БЕОГРАД – Позната уметница Ивана Жигон, једном приликом, сада већ давно, сукобила се са тадашњим владиком Епархије рашко-призренске, Артемијем, а о томе је писао на свом блогу протојереј-ставрофор, Велибор Џомић, иначе координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске и подгорички парох.
Џомић у једном од својих текстова у којима оштро критикује, како често наводи, лажно „анти-екуменско“ деловање некадашњег владике рашко-призренског Артемија, пише о интересантном сукобу који је ова уметница имала са владиком Артемијем.
Он пише да је Ивана Жигон приликом једне од посета манастиру Грачаници, где је била са руском делегацијом била приморана да сама склони америчку заставицу коју је држао овај владика на своме столу, јер ју је било срамота да то виде Руси.
Једном приликом је глумица Ивана Жигон, приликом посете руске делегације, од срамоте, да не виде Руси, уклонила америчку заставу са стола у владичином пријемном салону. Због те „дрскости“ је од једног монаха посебно критикована, пише Џомић на свом блогу.
Преносимо текст оца Џомића из јула 2010. године под насловом „На Молитвеном доручку са Бушом и Реџепијем“ у целини:
Бројне дипломатске активности са Клинтоном, Олбрајтовом, Соланом и другим међународним званичницима препоручиле су, поред осталог, Владику Артемија да два пута учествује на Молитвеном доручку код Џорџа Буша, који је касније признао независност лажне косовске државе. И Бајрам Реџепи се у својству премијера привремених институција 2004.г. одазвао истом позиву.
Многима у Цркви није био јасан толики „демократски капацитет“ Владике Артемија, али се, ипак, преко тога прелазило ради Косова и ради поштовања према епископу. Ипак, већина српске јерархије није благонаклоно гледала на ту врсту политичког ангажмана Владике Артемија.
Амерофилство Владике Артемија је ишло дотле да је у пријемном салону у Грачаници, поред српске, на столу држао и америчку заставу. Једном приликом је глумица Ивана Жигон, приликом посете руске делегације, од срамоте, да не виде Руси, уклонила америчку заставу са стола у владичином пријемном салону. Због те „дрскости“ је од једног монаха посебно критикована.
Интересантан је сусрет Владике Артемија, али и његовог садашњег великог поборника Драгана Велића са Албанцима у Ерли Хаусу код Вашингтона у јулу 2000.г. Владика Артемије се као предводник групе Срба срео са Махмутом Бакалијем, Етхемом Чекуом, Вјошом Добруном, Арбеном Хоџом, Илбер Хисом, Скендером Хисенијем, Јанузом Јанузајем, Каћушом Јашари, Маргитом Кадриу, Афердитом и Некибом Кељмендијем, Марк Краснићијем, Исмаиљ Куртешијем, Екремом Крејзиуем, Пајазитом Нушијем, Љуљетом Пуља-Бећири и другим Албанцима. У том кампу америчке Владе је донета Декларација о миру, а разговоре је посматрао и снимао читав тим ЦИА, који је анализирао њихове психолошке профиле.
У низу сусрета са међународним званичницима, никако се не сме прескочити сусрет Владике Артемија са Ричардом Холбруком, кључним човеком америчке администрације за Косово и Метохију, а и за бомбардовање Србије и Црне Горе. Састанак је одржан у америчкој канцеларији у Приштини – претходници будуће амбасаде САД.
Владика Артемије је и ту прилику искористио да Холбрука, без обзира на његов осведочени непријатељски став према Србима, информише о бројним проблемима Срба. Отуда је још више за чуђење нагла промена става Владике Артемија, који је касније одбијао сусрете, иако се ситуација на Косову и Метохији није поправила.
Владика Артемије се у јавности, па и у црквеној штампи, више пута јавно залагао и изјашњавао против „екуменизма“. Посебно треба погледати његов текст „Српска Црква против екуменизма“, који је објављен у гласилу Епархије Рашко-Призренске „Свети Кнез Лазар“ (бр. 3 од 2004.г.).
Док је половином 2004.г. писао текст о Српској Цркви и наводном „екуменизму“ дотле је ту исту годину, након божићних и светосавских светковина, започео учешћем на екуменском Молитвеном доручку код Џорџа Буша. Исте године се догодио и мартовски погром Срба.
Није потребно да објашњавам природу, смисао, екуменски и религиозно-синкретистички значај молитвеног доручка. На молитвеном доручку учествује и по две хиљаде представника разних секти, а о броју припадника тајних редова да и не говоримо. Молитвени доручак има религиозно-синкретистички смисао, а сви присутни су тада уједињени једном врстом заједничке молитве. Учесници држањем за руке символизују „јединство у различитостима“ и показују да међу њима увек има простора за толеранцију и дијалог.
Епископу Артемију све то није сметало да 2004. и 2006.г. учествује на молитвеном доручку. Или то можда није тумачио као „екуменизам“. Вреди подсетити да је на молитвеном доручак 2004.г. учествовао и Бајрам Реџепи као премијер привремених косовских институција.
