СРБИЈА НА ТРИ МОРА: Занимљивости о цару Душану

Поделите:

Мислим да у српској историји не постоји толико контроверзна личност као што је то цар Душан Силни. Једни га хвале, други куде, али му се неке ставри не могу оспорити. Увео је закон и Србија је у његово време била на врхунцу моћи. И поред неоспорних заслуга, никада није проглашен за свеца. Међутим постоји једно место где је он, ипак, светац. У манастиру светог Јована Претече у Серу, близу Солуна једна фреска и данас описује величину коју је овај владар имао не само за Србију, већ и за цео регион. Вероватно је увек видите али на њу не обраћате пажњу

Светац у Серу

Иако је удаљен само 70 километара од Солуна, град Сер или Серес је прилична непознаница за Србе. Управо у њему се највећи средњовековни владар Србије Стефан Урош IV Душан Немањић прогласио за цара и баш ту је допуњен и стављен у функцију чувени Душанов законик.

Град Сер који данас има око 50.000 становника краси манастир светог Јована Крститеља који је основан 1270. године на гори Маникеј, десет километара од града Сера. Спиридон Гопчевић, историчар наводи податак да је ктитор манастира био управо Стефан Душан, а Грци и данас говоре да је читаво место баш током владавине овог српског владара доживело процват.

Манастир је више пута спаљиван и уништаван. Цар Душан вратио га је у живот и због тога су он, његова жена Јелена и син Урош у манастирској цркви осликани као свеци, иако Душан никада није канонизован. И то је та необичност. У манастиру је постојала оригинална ктиторска фреска цара Душана, али је она уништена док су Бугари владали овим просторима. Слика која данас постоји рестаурација је првобитне фреске.

После Душана владала Јелена

Сер и манастир светог Јована за породицу Немањић остали су важни после изненадне смрти цара Душана. Царица Јелена, жена цара Душана, Сером је владала као обласна господарица после мужевљеве смрти, а ту се и замонашила под именом Јелисавета.

Осим што су постављени темељи државности, што је донет закон и поштовано право и правда, за време српског цара Душана Немањића, Србија се простирала на огромној територији где су данас многе државе које одавно не припадају Србији.

Ово су неке од чињеница које вам овог пута доносим иако много тога можете да нађете и у претходним мојим текстовима.

Оцеубиство као проклетство

                         Свети Мрата (Стефан Дечански)

Цар Душан био је све оно што је Србија чекала вековима уназад. Био је и способан, и храбар, и одлучан. Властели је дао прилику да освајају, да се шире и доносе ратни плен. Зато и не чуди што је највећи број српског племства, незадовољан попустљивом политиком према Бугарској и Византији, у сукобу Душана и његовог оца краља Стефана Дечанског, стао на страну младог краљевића.

Најраније у јесен 1330. године дошло је до отвореног сукоба сина и оца. Из овог сукоба, Душан је изашао као победник и оца је заробио у тврђави у Звечану.

Стефан Урош IV Душан је крунисан 8. септембра, на Малу Госпојину 1331, а Стефан Дечански је умро 11. новембра исте године под неразјашњеним околностима. Многи тврде да је смрти кумовао управо његов син. Иако је званично умро природном смрћу, постоје извори који тврде да је Душан попустио пред наваљивањем моћне властеле и одобрио или наредио, да се његов отац погуби. Стефан Дечански је сахрањен у својој задужбини, у манастиру Високи Дечани.

Србија на три мора

Под Душановом влашћу, српски утицај је проширен до обала Егејског мора и Свете Горе. За време највећег територијалног освајања, српска држава се простирала кроз Црну Гору, Македонију, Бугарску, Грчку, Албанију, неке делове  Хрватске, Босне и Херцеговине и наравно, Србије. Тачније, било је више од 250.000 квадратних километара на којима су живели Срби, Бугари, Грци…

Када се на Ускрс, 16. априла 1346. године Душан у Скопљу прогласио за цара, титула је гласила: “Стефан у Христу Богу благоверни цар свима Србима и Грцима, и странама бугарским, и целоме Западу, Поморју, Фругији и Арбанасима“.

Српска држава се простирала од Дунава на северу до Коринтског залива на југу. Граница на западу било је Јадранско, а на истоку Егејско море.

Узор у византијским царевима

                          Чувена фреска где је цар Душан представљен као светац

Иако је Византији у време цара Душана време полако измицало, Душан се угледао на византијске владаре из прошлости. Они су му служили за узор за законодавну делатност.

Душанов законик који је донет 1349. и допуњен 1354. године је врхунац свих Душанових тежњи. Закон је усвојен не би ли се држава уредила, са  прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике. Међутим, све ово је спречила изненадна смрт цара Душана Немањића.

Чињеница да је цар Стефан Урош IV Душан умро у пуној снази, када се спремао на поход за освајање Цариграда, и данас оставља места теоријама завера. О томе сам писала овде.

А онда долазимо до дела мистерије и тога да ли је цар Душан имао само једно дете. Неки тврде да јесте, други да није, али расправу ћу оставити историчарима.

Крај великог царства, заувек

Како било, после смрти цара Душана, његово велико царство почело је да се распада. Цар Урош, који је наследио свог оца није поседовао Душанову одлучност и срчаност, па није успео да сачува државу. У народу је остао упамћен као Урош Нејаки.

О човеку који је много урадио да се велики Душан не заборави, неком наредном приликом. Цар Стефан Урош IV Душан Немањић почива у цркви светог Марка на Ташмајдану.

ИЗВОР: Инспирација – дневно.рс

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here