Сазнајем из дневног листа “Вечерње новости” да се Миливоје Павловић, председник Програмског савета РТС, после емисије “Да, можда, не” у којој се говорило о последњим хашким пресудама, узнемирио, а са њим и целокупна јавност. Наводи да су звонили телефони и како је проблем био избор гостију, садржај и ток емисије. Он је уочио да се у емисији говорило о одговорности Србије, а не Хрватске и да је то необјективна интерпретација. Шта је проблем са емисијом “Да, можда, не” за Миливоја Павловића? Ако је тема емисије – последње пресуде Хашког трибунала “Случај Младић и Прлић”, зашто је проблем да се говори о одговорности Србије? Ваљда нас то више занима? Не бих да нагађам шта је конкретно необјективно било у емисији, али нисам у дилеми који новинарски кодекс и стандард РТС да применим.
Сигурно не онај из 1991-94, када је господин Павловић био министар информисања, али ни онај из 1995, када је био директор Радио Београда, а неки његови новинари после “Олује” сачекивали српске избеглице из Хрватске са питањем: “Којим добром?”.
Ова данашња Србија је боља. Програмски савет РТС има право да разматра, даје препоруке и предлоге, али не и да уређује емисије. За разлику од председника Програмског савета, ја сам добила само похвале, подршку колега из новинарских удружења и огромну гледаност емисије. Напад на емисију преко “Вечерњих новости” сматрам непримереним притиском на слободу говора и новинарство.
Новости
