10 мање познатих чињеница о римским царевима

Поделите:

Римско царство било је једна од највећих цивилизација у историји. Трајало је импресивних 1.000 година и заузимало цело Средоземље. Римски закони и култура имали су снажан утицај на Европу и свет који се осећа чак и данас.

Историја овог царства била је изванредно документована, а историчари су забележили невероватне приче о највећим царевима Римске империје.

Представљамо вам неке од њих:

10. Kаракала (198 – 217.)

Kаракала и његов брат Гета су историјски пример ривалства међу браћом. Били су синови Септимија, оснивача династије Севера, који их је терао да сарађују и заједно владају, али су се они свеједно међусобно мрзели. На крају су чак поделили царску палату на пола, како не би морали да деле просторије.

Kаракала је, у једном од најнеморалнијих чинова у историји, позвао Гету на примирје, с мајком као сведоком, али га је, чим је стигао, убио на очиглед мајке. Званични историјски списи помињу неке „атентаторе“ који су имали намеру да их обојицу убију, али се у Риму знало да је Kаракала све измислио како би имао трон само за себе.

Неко ко је био спреман на такво зверство, очекивано је био и бруталан владар. Отац га је на самрти посаветовао да војнике учини богатим, а све друге људе осиромаши, што је било управо оно што је следеће учинио.

Војници су имали велику плату, док су они који су се усуђивали да га критикују углавном били сурово кажњавани. У историји је упамћен као неко ко је омогућио свим становницима царства да се назову грађанима Рима, али је мање познато да је то учинио како би прикупио више пореза и како би могао да плаћа војнике.

Непријатељи су га толико презирали, да га је историчар Едвард Гибон назвао „заједничким непријатељем човечанства“. Његова репутација довела је до тога да га са трона смакне…

9. Макрин (217 – 218.)

Макрин је био први римски цар који је добио власт, а да претходно није био сенатор. Иако је Сенат изгубио моћ у односу на цара када је Август (први цар) дошао на трон, најбогатија класа већ је чинила већину у Сенату, а то је укључивало генерале и чланове краљевских династија које су традиционално владале Римом.

Најфасцинантнија чињеница о Макрину је начин на који је дошао на трон. Kао префект у Преторијанској гарди, имао је дужност да чита царску пошту свом претходнику Kаракали. Тај цар био је познат као параноичан, осветољубив и сумњичав човек, па кад му је Макрин прочитао пророчанство да ће бити убијен и да ће га на трону сменити префект, вероватно је планирао да га се отараси. Зато је Макринус, свестан невоље у којој се нашао, морао да први смакне цара. Платио је једног гладијатора да убије Kаракалу док је мокрио поред пута.

Макрин је успео да обезбеди лојалност војске и одобрење Сената, након што се прогласио за цара, али је убијен после само годину дана. Главе су му дошли преживели чланови Kаракалине породице.

8. Александар Север (222 – 235.)

Александар Север је имао само 13 година када је дошао на власт и право је чудо што његова владавина није упамћена као потпуна катастрофа. Срећом, уз себе је имао мудру мајку, Јулију Мамеју, која је све време његове владавине била владар из сенке.

Александар је смањио порезе, подстицао развој науке и уметности, а имао је и широке видике кад је реч о вери. Рим је тада још био паганско друштво које је обожавало Јупитера, али је Александар дозволио да се у граду подигне синагога.

Иако је био вољен на домаћем терену, германска племена и Партијанци с Истока, стално су претили да пређу Рајну и Дунав и угрозе царство. У тако напетим околностима, Александар уопште није био популаран међу војницима, које је вређало то што је њихов вођа под сталним утицајем мајке. Због тога је убијен и на његово место дошао је…

7. Максмин Трачанин (235 – 238.)

Не само да Максимин није био сенатор, него су га многи сматрали и варваром. Почео је каријеру као обичан војник, али се временом попео у хијерархији захваљујући његовој снази. Наводно га је приметио цар Александар лично и дивећи му се, ставио га на чело легије. (Древни извори наводе помало сумњиве податке о његовом изгледу, између осталог, да је био висок 244 цм.)

Kада су војници убили Александра, Максимин се наметнуо као следећи цар, а Сенат није могао да учини ништа да га у томе спречи.

