Убиство Ивановића и отужна слика политичке Србије

Поделите:

„Ако погледате и коме би убиство Оливера Ивановића одговарало, свима ће, чини ми се, све да буде јасно“, рекао је, између осталог, јуче председник Србије Александар Вучић. На питање новинара коме би одговарало да Ивановић буде убијен, навео је – „Апсолутно је свима све јасно“ – не наводећи више детаља на шта конкретно мисли. Ово питање остало је без одговора, док је у први план избила политичка дебата кључних актера у Србији.

„Готово нико у дану убиства Оливера Ивановића није показао неопходну дозу коректности која би била примерена тренутку – ни власт ни опозиција,“ сматра дугогодишњи новинар Политике – Бошко Јакшић.

„Отужно и истовремено застрашујуће ођекивале су те пост-мортем похвале оних са власти који су Ивановића годинама рушили и таргетирали, укључујући прорежимске медије који су онако наврат-нанос чистили сајбер простор од увреда и етикетирања убијеног, којег су до пре неку недељу означавали као непријатеља Србије,“ каже Јакшић у изјави за Инсајдер.

Kао један од потписника Апела 100 којим је подржао кандидатуру Саша Јанковића на председничким изборима, Јакшић није имао много похвала ни за наступ опозиције, иако се слаже са чињеницом да је за истрагу важно сагледати и атмосферу у којој је Ивановић живео радио, и у којој је на крају убијен са шест хитаца из ватреног оружја.

„Опозиција се такође није прославила. Направила је грешку што је дозволила да буде увучена у политичке полемике, па се онда на крају све свело и све је звучало као размена баража предизборних манифеста. Мој утисак је да је то једна отужна слика политичке Србије која чак и један једини дан није могла да сачува елементарни пијетет према Оливеру Ивановићу,“ сматра Јакшић.

Он напомиње да би за оцене какве је изнела опозиција, морало да се располаже са много више информација.

Шта знамо, шта не знамо

Јакшић сматра да је у овом тренутку, на основу доступних информација и изјава, познато само да је држава званично прогласила смакнуће Ивановића терористичким актом, чиме је, сматра он, и његово убиство добило политичку конотацију.

Постоји „мноштво могућих мотива“ за убиство.

„Ми ништа поуздано не знамо, и зато је опасно спекулисати. Треба бити опрезан приликом извођења закључака у јавности, јер могу да произведу контраефекат,“ наводи Јакшић и додаје:

„Поручено нам је да се надамо да ће истрага да утврди истину, али, чини ми се, пошто је јасно да иза атентата стоје моћни политички, или криминогени кругови, или и једни и други заједно, плашим се да ће Оливер Ивановић поделити судбину Зорана Ђинђића. То значи да нећемо сазнати ништа ни о налогодавцима, ни о правим мотивима, ни о починиоцима злочина.“

На питање које је сам председник Вучић јуче поставио – коме би одговарало убиство Оливера Ивановића, уз констатацију да му се чини да је то свима јасно – Јакшић признаје да њему засад ништа није „апсолутно јасно“.

„Деловало је када је то рекао да је сасвим јасно коме ово одговара. Ја морам да признам да ми није јасно. Председник по службеној дужности зна више него што ми знамо и онда је био дужан да каже коме то одговара. Зашто се он плаши те истине и да се евентуално замери било коме?“ – пита Јакшић.

Једну информацију коју је председник изнео на конференцији за новинаре, после Седнице савета за националну безбедност, Јакшић истиче као занимљиву.

Председник је, наиме, председника косовског Парламента Kадри Весељија означио као „господара Kосова“. Јакшић указује да му се касније придружио један високи функционер СНС-а, који је адреси из Приштине која би могла да пружи информације придружио и – Вашингтон.

„Индикативно да је само неколико сати после Ивановићеве ликвидације био у стању да помене конкретно име. Чак и да је све тачно, то у овој фази истраге може само да отвори кампању конфронтације и међусобних оптуживања – што је најсигурнији начин да се не оствари заједничка сарадња српског правосуђа са органима на Kосову, УНМИK-ом и ЕУЛЕX-ом и да се удаљи од истине,“ наводи Јакшић.

Неуверљиво му је деловало и обећање да ће уколико косовске власти не ухвате убицу, Србија свакако да га ухвати.

„То је, чини ми се, олако дато обећање и волео бих да за једно годину дана попричамо на исту ту тему, па да видимо да ли је заиста Србија била толико ефикасна и успела и ако јесте рећи ћу браво. Ако није, онда је то заиста било неозбиљно,“ каже Јакшић.

Ођеци на односе Београда и Приштине

Делегација Београда повукла се из дијалога у Бриселу са Приштином, уз услов да је за наставак дијалога неопходно открити ко стоји иза убиства Ивановића.

Јакшић сматра да би усвајање захтева Београда – да институције Србије од почетка учествују у истрази, заједно са међународним и косовским институцијама – могао чак да води даљој нормализацији односа Београда и Приштине. Ипак, сумња у такав развоја догађаја.

„Оно што ми се чини још важније, а ту сам још песимистичнији, да се свака ситуација ослободи тог малигног речника мржње и политичких обрачуна и да почне да се ствара нека атмосфера савремене цивилизоване демократије. Али после свега што смо чули мислим да то изгледа сасвим илузорно и плашим се да те врсте растрежњења неће бити,“ закључује Јакшић.

Инсајдер

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here