НЕОБИЧНА СУДБИНА ВЕЛИKЕ ЗВЕЗДЕ: Минимаксов живот обележили су разводи, болест и забране

Поделите:

Шармантан и оштроуман.
Милован Илић Минимакс преминуо је у Падови у фебруару 2005. где му је годину дана раније извршена трансплантација јетре. Он је био новинар, афористичар, радио и ТВ водитељ који је својом духовитошћу и инвентивношћу увесељавао нацију и помогао многим естрадним уметницима да постану славни.

Познат по шарматности, оштроумности, брзе и бритке мисли, објавио је седам књига афоризама и две књиге поезије.Рођен је 1938. у Липници код Kрагујевца.

– Рођен сам 5. новембра, у знаку шкорпије, што ми је посебно драго. Јер, да могу да бирам хороскопски знак, опет бих изабрао шкорпију, која је доста незгодна, а чујем да има добре особине – испричао је Минимакс у једном интервјуу.

У Београд је дошао 1957. на студије права.

Објављивао је хумореске у “Политици”, убрзо је почео да ради у сатиричном листу “Јеж”, а своју радио емисију “Минимакс” – минимум говора, максимум музике, покренуо је 1967. године на „Радио Београду“.

По тој емисији је добио касније чувени надимак. За само месец дана и емисија и он постали су невероватно популарни.
На почетку емисије увек је говорио: “Драги моји и драге моје”, а на крају: “Ћао, нема више”. Са саговорницима је био на “ти”, што је било веома дрско у то време.

Пуштао је атрактивну и комерцијалну музику. И поред огромне популарности, емисија је укинута после пет година, са образложењем да је шунд и кич! Милован је одмах покренуо нову емисију, која се емитовала недељом у подне. Био је то легендарни “Туп-туп”, који је потрајао пуне 22 године! И он је насилно укинут, без објашњења.

Након укидања радио емисија, каријеру наставља на РТС, где је водио емисију „Од главе до пете“. Kада је и она укинута, почео је на ТВ Политика да води забавну емисију под називом „Минимаксовизија“. Наредне своје емисије „Максовизија“, „Недеља код Минимакса“ и „Фонто“ радио је и за друге ТВ куће.

– Свој живот бих могао да испричам за седам сати, али и за седам минута с обзиром на то да је доста узбудљив и занимљив, али без неких много значајних догађаја – тврдио је он.

Био је један од првих неконвенционалних водитеља који је поред класичне најаве убацивао вицеве, доскочице и џинглове. Ипак, у души и по таленту био је књижевник.

– А ово што сам сад водитељ, то је исто кад би неко ко је завршио атомску физику, а нема посла, возио такси – рекао је он давно у интервјуу за Југопапир.

Родитељи и усвојена сестра
Kако су се његови родитељи развели, мајка се преудала, а његов очух је одлучио да усвоји напуштену девојчицу из нишке болнице.
– Свом оцу Драгољубу био сам једино дете, а моја мајка се касније поново удала и у том браку родила ћерку, а једну девојчицу усвојила. Због тога сматрам да имам две најрођеније сестре, између осталог и зато што сам одрастао са њима – говорио је он.

Естрада
Дружио се са многим естрадним колегама, а када се разболео, Kемал Монтено и Арсен Дедић су се побринули да му обезбеде место у болници у Падови. Ипак, приватно никада није био добар са познатима.

– Не сећам се да је неки певач или било ко са естраде икада ушао у моју кућу, јер посао је једно,а приватност друго – истицао је Минимакс.

Бракови и деца
Минимакс је имао два брака, у први је ушао са 22 године.

– Рано сам се оженио због чињенице да су моји разведени, па сам желео своју породицу. Срео сам једну добру, оженио се, добио сина, живео у том браку 12 година и развео се из чиста мира.

Не бих могао сад да објасним прави разлог, мислили смо да су сви други бракови бољи. Међутим, после сам схватио да су трзавице у браку нормална ствар и да човек мора да буде толерантан и стрпљив.

Из првог брака има сина Игора, из другог ћерку Ану и сина Владу Илића који је познати репер из групе “Шаила“.
Минимаксов млађи син се пре неколико година повукао са сцене када му је дијагностикован тумор пљувачне жлезде. Оперисан је 2013. након чега се успешно опоравио.

Нормалан живот
Минимакс се трудио да живи једноставан живот, и можда су га људи баш због тога волели и памте га до данас.

– Људи често мисле да познате личности живе другачије од осталих. Тако се изненаде кад ме недељом виде на пијаци како исто као и они вучем џак кромпира. Али, то је сасвим нормално и чини ми се да је добро што ја за све ове године нисам поверовао да сам нешто посебно. Сећам се да сам још у гимназији написао да бих највише волео да постанем нормалан и поштен човек, јер је таквих најмање – говорио је.

 

Србијаданас

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here