Појачава се амерички притисак на Србију, у пресинг се укључио и Конгрес САД

Поделите:

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

         КОСМЕТСКА, можда више од других међународнх криза, улази у нову годину са појачаним изгледима да почне да се решава. Почетку би претходио крај разних политичких активности, од којих је најзначајнији “унутрашњи дијалог” у Србији, који ће се, како се најављује, завршити у марту, после чега главну реч добија председник Александар Вучић.

         Следи, наиме, синтеза изречених ставова разних друштвених, културних, научних, академских, привредних и свих самосвојних организација и групација, чији погледи на косметску кризу нису ни између њих, али ни унутар њих, нису, не морају и не могу да буду сасвим јединствени и блиски. Вучић је, зато, (само)позван да, из мноштва идеја и ставова, извуче што доминантнији и универзалнији, али и довољно прагматичан и прихватљив став, сагласан с интересима Срба и Србије, о чему ће, пре озваничења, коначну оцену давати, вероватно, Скупштина или неки облик референдумске већине.

         У сваком случају, једна фаза се завршава, а почиње нова, можда – одлучујућа. Јер, морају се, у новим и, вероватно, другачијим разговорима од оних бриселских, почети од налажења дефинитивног решења косметске кризе.
Варијанте су познате, макар начелно, и још недодирнуте – од деценијама познатих сугестија да се криза решава деобом, до неких још непримењених облика ограничене независности, која може да се уграђује или дограђује у концепт уније или деценатрализације.

         Могући су и неки мешани, двоструки облици управљања државом која не би могла да делује потпуно самостално, што значи да, на пример, албанска независност не би могла да буђе ослобођеана српског права да равноправно учествује у одлучивању о, на пример, међународним пословима или равноправним унутрашњим односима Срба и Албанаца…

         О оваквим и сличним варијантама управљања, о којима се јавно још много не говори, јасна изјашњавања још изостају, највише зато што албанска страна унапред хоће да постигне нешто од важних једностраних утицаја на вођење послова Косова и Метохије.

         Хоће, на пример, своју војску, коју би добили преобртањем ОВК. Или хоће да избегну почетак рада специјаилног суда који би судио свим кривцима. А највуше је баш таквих Албанаца, и то оних који управљају пословима садашњег Косова – помињу се његов председник Хашим Тачи, премијер Харадинај и његов брат, а та имена и други злочинци су довољан разлог за садашње покушаје спречавања правде, као што је то било у отишлом Хашком трибуналу који је деловао да само суди – Србима!

Факти

Поделите:

2 COMMENTS

  1. Kad nisi u NATO i saveznik Amerike ne mozes ni da branis svoje interese. Kako Kipar i Grcka brane svoje interese po pitanju Severnog Kipra i Makedonije, jer znaju da kao NATO clanice imaju podrsku Amerike. Zato i Srbija treba da udje u NATO da bi mogla da odbrani i ono malo Srba i nasih interesa sto je ostalo na Kosovu.

  2. Dačić Ivica je toliko naivan da ne zarezuje Hojtija, već je bitno šta kaže Tramp. Kao da je Hojti pao s marsa i radi na svoju ruku. To je tako jedna amaterska izjava našeg diplomate da se vidi da pojma nema o stvarima kako stoje u svetu i da je tu čisto kao plod političke trgovine. Od struke ni traga ni glasa.
    Naša očekivanja pod parolom „Trampe srbine“ vrlo brzo su se raspršila kao kula od karata.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here