Тела сиромашних путника са Титаника су овако завршила

Поделите:

Титаник је потонуо пре 105 година, али детаљи те морске трагедије, која никада није до краја сасвим разјашњена, не престају да интригирају људе широм света.

Брод је потонуо у ноц́и 14. на 15. април 1912. године, око 740 километара од најближег копна. Први брод који је дошао у помоц́ стигао је сат и по након његовог потонуц́а, дуго пошто је и последња жртва у леденом океану вец́ била мртва. Температура воде износила је 2,2 степена Целзијуса, а при тој хладноц́и човек има само 15-ак минута да преживи.

У трагедији је животе изгубило 1.517 људи, а највише шансе за преживљавање имали су путници првог разреда: спасило их се 63 одсто.

На Титанику се налазило 20 чамаца за спасавање, који су укупно могли да приме око 1.100 путника, што је половина оних који су се те кобне ноц́и налазили на броду. То је, међутим, било у складу са законским прописима тога доба па се сматрало довољним. Упрокос томе, тек 700 путника је успело да уђе у чамце за спасавање. Вец́ина их је полупразна напуштала брод, иако је у скоро сваком било још слободних места.

Истину о томе крију тајни телеграми, чији су аутори веровали да они никада нец́е изац́и у јавност. Из њих се јасно види да је капетан једног од спасилачких бродова Мекеј-Бенет, желео да извуче сва тела из мора.

Сиротиња остала да плута

Убрзо је, међутим, схватио да је његов брод премали за 334 тела, колико их је посада нашла. Тада је донета контроверзна одлука: избациц́е тела путника из најсиромашније, трец́е класе, како би остало довољно места за оне из прве и друге класе. Мишљење посаде је било да они имају вец́а права на достојанствени погреб.

Од 334 пронађена тела, из брода је избачено више од 100. Она никад нису пронађена у беспуц́има Атлантског океана. Истину о том догађају дуго су скривали поверљиви телеграми, које су историчари накнадно ископали у тајним архивама.

У првом телеграму капетан је написао: „Морате да донесете апсолутно сва тела која стану на спасилачки брод.“

Мекеј-Бенет је убрзо одговорио: „Детаљно смо пописали сав новац и вредну имовину пронађену код лешева. Зар не би било боље да се сва тела покопају на мору, осим ако не постоји посебна жеља породица да их задржимо?“.

Након крац́ег дописивања договорено је да тела жртава сиромашнијих путника буду избачена, а да остаци богатијих путника бити врац́ени њиховим породицама.

Ужас пет дана касније

Kад се СС Бремен, брод који је из Немачке пловио за Америку, пет дана касније приближио месту трагедије, путници који су били на њему почели су да вриште. Бремен се тада придружио броду Kарпатија у мисији сакупљања остатке тела која су могла бити пронађена.

У даљини су се могле видети беле мрље, односно смрзнута тела путника Титаника који су на себи још увек имали спасилачке прслуке. Данима после потонуц́а, цело место трагедије претворило се у огромну морску гробницу, са густом маглом, звуком запљускивања таласа и свешеником који је испрац́ао залеђена тела на вечни починак.

„Видели смо жену у спавац́ици са бебом чврсто прислоњеном на груди“, сведочила је путница са Бремена Јохана Стунке.

„Тамо је било и тело жене која је чврсто грлила чупавог пса, који је изгледао као бернардинац. Неки су били одевени за бал и вечеру, неки у спавац́ицама и пиџамама. Једна жена је имала појас за спасавање и двоје деце у рукама.“

Посада је цео призор описала као „хладан, мокар, јадан и неутешан“. До краја априла, дејство соли и сунца почело је да уништава појасеве за спасавање, па су тела почела да нестају у дубинама океана.

У јуну су, међутим, пронађена два тела како плутају океаном. Били су то бродски конобар и један радник из кухиње…

 

 

Блиц, BBC

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here