Šta kriju rukopisi Džeki Kenedi o ubistvu američkog predsednika

Podelite:

Izveštaji ukazuju na to da poslednja serija dokumenata o Kenedijevom ubistvu može da sadrži i nekoliko referenci koje se odnose na Osvaldova putovanja u Meksiko Siti u septembru 1963, samo dva meseca pre atentata

Američki predsednik Donald Tramp odobrio je objavljivanje oko dve hiljade i osam stotina dokumenata o ubistvu predsednika Kenedija, ali je blokirano tri stotine dokumenata zbog pitanja nacionalne bezbednosti, a sadržaj dokumenata još je predmet spekulacija, preneli su mediji.

Pojedine agencije za nacionalnu bezbednost upozorile su „da određene informacije i dalje treba da budu nedostupne javnosti zbog nacionalne bezbednosti, zaštite pravnog poretka i dilema u vezi sa spoljnom politikom“. Tramp je ipak doneo odluku da državni organi u narednih 180 dana provere sve delove koji su izostavljeni, a posle toga će zatražiti da budu objavljene sve informacije za koje službena tela ne budu mogla da podnesu dokaze da ih treba zadržati u tajnosti, piše u memorandumu koji je Tramp potpisao šefovima uprava i agencijama. Američki mediji ocenili su da će posle takve odluke i dalje kružiti teorije zavere o ubistvu Kenedija u Dalasu 1963. godine, preneo je N1.

Američki predsednik Donald Tramp juče je skinuo oznaku tajnosti sa dokumenata o ubistvu jednog od njegovih najpopularnijih prethodnika Džona Kenedija, a zakon o objavljivanju ovih dokumenata potpisao je još 1992. godine Džordž Buš stariji. Kenedijevo ubistvo jedna je od najvećih misterija o kojoj se više od pedeset godina ne zna dovoljno, a atentat je tema brojnih spekulacija i teorija zavere od kojih nijedna nije potvrđena.

Prvi u seriji politički motivisanih atentata koji su potresali SAD šezdesetih godina prošlog veka, kada je likvidiran i Kenedijev brat Robert, tokom protekle 54 godine ostavio je više pitanja nego odgovora. Svi dosad objavljeni dokumenti ukazivali su na bivšeg marinca, samoproklamovanog marksistu, Osvalda, koji se zaposlio u stovarištu knjiga s pogledom na trg gde je Kenedi ubijen. Bez odgovora su ostala pitanja o uništavanju dokumenata sa oznakom tajnosti, fotografija, ućutkivanje svedoka i prikrivanje sumnji u Osvalda koji je pretio predsedniku SAD. Jer prethodno objavljeni tajni dokumenti već su pokazali da su CIA i FBI pratili Osvalda još od 1959. godine, kada je pokušao da ode u Moskvu, prestonicu tadašnjeg američkog hladnoratovskog neprijatelja, SSSR. Novootkriveni dokumenti mogli bi, možda, da otkriju šta je Osvald radio tokom šestodnevnog puta u Meksiko Siti nekoliko nedelja pre ubistva, čak i da osvetle američke pokušaje ubistva bivšeg kubanskog lidera Fidela Kastra. Skidanje pečata tajnosti sa tih dokumenata, međutim, strahuju poznavaoci, moglo bi pre da zacementira teorije zavere koje do danas prate atentat na 35. predsednika Amerike nego da ih razbije, prenele su Novosti.

Dokumenti o kojima se priča su rukopisi Džeki Kenedi koji predstavljaju planove o sahrani njenog supruga, a među njima nalaze se i drugi potencijalno zanimljivi spisi.

Jedan od zanimljivih dokumenata, prema pisanju Gardijana ukazuje na potencijalnu smrtnu pretnju Kenedijevom atentatoru, Osvaldu koji je bio u policijskom pritvoru.

„Dobili smo poziv u kancelariji u Dalasu od čoveka koji je mirno govorio i rekao da je bio član odbora koji je organizovan da ubije Osvalda. Obavestili smo šefa policije koji nas je uverio da će Osvald dobiti dovoljnu zaštitu. To nije učinjeno“, napisao je Edgar Huver, direktor FBI.

Izveštaji ukazuju na to da poslednja serija dokumenata o Kenedijevom ubistvu može da sadrži i nekoliko referenci koje se odnose na Osvaldova putovanja u Meksiko Siti u septembru 1963, samo dva meseca pre atentata. Prema drugim izvorima, dokumenti mogu da sadrže i informacije o agentima CIA koji su bili uključeni u akciju praćenja telefonskih poziva u Meksiko sitiju ili su bili deo većih špijunskih operacija u Latinskoj Americi, preneo je Indipendent.

Prema zvaničnoj verziji, Džon Ficdžerald Kenedi, 35. američki predsednik ubijen je u atentatu 22. novembra 1963. godine u Dalasu. Krov automobila kojim se prvi čovek SAD vozio bio je otvoren što je atentatoru olakšalo posao, a predsednika SAD koštalo života.

 

 

Nedeljnik

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here