„Zaveštanje“, dokumentarno ostvarenje Ivana Jovića, koje čine svedočanstava ljudi koji su preživeli genocid u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, posle beogradske i banjalučke projekcije prikazan je u tri grada u Hrvatskoj. Film je imao i prvo festivalsko prikazivanje kao poseban gost Međunarodnog filmskog festivala u Moskvi.
Glavni utisak autora po povratku iz Rusije je iznenađenje publike činjenicom da su žrtve genocida progovorile tek sedamdeset godina posle rata. U Rusiji postoji snažan narativ i kultura sećanja na Drugi svetski rat koja je duboko antifašistička i prožima rusko društvo u celini, a objasniti kompleksnost sukoba na našim prostorima čini se kao nemoguća misija, kaže direktorka filma Monja Jović.
„Na pitanje gledalaca kako je moguće da se tek sada snima svedočanstvo, a pobedio je antifašizam, odgovorila sam da se na tu temu može snimiti još jedan film. Osetila sam neku vrstu zavisti prema njihovoj poziciji, jednostavnosti koju nosi njihov stav prema tom ratu. S druge strane, mi nikada nismo razmišljali u dovoljnoj meri o kulturi sećanja na civilne žrtve, to je moj najsnažniji utisak posle projekcije“, kaže Monja Jović.
Inspirisan ljudima koji mučno nasleđe genocida, počinjenog ne samo u logorima već i na kućnom pragu, nose kroz život, Ivan Jović je odlučio da snimi sve koji su preživeli pakao logora u NDH. Snimio je više od 450 sati razgovora sa oko stotinu preživelih iz Jasenovca, Siska, Jastrebarskog…„Zaveštanje“ je prvi dokumentarni film o genocidu u kome nema arhivskih snimaka zločina. Reditelj objašnjava da su namerno izbegnuti, jer su ih načinili zločinci, a na njima su žrtve potpuno dehumanizovane.
U Jovićevom filmu, kao likovi na ikonostasu, smenjuju se lica ljudi koji su preživeli pakao ustaških logora za decu, koji su u Evropi formirani samo na prostoru Nezavisne Države Hrvatske. Pored toga što predstavlja svu surovost dželata, film pokazuje kako bezumlje i zlo brzo postaju prihvatljivi u atmosferi linča koja je vladala na prostorima fašističke marionetske tvorevina kakva je bila NDH.
Stradanje u Jasenovcu deo je porodične tragedije direktorke filma Monje Jović, ali i istorije porodica mnogih njihovih prijatelja i poznanika. Potresno istorijsko svedočanstvo jeste privatni projekat ove porodice, realizovan uz pomoć malih donatora, a snimanje je simboličnim sredstvima pomogao i Filmski centar Srbije.
Autori filma podsećaju da u naporu sećanja na žrtve u Izraelu učestvuje celo društvo. To je posao prosvećenog sloja, a mi smo u tome veoma podbacili, Jevreji su shvatili da ako žele društvo na zdravim osnovama, moraju da se bave onim što im se dogodilo u prošlosti, kaže za Sputnjik Monja Jović.
Ona dodaje da u Hrvatskoj ljudi baš i ne žele da znaju nešto o ovome. Projekcije u Hrvatskoj autori smatraju izuzetno važnim, jer je u toj zemlji na delu pokušaj revizije istorije, čega, kako kažu, ima i u našem društvu, ali je u toj zemlji radikalizovan.
Ipak, Hrvatska javnost nije mogla da ignoriše ovo svedočanstvo o zločinu počinjenom u ime nezavisnosti. O filmu se tako više piše i govori u Zagrebu nego u Beogradu. Publika je pozdravila baš ovakav film, bez komentara, bez istoričara, bez interpretatora, film u kome isključivo govore žrtve, što je najsnažniji odgovor poricateljskom narativu koji vlada u Hrvatskoj.
„Bili smo u pregovorima sa našim javnim servisom, kao i sa RTRS iz Banjaluke, ali nijedna kuća nije iskazala želju da napravimo seriju od materijala koji nije mogao da uđe u film. To je bolno i teško shvatljivo, jer ovo jeste priča za našu državu. Da ironija bude veća, istog dana kada smo slali protestnu notu Republici Hrvatskoj, dobili smo odbijenicu za seriju na RTS-u. U Banjaluci, posle započetih razgovora, nismo dobili ni odgovor o tome šta je razlog njihove nezainteresovanosti“, kaže Ivan Jović.
Ipak, kompletan materijal biće pohranjen u arhivu Jad Vašema, a u toku su i pregovori sa švedskom organizacijom „Tera forming“ da se materijal koristi u obuci arhivara i bibliotekara iz Srbije, jer u našoj zemlji nema iskustva sa tretiranjem ovakve istorijske građe. Ova činjenica trebalo bi da pomogne da film dopre do što više ljudi.
Sputnjik
