Почиње нови рат: Прве војне операције кренуле су око града који плива на нафти!

Поделите:

Ирачка војска покренула је операцију с циљем заузимања курдских положаја у околици града Киркука, објавио је АФП. Према шкртим информацијама које је објавила курдска агенција Рудањ на Тњиттеру, “снаге пешмерга одлучиле су напустити неке позиције у близини Киркука, но засад није било сукоба”.
Шијитске милиције

Други извори из регије потврђују да су снаге ирачке војске заједно са шијитским милицијама продрле на подручје покрајине Киркук те потврдиле преузимање војарне у којој је била смјештена 102. бригада пешмерга.

Тако је почела операција којом је Багдад пријетио још од љета. Наиме, Курдска регионална влада (КРГ) још је прољетос најавила да ће 25. рујна одржати референдум о неовисности за који је ирачка влада у Багдаду одмах рекла да неће имати никаквог утјецаја јер га неће признати. Противљење су изразиле и све сусједне земље, па и Сједињене Државе иако су им курдски пешмерге главни савезници на терену у борби против терориста Исламске државе која је у распаду. Водство КРГ-а закључило је како је управо због краха ИС-а сада прави тренутак да проведу референдум након којега нису прогласили неовисност, иако је за њу гласало 92 посто изашлих.
Дуга припрема

Турска и Иран су на границе довукли војску, док је Ирак прво пријетио административним мјерама, па ухићењем изборног повјеренства – што је пуцањ у празно јер средишња влада нема никаквог утјецаја на сигурносне снаге КРГ-а – а цијело се вријеме припремала операција преузимања Киркука. Багдад би, наиме, чак и био спреман на неовисност КРГ-а, али у његовим границама из 2005. године. Након што су Курди на својим границама зауставили налет ИС-а, кренули су у офензивне операције те их избацили из своје близине и у тим акцијама ослободили и Киркук. И у њему формирали аутономну власт те га испрва неформално инкорпорирали у КРГ, а затим и у том граду провели референдум (унаточ забрани која је стигла из Багдада), чиме су дали до знања да је дио будућег Ирачког Курдистана. Да је ријеч о неком другом, већински сунитском граду, средишња се влада не би толико забрињавала, али Киркук дословце плива на нафти. Стога је било више него јасно да га Ирак не кани без испаљеног метка предати Курдима.

Наиме, Багдад је у четвртак одбацио било какву идеју преговора с Курдима тако дуго док се они не обвежу на очување јединства Ирака те на надлежност средишње владе над “извозом нафте, сигурношћу и заштитом граница, укључујући копнене и зрачне пријелазе”.

Остављени сами

Но, главни је захтјев био предавање Киркука. С друге стране, власти у Ирбилу, главном граду КРГ-а, тврде како их је Багдад у тренутку напада ИС-а оставио без икакве помоћи и подршке па су се сами бранили, обранили, а затим и ослободили остала подручја, укључујући и Киркук.

Тијеком јучерашњег дана није било информација о наставку војних операција, али према Киркуку су се спуштале снаге пешмерга с великом ватреном моћи, одлучне да на сваки начин сачувају Киркук као дио Курдистана. Генерал с терена је за АФП изјавио да је наредба јасна: “Обранити град по сваку цијену”. Ирачка војска се налази око три километра од курдских положаја, а обавјештајни извори наводе да је циљ Багдада освојити околна нафтна поља, зрачну луку и војну базу.

Око Киркука послано још војске

Курдске власти у Ираку послале су додатних тисућу војника у нафтом богату регију Киркука због пријетњи средишње власти у Багдаду, објавио је у петак потпредсједник аутономне регије Курдистана (КРГ). Десеци тисућа курдских пешмерга већ је стационирано унутар и около Киркука, а од четвртка их је стигло још 6 тисућа, открио је Корсат Расул у вријеме све јачих тензија између сјеверне регије и Багдада.

Ирачка влада је подузела низ мјера како би изолирала то подручје откад су Курди на референдуму 25. рујна изгласали неовисност, укључујући забрану међународних летова и позивања на заустављање трговине сировом нафтом.

Ирачки премијер Хаидер ал-Абади више је пута поновио да не планира напасти тај териториј, но сигурносно вијеће регионалне владе Курдистана у четвртак је подигло узбуну ради гомилања ирачких војних снага јужно од Киркука, „укључујући тенкове, топништво, војне џипове и минобацаче“.

Њемачка, у традиционално добрим односима и с Багдадом и с КРГ-ом, позива на кораке којима би се смањиле тензије.

„Хтјели бисмо од њих затражити да преузму одговорност и не ескалирају тај сукоб“, нагласио је гласноговорник њемачке владе Стеффен Сеиберт у Берлину.

Чврсти став Ирака према Курдима има подршку сусједне Турске и Ирана који се снажно противе сеционистичком покрету јер и сами имају значајну курдску мањину.Гласноговорник турског предсједника Таyyипа Ердогана у четвртак је објавио да ће Турска поступно затварати граничне пријелазе са сјеверним Ираком у координацији са средишњом влашћу у Багдаду и с Ираном. Турски премијер Бинали Yилдирим требао би посјетити Багдад у неђељу. (Хина)

Коментар Јутарњег: Ово је најопаснији тренутак за цијели Блиски исток

Размјештање војних снага ирачке владе с југа те курдских пешмерга са сјевера представља изузетно озбиљну пријетњу цјелокупној регији. У тренутку кад је дошло до смиривања рата у Сирији, кад је постигнут договор палестинских фракција Хамаса и Фатаха, а терористичка скупина Исламска држава већ је готово поражена, отвара се ново кризно жариште које пријети увлачењем свих земаља у нови сукоб. Курди траже неовисност и желе да у новој држави буде Киркук, а Багдад на то не кани пристати. Алтернативни извори енергије све су присутнији, али нафта и плин и даље су погонско гориво свијета. А нафте у Киркуку има јако пуно.

Курди су одлучни. Сматрају како је сада прави тренутак да исправе неправду која им је нанесесна у преговорима након Првога свјетског рата и да добију своју државу. И кад се погледа што су све претрпјели, од геноцида кемијским нападом снага диктатора Садама Хусеина па до крвавог рата с ИС-ом (у којем су били остављени без икакве помоћи средишње владе), више је него разумљива њихова жеља, али и право. Коначно, 2005. године сами су одлучили ући у Ирак, с сада желе ван.

Ирак би их можда и пустио, без Киркука, али сама идеја курдске државе диже косу на глави властима у Турској и Ирану. Они имају велике курдске мањине, Анкара је с њом у отвореном рату, а Техеран их некако успијева држати под контролом. Но, ако запуца у Ирачком Курдистану, сасвим је јасно да ће турски и ирански Курди прискочити у помоћ, без обзира на њихова бројна дубока неслагања, па чак и непријатељства. Довољно се само сјетити борбе за обрану Кобанеа у Сирији. То значи да се у сукоб укључују Турска и Иран, на страни Ирака, а све би се могло прелити у Сирију. Израел је дао подршку Курдистану па би сигурно дао свој обол обрани те државе, а и Американци би морали изабрати страну: Курди су ратни савезници, Ирак желе одржати цијелим, али не желе подржати утјецај Ирана. Ако је Иран уз Багдад, Саудијска Арабија ће бити уз Курде. Стога се треба надати да ће преговори осигурати да оружје не проговори.

Аутор: Жељко Тркањец

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here