Udvostručen uvoz malina

Podelite:

Malina, za dalju preprodaju, ovde dolazi iz BiH, sa Kosova ali i iz Crne Gore i Bugarske. – U prvih deset meseci prošle godine dvostruko premašen celokupan uvoz iz 2016. godineKomisija za zaštitu konkurencije saopštila je da nije utvrdila da su postojali poremećaji na tržištu otkupa malina iz prošlogodišnjeg roda.

Na zahtev Ministarstva poljoprivrede, i pod pritiskom nezadovoljnih malinara, koji su tvrdili da postoji monopol hladnjačara i dogovaranja cene, komisija je nedavno sprovela analizu o uslovima konkurencije na tržištu otkupa i izvoza ovog voća. Kako se navodi, na osnovu dostupnih podataka nisu pronađeni dokazi o povredi konkurencije od strane otkupljivača.

Jedan od najzanimljivijih podataka u iscrpnoj analizi Antimonopolske komisije jeste da sve veći broj izvoznika, pored otkupa domaće sveže maline, kupuje i duboko zamrznute maline iz uvoza, koje zatim plasira na inostrana tržišta.

Tako je uvoz malina u 2016. godini bio tri i po puta veći nego u 2010. godini, a u prvih deset meseci prošle godine gotovo duplo je premašio celokupan uvoz iz 2016. godini. Po mišljenju istraživača, na ovo je uticao pad cene malina na okolnim tržištima, posebno u Bosni i Hercegovini, što je na kraju oborilo vrednost domaćeg voća i izazvalo nezadovoljstvo proizvođača.

Podaci Uprave carina pokazuju da se oko 75 odsto maline uvozi iz Bosne i Hercegovine. Prosečna uvozna cena ovog voća u BiH pala je sa 2,28 evra, u 2016. godini, na 1,53 evra po kilogramu u prvih deset meseci 2017. godine. Sa Kosova dolazi oko 13 odsto ovog voća, a manje količine i iz Bugarske i Crne Gore. Prošlogodišnja prosečna uvozna cena za kilogram maline iznosila je 1,59 evra i bila je 27 odsto niža od prosečne izvozne cene, što govori o isplativosti ovih poslova.

Sa druge strane, otkupna cena na domaćem tržištu (u prvih deset meseci 2017) bila je u proseku 34 odsto manja od one koju su proizvođači dobijali godinu dana ranije. U istom periodu cena maline pala je i u izvozu, ali svega 15 odsto – na 2,18 evra.

– Može se pretpostaviti da su pad prosečne uvozne cene i rast uvoza, kao i smanjenje prosečne izvozne cene, pored ostalih faktora, izvršili pritisak na pad otkupne cene domaće maline u prvoj polovini prošle godine – navodi se u zaključku komisije koja je ustanovila i da postoje značajne zalihe malina (iz roda 2016. godine), koje premašuju uobičajene količine u ovoj grani voćarstva, što je, takođe, moglo da utiče na pad otkupne cene prošlogodišnjeg roda.

Međutim, nadležni uveravaju da nije bilo dogovaranja otkupnih cena među hladnjačarima na šta su sumnjali srpski malinari. Naime, na osnovu podataka o otkupnim cenama prošlogodišnjeg roda, konstatovano je da su se cene razlikovale u zavisnosti od sorte (vilamet, miker, polka…), momenta otkupa ali i od toga da li je proizvođač voće nudio na otkupnom mestu ili u hladnjači, kao i da li malinu prodaje pravno ili fizičko lice…

– Dostavljeni podaci nisu ukazivali da je postojala jedinstvena otkupna cena malina u Srbiji – ističe se u izveštaju Antimonopolske komisije koja napominje da su tokom ispitivanja uočili brojne probleme sa kojima se suočavaju proizvođači i otkupljivači malina u Srbiji.

Smatraju da takva situacija zahteva angažovanje svih relevantnih institucija kako se opstanak ove važne grane voćarstva ne bi doveo u pitanje.

Maline su 2016. učestvovale sa 42 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza voća. U Srbiji se izvozom malina bavi više od 170 firmi, ali osam najvećih pokriva 37 do 44 odsto ukupnog izvoza. Prema izveštaju komisije, najveći uvoznik malina u prvih deset meseci 2017. godine bilo je preduzeće „Fru com plus“ iz Varvarina, a među vodećim uvoznicima, u protekle tri godine, nalaze se još i: „Crops&Partners“ iz Beograda, „Sirogojno company” iz Sirogojna, „Lukafood“ iz Umčara, „DBR proizvodnja“ iz Beograda i „Stanić“ iz Arilja.

Politika

.

Podelite:

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here