Нова језичка правила: Суткиња, психијатреса…?

Поделите:

Претња милионским казнама за кршење новог Закона о родној равноправности покренула је оштре полемике у јавности. У центру пажње питање родно осетљивог језика. Ево шта би то могло значити у пракси, уколико закон буде усвојен.
На овај закон, кажу феминисткиње али и оне које то нису, Србија чека годинама, а то је, како се истиче потребно и због усклађивања са прописима ЕУ. Због несугласица међу министарствима закон и даље чека сагласност Владе Србије и улазак у скупштинску процедуру.

Једна од одредби Нацрта закона о родној равноправности, поред обавезних квота за мање заступљен пол у политичком и јавном животу је и родно осетљив језик.

Посебно много примедаба чује се управо на рачун родно осетљивог језика, због којег ће се мењати наставни планови и уџбеници, а и медији ће бити у обавези да га користе.

Већ постоји страх од казни од пола милиона до милион и по динара ако се употреби “новинар” уместо “новинарка” или “судија” уместо “суткиња”. Буне се и многи лингвисти, назвавши то „силовањем“ језика.

Опет, може се чути од многих жена да им „не пада на памет да буду посланице, политичарке, инжењерке или новинарке јер оне мушки раде свој посао.“
Треба ли такву реформу језика схватити као нешто позитивно, те се женама убудуће обраћати са „суткињо“ и „аташеице“, „докторице“ или новину посматрати као „силовање језика“, како кажу поједини лингвисти, остаје отворено питање.

Оно што је јасно је да називи за занимања и титуле жена још увек нису нормирани. Обиље њих већ постоји у Речнику САНУ и Матице српске, али постоје и предлози за неке потпуно нове именице.

КАКО ВАМ ЗВУЧИ WЕБ МАЈСТОРИЦА, АЛАСКИЊА, БАНДИТКА?
Можда највећи приручник тих кованица је “Род и језик” проф. др Свенке Савић, Маријане Чанак, Веронике Митро и Гордане Штасни написан још 2009. године.

У тој књизи изнето је хиљаде именица у женском роду, што већ познатих занимања, што оних која у стварности и не постоје

Осликавајући реалност у којој жене суверено владају професијама и занимањима која су донедавно била “резервисана” само за мушкарце, ауторке су обогатиле српски језик именицама око којих се већ дуже време води жустра полемика у јавности.

Омбудсманка, психијатреса, wеб-мајсторица, хируршкиња, криминалисткиња, метафизичарка и конзулка, неки су од предлога ових лингвисткиња.

На страницама ове књиге можемо наћи и именице које указују на учешће жена у свету криминала (терористкиња, арамбашица, бандитка, пљачкашица, крволочница, злочинка, жандарка, сведокиња, криминалисткиња), науке (академкиња, метафизичарка, метеорологиња, психолошкиња, психијатреса, хируршкиња), ретких занимања (аласкиња, машинисткиња, морепловка, трамвајџијка).

И спортисткиње су добиле нове називе – тренерка, тркачица, маратонка, четиристометрашица, препонашица, стометрашица, стреличарка, али могу се прочитати и занимања која не постоје у стварност – првосвештеница, јеванђелисткиња.

Ауторке препоручују да титуле и занимања жена треба писати у пуном облику, а лингвисткиња Свенка Савић предлаже и да се поједине функције пишу у неутралном облику.Уместо „записаничар“, „руководилац семинара“ мање сексистички би било “Вођење записника је поврено Ј.Ј“, „Вођење семинара је преузела Ј.Ј.“

Предлаже и да уместо “чистачица” и „бебиситерка“, треба користити (или сковати) нове ознаке који ће искључити негативно вредновање посла на хијерахији вредности. Значи према наводима ове лингвисткиње било би пожељно рећи – особље за одржавање чистоће, девојка за чување деце.

Такође, требало би наводити пуну идентификацију за сваку особу – посебно ако се саопштава нешто о брачном пару.

„Дошао је Пера Петровић са женом.“

„Стигао је Михаил Горбачов са супругом.“

У овим случајевима се супруга одређује као део главне личности, без сопственог идентитета.

Предлог је да се женска особа идентификује по сопственом имену и презимену, а не према релацији у односу на мушку особу са којом је одлучила да живи заједно.

