МУКЕ СРБА КОД ИСТОКА: Страхујем да ли ћемо сачувати живе главе

Поделите:

Снежана Дубић из Сувог Лукавца, којој су Албанци на мали Божић запалили шталу и сено, за „Новости“. Са петоро деце, стрепи за безбедност, али и за пуку егзистенцију. Не могу да се запосле

ШТАЛА нам је потпуно изгорела, али сам, хвала Богу, у последњем тренутку успела да извучем краву. Прошла је, срећом, само са опекотинама, али је пламен прогутао музилицу за млеко, 400 бала сена и 60 бала сламе, тако да смо остали без хране за краву која нам много значи због млечних производа.

Овако нам Снежана Дубић (51) из Сувог Лукавца код Истока препричава како су јој у ноћи дочека православне Нове године, Албанци запалили шталу и летину. Штета је огромна ако се зна да она и њених петоро деце живе углавном од пољопривреде. Осим што су у сталном страху за сопствену безбедност, сада стрепе и за пуку егзистенцију.

– Најстарији син Александар (31) се осамосталио, а осим најмлађе деце, кћерке Иване (13) и сина Жарка (18) који још похађају школу, осталих троје, који живе са мном, завршили су средње школе. Иако су Наташа (24) и Леонид (26) уписали факултете, нису одмакли даље од прве године, јер нисам имала новца да их даље школујем – прича ова самохрана мајка, која својих петоро деце, међу којима и двадесетседмогодишњу ћерку Велику, издржава од своје плате помоћне раднице у овдашњој амбуланти.

Додатни извор прихода им је и повратничка помоћ Канцеларије за КиМ, у висини од десетак хиљада динара, због чега, каже, она и њена деца заиста једва преживљавају.

Леонид и Снежана једва спасли краву

– Поред краве, чувамо и свиње и кокошке, а осим нашег имања обрађујемо и оранице које су ми уступили девери. Успела сам да подигнем кредит и купим полован трактор – прича Снежана, поносна на повратак своје породице у родно место.

Ипак, по повратку из расељеништва 2013, на Космету су Снежану дочекале бројне невоље. Пре свега смрт супруга, који је преминуо од последица срчаног удара, али и борба за пуко преживљавање са шесторо деце.

– Срећом, најстарији син Александар се запослио као возач и превози нашу децу до школе, али би ми заиста било много лакше када би барем још једно од троје старијих нашло посао. Ево, најстарија ћерка је медицинска сестра, а Леонид има дозволу за вожњу аутобуса и водоинсталатерски занат, али посла нигде – каже Снежана.

И Леониду је, каже, тешко што нигде не ради и не може да заради новац како би својој браћи и сестрама барем мало олакшао живот.

– Мада су нам кућу саградиле хуманитарне организације уочи доласка и набавиле неопходне ствари, проблем је у томе што никада ништа нисмо добили од механизације, а дешавало се да су неки повратници одмах продавали трактор који су добили као помоћ. А ја сам, ето, била принуђена да поред немаштине подижем кредит за куповину половног трактора – наставља Снежана која се у протеклих пет година, од када су се вратили на родно огњиште, за помоћ обраћала многим институцијама, али нико није имао слуха за њене невоље.

УНИШТАВАЊЕ ИМОВИНЕ

ЛЕОНИД нас подсећа да је у Сувом Лукавцу до 1999. године живело 40 српских породица, а сада их је, каже, у селу пет пута мање. Зато Албанци и могу несметано да уништавају њихову имовину, пре свега летину и храну за стоку, иако многе породице живе управо од пољопривреде.

– Циљ свих ових паљевина јесте да нас уплаше и да нас опет отерају из наших кућа, односно да им препустимо имања која смо до повратка почели да обрађујемо – прича овај младић.

Новости

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here