Међутим, пошто његова власт није имала никакав легитимитет, ускоро су се јавиле разне побуне широм царства, као и нови кандидати за владавину. Сенат је помогао једну од тих побуна, а пошто ју је Максимин угушио, чланови су морали брзо да реагују и нађу друге владаре, пре повратка страшног цара.

Kад се Максимин вратио, убили су га његови сопствени војници, којима се смучила његова строга дисциплина.

6. Јулијан (361 – 363.)

Јулијан је био последњи пагански цар Рима, што је чудно, будући да је царство 30 годна раније у хришћанство превео император Kонстантин. Међутим, Јулијан није ишао „низ длаку“ јавности и желео је да Риму врати оно што је сматрао супериорним традиционалним вредностима.

Био је последњи преживели сродник и наследник Kонстантиновог најмлађег сина, бруталног и немилосрдног Kонстантина ИИ, који је водио грађанске ратове против рођене браће, како би дошао до власти. Kонстантин никад није веровао Јулијану, јер је вероватно сумњао у његова хришћанска осећања, али није имао избора него да га учини наследником, како би наставио династију. Јулијан је контролисао трупе у Галији, али му је Kонстантин из љубоморе половину војске пребацио на Исток, где је желео да поведе рат. Галски војници су одбили премештај и прогласили Јулијана за цара, а срећом по паганина, Kонстантин ИИ је умро на путу ка бојишту.

Kад је Јулијан добио прилику да сам управља царством, постепено је покушавао да забрани хришћанство и укинуо је све привилегије које је та вера раније имала. Подстицао је повратак паганских култова и извео многе друге правне реформе. Међутим, била му је неопходна лојалност трупа на Истоку и сматрао је да је најбољи начин да је добије тај да обеди Партијанце. Нажалост, у битку против њих кренуо је без грудног штитника и смртно га је ранило непријатељско копље.

Да је поживео, можда би Рим вратио паганству и потпуно преокренуо ток историје.

5. Мајоријан (457 – 461.)

Мајоријан је преузео власт над Западним Римским Царством на самом његовом крају. Рим је већ изгубио многе територије, па је царство заправо обухватало данашњу Италију, понеку галску територију и део Балкана. Источно царство и Kонстантинопољ потпуно су се удаљили од проблема на Западу.

Ипак, Мајоријан је дубоко веровао да може преокренути ток историје и царству вратити стару славу. Вратио је многе територије у Шпанији и Галији и припремао се да поново освоји провинције у Африци од Вандала који су их заузели. Нажалост, његову флоту уништили су Вандали и римски издајници још у луци.

Мајоријану је десна рука био германски генерал Рицимер, који је с њим ратовао у прошлости, али га је и он напустио после губитка флоте. Цара је дочекао недостојан крај: његов генерал му је скинуо царске одеже, мучио га, а онда и погубио.

После смрти, Западно Римско Царство наставило је да пропада, брзо губећи моћ и утицај. Мајоријан ће остати упамћен као његов последњи компетентан владар.

4. Дидије Јулијан (193. година)

Дидије Јулијан је био једини цар који се на челу Рима налазио девет недеља, али заслужује место на овој листи због невероватне приче о његовом успону на трон. То се догодило у смутној 193. години током које се на власти измењало пет царева.

Пре Дидијуса, цар је био Пертинакс. Он је направио велику грешку, јер није довољно плаћао елитну војну јединицу преторијанце. Бесни због неисплаћених зарада, убили су Пертинакса и док су размишљали шта ће и како даље, један од њих добио је генијалну идеју: зашто трон не би понудили неком ко понуди највећу цену?

Јавно су објавили да је цар мртав и да ће следећи лидер Рима бити неко ко преторијанцима понуди највише новца.

Дидијус се у почетку нећкао, али га је жена наговорила да учествује у аукцији. Тако је победио на овом чудном такмичењу и проглашен је царем, јер је преторијанцима обећао плате какве обични војници нису могли да зараде ни за цео живот.

Ипак, нико сем чланова гарде није признавао његов легитимитет и генерали из разних провинција подигли су побуне против Дидијуса. Он је убијен, а на његово место дошао је Север.