Предлог је и да се у медијима, законима, формуларма, конкурсима пишу и облик за мушки и облик за женски род, односно да се косом цртом раздвоје било само на месту где почиње суфикс за женски род, било писањем титула, назива за сваки пол засебно.

То би значило да у тексту треба да стоји Учитељ/ца или учитељ/учитељица.
Има и предлога да се тако пише само на почетку текста, у првих неколико пасуса, а потом се препоручује да се у даљем тексту, уколико се ради о популацији доминантније женској о којој се пише или којој се пише, онда користи прво женску форму, па онда мушку.

Варијација има више, али многи лингвисти не смарају да су то најсрећнија решења.

ШТА КАЖУ СТРУЧЊАЦИ
Лингвиста Владо Ђукановић истиче да је језик отворен за промене и да не види ништа спорно у стварању нових речи, али да је питање колико ће то заиста допринети суштини – спречавању насиља над женама и колико ће то људи примењивати.

”Заиста нисам сигуран да ли ће се постичи циљ, али и да ли ће то заживети. Знате, требало би дозволити људима да само изаберу да ли ће да користе препоручени назив или не. Ми и у речнику САНУ из 70-их година имамо реч возачица“. „Ту реч не користи скоро нико, за разлику од певач/певачица. Значи, у нашем језику има доста тих именица женског рода, али се не користе”, појаснио је за МОНДО Ђукановић.

Оно што овај лингвиста посебно истиче је да никако не сме да се мења граматика.

”У енглеском имате хе/схе, али у српском то није тако. Инсистирања да се у текстовима наводи наставник/ца, па онда даље рекао/ла…То је будалаштина”, изричит је наш саговорник.

Проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, каже за МОНДО да језичке промене треба пратити и објашњавати, а не треба их измишљати.

Када би за сваку именицу мушког рода за занимање и функцију морала постојати именица женског рода, то би значило да се у српски језик уводи нова граматичка категорија пола, односно родне припадности”, сматра Пипер.
Пипер наводи да избегавање уобичајене употребе именичких облика мушког рода за означавање особа оба пола, лако води у непотребну синтаксичку двосмисленост.

На пример, реченица „Она је наша најбоља диригенткиња“ може да значи:

(1) да је дата особа најбоља међу нашим женама диригентима или

(2) да је она најбоља међу нашим диригентима уопште, а уз то је жена, за разлику од реченице

„Она је наш најбољи диригент“ , која значи да је дата особа најбоља.

Овај познати филолог верује да вештачко стварање нових именица тешко може да унапреди односе међу половима, већ према његовом мишљењу што друштво буде постајало хармоничније то ће се колико је потребно мењати и језик.

Он чак истиче да тежње да се друштвени односи промене средствима језичке политике, пре могу да одвуку пажњу јавног мњења од правих проблема односа међу половима, него што могу битно да допринесу његовом решавању.

НАСИЉЕ У ЈЕЗИКУ – како га илуструју феминисткиње
Феминистичке лингвисткиње су установиле још 80-их година XX века да језик одражава патријархалну структуру друштва, односно да се у језицима који разликују систем рода, као и у оним без граматичког рода, одиграва неједнаки третман жена. Одређени род се “подразумева“, и тај род је мушки. Жене су, према томе, и у језику изложене насиљу: посредством језика и односа у оквиру њега мушкарац испољава своју власт(ољубивост) и насиље над женом. То добро илуструје пример америчке лингвисткиње Робин Лејкоф која користи поређење парова речи и у мушком и женском граматичком роду у којима мушки род има немаркирано значење, а женски род додатне негативне конотације. а) Он је професионалац. “Хе ис а профессионал“. б) Она је професионалка. “Схе ис а профессионал“. Прилично је извесно да ће већина говорника како енглеског тако и спрског језика прву реченицу протумачити као “Он је стручњак у свом послу (доктор, правник и сл.)” док ће другу реченицу говорници оба језика без познавања детаљнијег контекста разумети као “Она је проститутка.”

Поделите:

4 COMMENTS

  1. „Budale se ne seju one niču same“! (Ili kao u ovom primeru ovih „lingvistkinja“) Budalašice se ne seju, one niču same! (S’tim što su ove pizde sve neke „Dr i Mr“ – „profesorke“ /“profesorice“ ali istovremeno i velike glupače!

