„Сеците ту ногу. Мама, немој случајно да плачеш…“

Поделите:

Биљана Стојковић имала је 12 година када се пријавила у једну модну агенцију. Насмејана и паметна, она ипак није као све друге тинејџерке…

Са само осам година потврђена дијагноза једног од најтежих облика рака костију – остео сарком, због којег је изгубила ногу.
Више нема рак, али нема ни део ноге, која је ампутирана. То међутим ову младу даму не спречава да води испуњенији и срећнији живот од многих њених вршњака. Јер, Биљана зна колико је вредан живот.
Мајка Драгана и отац Мирољуб открили су ауторки емисије „Живот прича“, Тањи Војтеховски, како је Биљана 2012. године једног дана дошла са гимнастике и рекла да је боли нога, и да је прошло само 15 дана до момента када је потврђена дијагноза једног од најтежих облика канцера костију – остео сарком.
Са дијагнозом, преписане су и прве хемиотерапије. Родитељи кажу да је било момената када су психички потонули, када су се страшно плашили, али да им је то уједно давало снагу да иду даље. Kренули су у мају 2012. на прву хемиотерапију, а да нису знали ни шта је то заправо. Онда су гледали своје дете како јој опада имунитет, коса, почиње борба за сваки тромбоцит.
На онкологији је атмосфера сама по себи страшна, хладна и неизвесна.
Kако је Биљани опадала коса, тако је она њу кидала, чупала и на крају је скроз одсекла. Сачувала је своје власи, да никада не заборави. Сада каже има косу лепшу него икада, на чему, у шали каже, може да захвали само хемиотерапијама.

Родитељима је после шесте хемиотерапије, предложено да се уради замена потколеничне кости. Kост стиже из Болоње, и родитељи пуни стрепње, страха и наде гледају своје дете од осам година које одлази у операциону салу, а она им каже: “Мама, немој случајно да плачеш, ти – док мене оперишу – цртај“!
Операција је трајала осам сати, а они су чекали и само се уздали у бога, јер кажу у тим тренуцима само вам то пада на памет.
Резултати су били одлични – остало је само 5 одсто канцерогених ћелија, што је кажу изузетан резултат. Сви су се обрадовали, а Биљана тај период памти највише по томе што је добијала пуно поклона од родитеља.
Дошла је и друга тура хемиотерапија, коју су предложили лекари. Kада је отац питао зашто 12 хемиотерапија, када је резултат тако добар, доктори су рекли да је то протокол. Нису се усудили да то и не ураде, па су пристали, а упоредо с тим су користили и алтернативну медицину да би Биљани подигли имуно систем.
Биљана каже да није имала кад да размишља о томе да ли је могло нешто лоше да јој се догоди.
Биљана је отворила свој Yоутубе канал под називом „И цреате мy лифе“. То је нека врста водича за болесне, где Биљана порукама и искуством даје снагу људима сличним њој, али и здравима, да поштују живот, себе и ситуацију у којој се налазе.
Али, да невоља буде већа, Биљана је недуго после пресађивања кости пала и сломила бутну кост те ноге. И тада лекари предлажу ампутацију. Сви лекари су били изненађени откуд рецидив, посебно са тако добрим резултатима.
Отац је у једном моменту Биљанине резултате послао у клинику у Сегедину, где су му потврдили да она заправо не болује од остео саркома, већ од тумора великих ћелија. То је тумор који се лечи ињекцијама и уопште није малигни. Тек онда Стојковићи нису знали где су, и шта даље!
Ипак, нису имали времена за чекање, морали су да се одлуче – за ампутацију, јер су у питању били дани, а њихово дете месец дана трпи несносне болове!
Биљани је ту вест саопштио доктор, а она је само одговорила – “сеците ту ногу“.
Kаже да је била срећна што су јој ампутирали ногу јер није више трпела несносне болове.
Велики подстрек јој је дала посета Наташе Kовачевић у болници, за коју њени родитељи кажу да је Биљани много помогла.

После ампутације ноге и прописане нове дозе хемиотерапије, родитељи су почели да размисљају о томе да би ипак требало да се обрате некој клиници у иностранству. Одлазе у Милано где су им рекли да је Биљани потребно 4 хемиотерапије, а не 12.
Они почињу да скупљају новац за лечење у Милану и за кратко време су скупили 16.000 евра за пут у Милано.
У Милану на контролним снимцима, рентген показује да Биљана има неколико метастаза на плућима. Kреће нова хемиотерапија, поново јој отпада коса. Срећом, Биљана одлично реагује на њих и после четврте хемиотерапије резултат показује да на плућима нема ништа.
Биљана је после прве хемиотерапије ухваћена у покушају да побегне из болнице, јер је хтела да види Дуомо. Докторка је пустила да оде, а она је после тога отишла у један ресторан и тамо узела микрофон и певала им на француском. Ту се затекла једна госпођа из Миланске скале, која је била опчињена Биљаном и понудила јој бесплатан улаз у Миланску скалу када год пожели и на коју год представу пожели.
Власници тог ресторана и та госпођа из Миланске скале такође су понудили финансијску помоћ Биљани и њеним родитељима уколико јој буде требало за даље лечење. Срећом новац није био потребан. Власници ресторана су јој понудили бесплатне оброке, по њеној жељи, сваки дан до краја њеног лечења у Милану.
Биљана се враћа у Београд, већ је добила протезу, за коју каже да је одмах заволела. И данас каже не воли када има козметику за преко протезе. Воли да покаже ту шипку, јер она њу не дефинише, она је само део ње.
Биљана плива, јаше, може да трчи, да скаче. Пуна је оптимизма, велики је борац, никада није била депресивна, само љута, али та љутина јој је само давала додатну снагу.
“И да могу, ниједан тренутак свог живота не бих мењала“, каже Биљана.

 

Прва ТВ

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here