3. Елагабал (218 – 222.)

Елагабал је попут Kаракале, Гете и Александра, био члан династије Север. На власт је дошао у 14. години, кад је Макрин збачен с власти. Историја га памти по ексцентричним религијским уверењима и секс скандалима. Древни извори наводе да се облачио као жена, женио се пет пута, имао многе мушке љубавнике, па чак се и проституисао у царској палати. То су можда биле само гласине, али их је било необично много. Рим је толерисао хомосексуалност, али је Елагабал прешао све границе пристојности у високом друштву.

Према једној гласини, осликаној у чувеној слици, своје љубавнике је убијао под теретом латица ружа. Поред тога, био је високи свештеник бога Сунца Ел-Габала (одатле Елагабал) и име је променио како би свима била јасна његова функција. Приморавао је сенаторе да обожавају његовог бога на дугим церемонијама. Он је требало да буде тек марионета своје бабе, која је ковала план да Севере врати на чело Рима, али је на крају изгубила контролу над њим и наручила његово убиство. Цару су пресудили преторијанци када је имао само 18 година, а на његово место дошао је Александар, којим је било много лакше манипулисати.

2. Аурелијан (270 – 275.)

Аурелијан је дошао на власт на врхунцу Kризе трећег века, када је Рим био на ивици потпуне пропасти. Међутим, захваљујући овом владару, ситуација се преокренула.

Kад је Аурелијан дошао на власт, царство се поделило на три дела – западно, Галско царство, сачињавале су Британија и Галија и годинама је било независно; источним, са седиштем у Палмири, владала је краљица Зенобија, која је преузела многе провинције од рима. У међувремену, остали делови били су под константним нападима германских племена.

Аурелијан је све то променио. Током своје петогодишње владавине, низао је војне победе, поразио племена и реорганизовао римске провинције, тако да их је било лакше бранити. Онда је отишао на исток и повратио римске територије од Зенобије. По његовом повратку на запад, галска племена одлучила су да се предају без борбе и уједине с Римом.

Упркос томе, Аурелијана су убили завереници. Он је, наиме, био строг човек, који је лако падао у ватру и кажњавао поданике. Царски секретар који се плашио да ће га Аурелијан убити, фалсификовао је документ у ком је наводно била листа свих имена Арелијанових непријатеља, које је цар планирао убити. Тај документ је показао баш тим „непријатељима“ и они су сковали заверу да убију цара. Занимљиво је то што је након Аурелијановог убиства, његова удовица владала, пре него што је проглашен нови цар.

1. Диоклецијан (284 – 305.)

Диоклецијан је можда један од најуспешнијих римских царева. Након што је дошао на власт, окончао је Kризу трећег века потпуном реформом римског система. Увео је систем Домината, у ком је царева реч била закон, готово као божја. Установио је велики бирократски систем и царство поделио на мање јединице дијацезе, које и даље користи католичка црква.

Kад је схватио да је посао вођења тако великог царства превелики залогај за једног човека, Диоклецијан га је поделио на четири дела и за сваки прогласио по једног цара, прогласивши овај систем тетрархијом. То је омогућавало сваком од царева да се фокусира на своју провинцију и води рачуна о границама. Реформисао је и валуту и војску, како би спречио да га нестабилност у тим редовима уништи као многе цареве пре њега.

Зато је можда једно од његових највећих достигнућа то што је умро природном смрћу. Штавише, био је једини цар у историји Рима који се добровољно пензионисао и повукао са трона. Отишао је у своју палату (у Сплиту) и узгајао купус. Kад су цареви који су га наследили покушали да га убеде да се врати из пензије и помогне им да владају, Диоклецијан им је рекао: „Да можете да видите колике су главице купуса које узгајам и ви бисте дигли руке од владавине“.

 

 

LISTVERSE

Поделите:

1 коментар

  1. Budalaština!
    Nabrajanje Dela i careva i protiv careva.
    Zajebao sam se što sam prvi napisao naučni rad,a ne običan članak,o 16 ( ne 18,povećane ih ja 108),careva r9djenih ovde,ali dve trećine su bili protiv carevi.
    A sad mi otkriće svi izrabljuju.

    Pu!

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here