  2. Ako je muskarac sudija, zena sutkinja gde je tu ravnopravnost? Radi se o ociglednoj diskriminaciji. Zasto zena ne moze da bude sudija, a muskarac moze i obrnuto?
    Videla zaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu. U zemljama engleskog govornog podrucja je to drugacije jer je i jezik drugaciji. Oni imaju muski i zenski rod samo za ljude, a sve ostalo je srednji rod. Tako se na engleskom jednako izgovara imenica koja oznacava sudiju muskarca kao i sudiju zenu. Ako hocete da istaknete pol sudije, u engleskoj gramatici to ne mozete uciniti imenicom muskog ili zenskog roda, to se moze jedino uciniti uz pomoc zamenice „on sudija“ ili „ona sudija“. Dakle, glupo je nekriticki kopirati tudja resenja.
    Kod Srba i ne postoje rodovi van gramatike, pa je onda i neispravo govoriti o rodnoj ravnopravnosti. Moze se govoriti o ravnopravnosti polova, jer van gramatike, u realnom zivotu, postoje samo osobe zenskog i muskog pola, a ne postoje nikakvi rodovi.

  3. Колико сам схватио геј лоби је одлучио да их на крају крајева мирољубиви грађани линчују јер ко шта ради само прете казнама због неких тамо идиотлука.
    Дође ми да ударим шамарчину овима који се зезају са српским језиком у оквиру овог закона и казнама.
    Па ово је геј тиранија над србима и српкињама.
    Њих и њихове улизице треба по кратком поступку ишамарати да схвате да је ово ментално насиље.
    Иначе никоме нисам ударио шамар али овима бих са задовољством залепио један мушки.

  4. ВЕЋИ ПРОБЛЕМ ОД ТОГА ЈЕ ОЧУВАЊЕ СРПСКОГ ПИСМА ЋИРИЛИЦЕ, А ГОТОВО СВЕ ФЕМИНИСТКИЊЕ ГОТОВО СТО ОДСТО НЕ ПИШУ СРПСКИ ЈЕЗИК СРПСКИМ ПИСМОМ. АКО БИ ОНЕ ДА КАЖЊАВАЈУ ЉУДЕ КОЈИ НЕ КОРИСТЕ РЕЧИ У ЖЕНСКОМ РОДУ ЗА ПОЈЕДИНЕ ФУНКЦИЈЕ, ПРАВЕДНИЈЕ ЈЕ И КОРИСНИЈЕ ЗА СРБЕ (И МУШКАРЦЕ И ЖЕНЕ) ДА СЕ УВЕДУ МНОГО СТРОЖЕ КАЗНЕ ЗА ЊИХ КОЈЕ НЕ ПИШУ СРПСКИ ЈЕЗИК СРПСКИМ ПИСМОМ.

    Врло је опасно по српски, али и сваки други, род појачавати јаз и изазивати вештачке, непотребне сукобе између жена и мушкараца. Истина је да српски језик спада у језике који разликују (и облички) три рода: мушки. женски и средњи. И највећи број речи могуће је употребити у сва три рода. И лично, наравно, никада не бих рекао за учитељицу или учитељку „учитељ“. Међутим, претеривања у томе и казне неће утицати на равноправност између жена и мушкараца. Напротив, тиме се може изазвати нетрпељивост. Опасно је када се тиме баве жене из покрета феминисткиња. Феминистички покрет је политикантска организација која често својим претеривањима завађа мушкарце и жене. И у том њиховом претеривању и политиканству јављају се све већи сукоби по полу, па то утиче и на све чешће разводе и, далеко биле, трагичне догађаје. Тиме треба да се баве нормални лингвисти који ће се држати чињенице да је наш језик трородан, али ако неко традиционално за поједине функције користи традиционално мушки род, не сме због тога да буде шиканиран и кажњаван. Јер, највећи број људи, кад не употреби реч у женском роду, никако не значи да је тај за неравноправност између жена и мушкараца. Нешто што у језику не прихвата народ као целина, не сме се вештачки и под претњу корбачем у казнама утеривати људима у уста.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here