Саша Јанковић поново прича о покојном Глоговцу и сад нам је дефинитивно мука

Поделите:

Океј, немам намеру сад да се правим да ћу вам отворити очи да су политичари бескрупулозна стока која не преза ни од чега, то нам је одавно јасно. Још јасније нам је да је дубина дна на које су спремни да падну прогресивно већа како се ближи датум избора. Тад су спремни на све, образ из ђона прераста у тракторску гуму, простачки језик и увреде постају једини начин да се изнесу аргументи, а вређање ово мало здравог разума што нам је остало одлази на ниво олимпијске дисциплине.

Кампање постају све прљавије у свом финишу, не бирају се средства, све је сад у игри, пуца се из свег наоружања – од дељења сендвича, конзерви, брашна и пиринча до превртања лешева глумаца, које је у овој кампањи апсолутни тренд и то на свим странама.

Од Вука Јеремића који је злоупотребио Бату Стојковића, преко Живковића који позива да се гледа филм Небојше Глоговца, али уз плакат његове странке, Весића који баш сад открива спомен плочу Чкаљи који је пред сам крај живота оптужио Србију што умире глођући коске, па све до језивог инстаграм колажа Славице Јанковић у ком нисмо сигурни јел’ поента да се похвали да су били на премијери Хамлета или је поента да им се човек ког су одбили за говорника на својој првој конвенцији, на којој је требало да рецитује Дисову песму „Наши дани“, сада клања. Ко веле, ако нисте хтели за живота да играте како ми кажемо, сад ћете.

Али ако сте мислили да је то најгоре што је изашло из кухиње породице Јанковић, направили сте почетничку грешку. Наиме у двочасовном интервјуу Саше Јанковића за Балкан Инфо имали смо прилику да видимо како наши политичари и даље не желе да уче на својим грешкама. Истовремено ово је мини уџбеник како да се огребете о мртвог Небојшу Глоговца још једном у нади да ћете намаћи још који глас.

„Данас… опет, још једном под утиском… овај… смрти Небојше Глоговца, сам ваљда мало мање толерантан, и данас сам заиста прекршио закон – прешао сам на црвено један пешачки прелаз. И викао ми је са друге стране човек, који такође прелази на црвено, „па зар на црвено??“ Негде сам осетио потребу… нисам њему рекао нема потребе, али ево сада кажем јавно пред свима – да… нико није савршен, и ја ето пређем на црвено. Знате шта, сам ћу да се пријавим и да платим казну што сам прешао на црвено оног момента када Александар Вучић кога смо ухватили са пегланим листићима, са 800 листића у два џака за председничке изборе, па их је онда нека невидљива рука убацила у џакове, само заборавила да пресавије јер не може непресавијен листић да уђе у гласачку кутију. Кад он оде у затвор због те крађе, ево ја ћу да платим казну сам, не треба нико да ми пише пријаву за прелазак на црвено. А не треба прећи на црвено, наравно.“

Поставља се низ питања. Зашто некога смрт једног уметника чини мање толерантним? Зашто прећи на црвено јер је умро неко? Да ли је Глоговац крив за то што неко прекрши закон? Каква је веза између смрти глумца, Саше Јанковића, Александра Вучића и невидљиве руке? Зашто неко ко се толико залаже за поштовање закона, сада условљава сопствено поштовање закона туђим? Да ли је онда океј да ни ја не платим рачун за струју док се не реши убиство певачице из Борче? Како неко успе да туђу смрт преусмери на причање о себи? Како се то разликује од Вучића коме то са правом толико замерамо? Какви су то људи који причајући искључиво о себи покушавају то да нам продају као борбу за наше боље сутра?

И пре свега, питање над свим питањима – зашто дирате једног великог Небојшу Глоговца за потребе ваше прљаве кампање, ви мали, мали људи?

Љубица Крстић

Извор: Ноизз.рс

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here