца и Посластичарници „Трг“ и Слађани на финансијској подршци.

Петар Мишић: Фестивал је протекао и најбољи ред. Било је одлично, велико искуство.

Срећко Предић: На фестивалу је било доста добре конкуренције, видјели смо и упознали смо пуно колега нашег годишта и то је једно врло лијепо искуство.

Који су ваши утисци о Русији и Москви? Главно позитивно изненађење и главно разочарење.

Никола Радишић: Русија је огромна земља, Москва огроман град. Град журбе. Имали смо прилике да обиђемо доста знаменитости, али за такав град богату историјом не би било довољно ни недељу дана. На сву срећу смо имали дивну Тању која нас је водила кроз цијели град. Највеће одушевљење изазвало је архитектурa и начин живљења у Москви, а нема разочарања.

Петар Мишић: Москва је огроман и прелеп град и велики је доживљај и искуство да се посети. Изненађења је било доста, а разочарења уопште није било.

Срећко Предић: Москва је веома леп град има доста туристичких знаменитости, једино што је много хладно, али нема везе ипак је било много лепо. Па доста ми је изненадило какве школе имају у Русији, поготово за куваре, много ми се то свидело. Разочарење немам зато што је све позитивно.

Ако упоредите Русију и Србију, уколико су оне сличне?

Никола Радишић: Русија и Србија имају доста сличности, ако се боље удубите у суштину, језици су јако слични ако мало анализирате. Православље је највећа веза ова два народа. Чак, у православљу између Срба и Руса има разлике, исто тако и у обичајима. Оно што ме је одушевило, јесте да смо као Срби у Москви били атракција, људи су се питали одакле смо, имали смо интересовања за Србију, начин живота и слично.

Петар Мишић: Србија и Русија се доста разликују.

Срећко Предић: Па нема баш пуно сличности, Русија је далеко испред Србије. Али добро шта је ту је.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here