Осим Храма Светог Саве, Руси осликавају још једну цркву у Србији: Права магија настаје у северном Банату (ФОТО)

Поделите:

Брачни пар Јесинки, Александар и Ирина, руски уметници из града Боровска, удаљеног 80 километара од Москве долазе у Руско Село са жељом да наставе тамо где и њихов сународник

На равничарском простору северног Баната , на раскршћу путева надомак Кикинде и Румуније уткало се мало место, а у самом његовом срцу – Храм, који у себи носи причу својих градитеља и руских фрескописаца. Након осам деценија када је руски сликар Владимир Зелински први пут осликао храм, религиозни људи кажу, десило се чудо, Божије чудо, један Рус поново осликава цркву у Руском Селу.

Брачни пар Јесинки, Александар и Ирина, руски уметници из града Боровска, удаљеног 80 километара од Москве долазе у Руско Село са жељом да наставе тамо где и њихов сународник.

– Живопис у Цркви је, пре нешто више од 80 година урадио емигрант, белогардејац Владимир Зелински. Зелински није био академски сликар, био је аматер, али по доласку у Краљевину Југославију сликање му је постало основно занимање. У почетку, идеја нам је била да Александар само обнови иконе Зелинског, да их не мења. Убрзо смо увидели да је Александар на неупоредиво вишем уметничком и духовном нивоу него што је био Зелински. Била би права штета да не остави свој лични траг у цркви – рекао је за Телеграф рс. Душан Беловић из Руског Села.

Иконописци Александар и Ирина Јесински, Храм у Руском Селу/Фото: Телеграф

Владимир Зелински са супругом Татјаном након октобарске револуције емигрирао је у мало банатско место, због братске љубави коју је добио од стране ондашњих мештана, Зелински је имао потребу да селу остави нешто драгоцено-живопис.

– Након осамдесет година живопис је у веома лошем стању. Кров је прокишњавао, боје са којима је радио Зелински претварале су се у прах, просто исчезавале
– објаснио нам је Беловић који је био домаћин руским уметницима током вишемесечног боравка.

Иконописци Александар и Ирина Јесински, Храм у Руском Селу/Фото: Телеграф

Црква ће бити рађена у три фазе . Прва фаза је завршена. Урађене су јужна и северна апсида и четворица јеванђелиста. Ирина и Александар поново долазе у јуну да наставе другу фазу-олтарски део и балкон. Током треће фазе био би потпуно обновљен живопис у цркви. Ни руски уметници који су обнављали рад свог сународника, нису скривали емоције.

– Ово је посебан задатак за нас као сликаре.Зелински није био школован сликар , али је радио са пуно емоција , утолико је рад још тежи јер морамо да осетимо његово дело, а да га при том не повредимо – рекао је за Телеграф.рс руски сликар Јесински. Његова супруга Ирина,нагласила је да су нам наши преци оставили нераскидиво пријатељство и да су они овде, данас због њих.

Храм у Руском Селу/Фото: Телеграф

Руски пријатељи се поново враћају: Руско-српско пријатељство је нераскидиво

Рестаурација рускоселског храма завршена је на четири иконе северне и јужне певнице: Свети мученика Лазара, Светог Стефана Првовенчаног, Светог Уроша и Светог Стефана Дечанског и иконама четворице Јеванђелиста Светог Матеја, Марка, Луке и Јована. Урађена је и орнаментика око икона у певничким просторима.

-Наши руски пријатељи, иконописац Александар и Ирина Јесински су се вратили за Русију са помешаним осећанима радости што се враћају у своју отаџбину, својој деци и пријатељима и тугом што нас остављају. Иако ће се вратити за три до четири месеца растанак је био тежак, пун неисказаних речи и видном жељом да се што пре видимо. Александар је на крају рекао да нигде као у Руском Селу није доживео за тако кратко време топлину и братску љуба – додао је Слободан Дивљаков, протонамесеник рускоселског храма.

После овог сусрета наши руски пријатељи, уметници се враћају и наставља се друга фаза обнове рестаурација олтара у којој се налази велика фреска Свете Тројице и брод храма. Радове у потпуности финансира руско друштво из Москве „Двоглави орао“.

Храм у Руском Селу/Фото: Телеграф

Храм су подигли српски војници својим рукама

Цркву, посвећену Успењу пресвете Богородице подигли 1935 год. српски војници, добровољци Прве и Друге српске добровољачке дивизије из Првог светског рата. Дивизије су формиране у Одеси 1916. Године. Смотру ,при формирању Прве српске добровољачке дивизије, извршио је лично руски цар Николај ИИ Романов. Том приликом цар је благословио српске војнике. Ирина и Александар сматрају да тај благослов и данас траје, кроз нас, њихове синове и унуке и да су због тога они ту.

Ирина и Александар Јесински су руски уметници. Ирина је дипломирани лингвиста, историчар уметности и теолог. Александар је завршио ликовну академију. Бавио се класичним сликарством (пејзаж и портрет),а потом 15 година специјализовао црквено сликарство, чиме се данас искључиво бави. Тако да су Ирина и Александар у области црквеног живописа, практично и у области теорије, готово јединствени.

Храм у Руском Селу/Фото: Телеграф

У оквиру храма споменик културе-гробница Чарнојевића

Темељ на храму ударен је давне 1934.године, годину дана касније храм је изграђен,а Зелински је је већ 1936.године дао свој велики допринос овој цркви и месту које је за њега постало дом. У склопу храма налази се и породична гробница Чарнојевића из 1823. године је под заштитом државе и у власништву Црквене општине Руско Село.

Породица Чарнојевић угледна је првенствено по истакнутом патријарху Арсенију ИИИ.Припадници гране породице Чарнојевић, носиоци племићког предикта Черновић де Мача преминули су у периоду од 1840-1911.сахрањени су у гробници на сеоском гробљу у Руском Селу, у порти храма Успења Пресвете Богородице.

Драгана Иванић

Телеграф

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here