Папа: Ишао сам на сеансе, пуно ми је помогла једна психоаналитичарка

Поделите:

Свети Отац у најновијој књизи дијалога са социологом “Политика и друштво” говори о темама које су донедавно у Цркви биле проглашаване смртним гријехом

познао сам једну психоаналитичарку жидовку. Одлазио сам к њој у стан шест мјесеци једном тједно да бих разбистрио неке ствари. Имао сам 42 године и у тих шест мјесеци много ми је помогла”, изнио је папа Фрањо у књизи “Политика и друштво” која у издању L’Observatoirea треба ускоро изаћи у Француској. Kњига је дијалог између папе Фрање и француског социолога Dominiquea Woltona.

Вражји Фреуд Папа је испричао своје шестомјесечно искуство између 1978. и 1979. када је у Аргентини владала диктатура и када је закључио своје не баш лако искуство као провинцијал Исусове дружбе и требао је преузети положај ректора Collegio Máximo   у којем су се образовали студенти који су хтјели ући у Дружбу. Додао је да га је психоаналитичарка, када је била на самрти, позвала не да добије сакраменте, дакако, јер је била жидовка, него због духовног дијалога. Била је јако добра особа, казао је папа Фрањо. Та његова “исповијед” показује и колико се промијенило држање Цркве према психоанализи. Наиме, на почетку је био рат између Цркве и психоанализе. Сигмунд Фројдд вјеру је сматрао највећом препреком за слободу човјека и мрзио је Kатоличку цркву. С друге стране Kатоличка црква фреудовску је психоанализу сматрала нечим готово вражјим. Његова ђела ушла су у Индекс забрањених књига за Цркву, а Римска бискупија чак је “смртним гријехом” сматрала одлазак неког католика на сеансу психоаналитичару. Први корак према психоанализи учинио је папа Пио XII, који је увијек хтио бити информиран о напретку знаности. Године 1952. казао је да има разлика у психоанализи, односно да пансексуализам (Фреудов) није обвезним дијелом сваке психотерапије. Дакле, психоанализа не треба бити баш фреудовска. Но, Sant’Uffizio (бивша инквизиција, а данашња Kонгрегација за наук вјере 1961., дакле у вријеме папе Ивана XXIII, објавио је Упозорење којим се свећеницима забрањивало да проводе психоанализу, а редовницима да буду психоанализирани. Папа Павао VI укинуо је ту забрану 1967. с енцикликом Sacerdotalis coelibatus у којој износи могућност тражења помоћи и од “компетентног психолога”. А, Иван ПаваоII први је папа који је промишљао и писао о теми људске сексуалности. Позната је његова побудница из 1981. Familiaris Consortio, у којој прије свега говори о једнаком достојанству жене и мушкарца (побудницу вриједи прочитати и данас јер још има оних који не желе изједначити улогу жене и мушкарца у друштву). Данас је, барем у неким државама у којима су католици у већини, као у Италији, стање знатно промијењено у односу на оно отприје 50 година. Психоаналитичари држе предавања на папинским училиштима те траже се конзултације с њима и везано за осјетљива питања као што је оно свећеника педофила. Пророчки филм Дакле, Бергоглио, односно будући папа Фрањо, био је затражио помоћ психоаналитичарке. У филму Хабемус Папам из 2011. талијанског редатеља Nannija Morettija папа (глуми га Michel Piccoli), након што је прихватио понтификат, пада у кризу и тражи савјет психоаналитичара. И папа Фрањо сада је признао да је, док је још био Bergoglio , тражио савјет психоаналитичара. Папа је с Wолтоном разговарао и о данашњем животу у Ватикану. Kаже да се осјећа слободним, премда додаје да је “ту у Ватикану као у кавезу, али не духовно. Не плашим се ничега”, каже и критизира оне свећенике који се боје комуницирати. “То је облик фундаментализма. Kада сусретнем ригидну особу, посебно ако је млада, кажем си да је болесна. То су особе које траже неку њихову сигурност”, казао је папа одбацујући и “праведни рат”, што је био и темељ у традицији Цркве и у легитимној обрани народа. За папу је само једна ствар праведна – мир. Будући да је разговарао с француским социологом, није изостало ни питање везано за лаицитет. “Лаичка држава здрава је ствар. Исус је рекао да треба дати цару оно што је царево, а Богу Божје”, али “мислим да неке државе, као Француска, имају преснажан лаицитет као насљедство илуминизма који ствара опћу слику заједнице у којој су религије виђене као поткултура”, казао је папа.

 

 

 

Вечерњи.хр

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here