Борка Вучић погинула је 1. августа пре осам година у тешкој саобраћајној несрећи, али њена смрт и данас за многе представља мистерију.
Будући да је, као шеф Београдске банке до 2001, знала све о токовима новца Милошевићевог режима и изношењу великих сума, према неким проценама између пет и 11,5 милијарди долара на Kипар током деведесетих година, сумњало се да њена трагична смрт није била случајна, већ да је то било „уклањање незгодног сведока“, писао је недавно спрски Њузвик.
Борку Вучић и Слободана Милошевића зближили су и мање познати детаљи из њиховог живота, односно велике, страшне трагедије у њиховим породицама, отркила је једном приликом Смиља Аврамов, а преноси Недељник.
„Прво, према њеној интерпретацији, Борка Вучић је интензивно комуницарала са Слобом још за време студија на факултету (није ми додуше јасно како, јер њих двоје нису иста генерација: Борка Вучић је рођена 1926. и дипломирала на факултету 1951, док је Слободан рођен 1941. тј. 15 година касније). Смиља Аврамов ми је, међутим, напоменула:
„Борка и Милошевић су се спријатељи о обоје су били (можда у различитим временима) у партијском руководству Прваног факултета. Нису иста генерација, али су се спријатељили. Kао студенти. Знам да су долазили код мене у кабинет заједно“.
Године 1972, још кад је био директор у Техногасу, Слободану се убила мајика Станислава, по занимању учитељица (након што сму се 1962, убио отац, а 1963. ујак). Са друге стране, Борки Вучић је умро син Бојан (по струци правник, као и Борка и њен супруг Стева), и то када је имао само 26 година.
Добио је рак на нози који се временом проширио на цео организам.
Осим тога, како ми је детаљно исприачала Смиља Аврамов, све три сестре Борке Вучић су прилично трагично завршиле. Најстарију су комунисти приликом повлачења четника н азапад и илегалног преласка југословенске границе ухватилеи на самој граници и осудили је на робју, друга је одбила рак и умрла, док трећа није могла да има децу“, наводи Недељник.
Упознавање са Рокфелером
Према записаним сећањима покојне банкарке Борке Вучић, Милошевић је тада као млади и перспективни банкар био фасциниран Рокфелером.
– Kад сам га представила, Рокфелер га је прво питао како је родила пшеница. Он пита, одмах. Слоба на то каже: „Одлично, али боље је родио кукуруз“. То Слоба каже. Изврсно је то рекао на енглеском. „Одлично, никад нисмо имали толико кукуруза, сад има пет милиона тона“. А Рокфелер ће на то њему: „Па ми бисмо то купили“. Слоба ће: „А шта бисте купили?“. Овај му одговара: „Па кукуруз“. А Милошевић ће онако са гардом: „Ми продајемо само уље, као готов производ“. Рокфелер се тада окренуо ка мени и рекао: „Овај ће далеко догурати“.
– Kасније смо били на ручку код Рокфелера и каже Слоба мени, кад смо били насамо: „Јеси видела како ме питао за онај кукуруз, јесам му добро рекао?“. Ја кажем: „Јеси, одлично си му рекао“.
