Највећи трговински рат свих времена: Ескалација сукоба

Поделите:

Најновији потези указују на то да је Трамп, који је у марту прогласио да су „трговински ратови добри и лаки за победу“, могао одустати од обећања да ће потрошаче лишити трошкова. Царине би могле подићи цене свега од бејзбол рукавица, преко торбица, до дигиталних фото-апарата. Чини се да Kина не показује никакве знакове попуштања и да се припрема за конфликт, а уз то има много начина да загорча живот америчким потрошачима и компанијама

Трговински рат Америке и Kине све извесније иде ка тачки у којој се било која страна све теже може повући. До краја августа, пред саме тзв. мид-терм (конгресне) изборе (од виталног значаја за законодавну агенду Трампа и републиканаца) Бела кућа ће већ бити спремна да уведе 10% царина на додатних 200 милијарди долара кинеских производа, од одеће до ТВ апарата и фрижидера. Заједно, са око 50 милијарди долара који ће већ током овог месеца бити на снази, то ће подићи увозне цене скоро половине свега што се купује од најмногољудније државе.

Kини је остало седам недеља да направи дил, иако је кинески председник, који се суочава с унутрашњим политичким притисцима, већ обећао да ће одговорити на ударац. Ипак, како извози скоро четири пута више робе него што увози из САД, да би одговорила реципрочно Kина би морала да уведе вишеструко више царине или откаже договорене наруџбине, подстакне бојкот потрошача или успостави нове регулаторне препреке. Будући да Трамп прети да оцарини практично целокупан извоз из Kине, ни то не би било довољно, а све то би могло ослободити националистичко расположење са обе стране, доводећи до жестоке борбе за геополитичку доминацију.

Пола Лунг, генерални директор истраживачке компаније Асиа-Аналитица у Хонгконгу, врло је песимистична: „Прошли смо тачку без повратка. Оно што следи није толико трговински рат или чак хладни рат као зора леденог доба у односима између Kине и САД.“

Најновији потези указују на то да је Трамп, који је у марту прогласио да су „трговински ратови добри и лаки за победу“, могао одустати од обећања да ће потрошаче лишити трошкова. Царине би могле подићи цене свега од бејзбол рукавица, преко торбица, до дигиталних фото-апарата.

Високи званичници САД сматрају да нема другог избора већ да крену са новим царинама, након што Kина није одговорила на њихове оптужбе око непоштених трговинских праксâ и злоупотребе америчке интелектуалне својине. Трампова администрација је до сада одбацила кинеске понуде да смањи свој масовни трговински суфицит куповином више америчке робе и захтева системске промене. Трговински представник Роберт Лајтхајзер тврди да Kина није променила своје понашање које доводи у ризик саму будућност америчке економије. Између осталог, САД траже од Kине да одустане од свог фамозног програма „Маде ин Цхина“, чији је циљ доминација у неколико стратешких индустрија, као што су чипови за развој ваздухопловства. Чини се да Kина не показује никакве знакове попуштања и да се припрема за конфликт, а уз то има много начина да загорча живот америчким потрошачима и компанијама.

Негативни глобални ефекти

Трговински рат између две највеће глобалне привреде извесно ће наштетити светској трговини и успорити глобални економски раст. Негативан ефекат на потрошаче и бројне компаније није споран.

Према главном економисти ДБС-а Таимуру Баигу свеобухватни трговински рат могао би ове године коштати обе земље 0,25% БДП-а, док би 2019. БДП обеју земаља могао бити смањен за око 0,5% или више. С обзиром на то да кинеска привреда расте између шест и седам посто, а САД између два и три посто, чини се да би штета била већа за САД него за Kину. Земље попут Јужне Kореје, Сингапура и Тајвана такође би могле бити погођене због поремећаја у дистрибутивним ланцима, јер Kина за своје готове производе користи многе компоненте које увози из тих земаља. Било какав поремећај у извозним токовима Kине неизбежно ће утицати на друге земље, што би могло подстакнути произвођаче да се преселе у те земље те да искористе прилику и тргују са САД. Међутим, за ту промену потребно је много времена, а и тешко је постићи кинеску економију обима.

Америчке фирме које послују у Kини могле би се суочити с кинеским одговором на царине. На пример, корпорација Илона Маска која производи електрична возила „Тесла“, већ је нагласила колико јој је важно кинеско тржиште. Та корпорација извози своје производе у Kину, а имала би 25% веће царине на своје продане аутомобиле у Kини, на већ постојећих 15% пореза на увозна возила. То би неизбежно повисило цене „Теслиних“ аутомобила у Kини, чинећи њихова возила мање конкурентним.

Инвестициона банка Морган Станлеy процењује да сваких 100 милијарди долара увоза погођених царинама представља око 0,5% светске трговине и 0,1% глобалног БДП-а. Аналитичари су такође забринути због утицаја на остале актере у дистрибутивним ланцима, као и генералне ескалације напетости између САД и Kине.

Растуће тензије између САД и остатка света могле би коштати глобалну економију око 430 милијарди долара, док је Америка „нарочито угрожена“ због ескалације тарифног рата, најновије је упозорење ММФ-а. Наиме, глобални раст могао би бити смањен за чак 0,5% у 2020. години. Последњи Wорлд Ецономиц Оутлоок ММФ-а указује на веће ризике по глобалну економију у односу на пролећне процене. Међународни монетарни фонд упозорава да би кориштење протекционистичких мера могло да омете пословне инвестиције, поремети глобалне ланце снабдевања, успори ширење технологија за подизање продуктивности и повећа цену производа широке потрошње. Упркос истицању већих ризика за светску економију, фонд је оставио своју глобалну прогнозу раста од 3,9% и ове и следеће године непромењеном, што важи и за америчку економију, која ће порасти 2,4% ове године.

 

nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here