АМЕРИКАНЦИ ИЗА ЛЕЂА БРИТАНАЦА ПЛАНИРАЛИ ДА ДРАЖА ПОБЕДИ 1944.

Поделите:

Амерички генерал-мајор Вилијам Донован, који је био на челу обавештајне агенције „OSS“ (из које је након рата настала чувена „CIA“) планирао је током спасавања америчких пилота у операцији „Халијард“, да иза леђа Британаца спроведе и своју операцију „Ренџер“ која би у потпуности променила резултат рата на Балкану.
Од августа до децембра 1944. јединице Југословенске војске, под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, спасиле су 512 оборених америчких пилота и летачког особља, које су Немци оборили изнад Балкана и са импровизованог аеродрома у Прањанима код Горњег Милановца организовали превоз авионима назад у англо-америчку базу у Барију. Ова операција наишла је на оштро противљење Британаца који су били спремни да жртвују чак и америчке пилоте како би до краја спровели своју одлуку да подрже јединице комунистичке партије (НОВЈ) у преузимању власти у Југославији. Балканско ратиште је иначе подпало под британску зону утицаја и Американци су у потпуности препустили Британцима да доносе одлуке и спроводе акције које су се тицале подручја Балкана.
Операција „Ренџер“ планирана је да се спроведе у исто време кад и операција „Халијард“. Тим поводом шеф америчке обавештајне службе „OSS“ генерал Вилијам Донован, послао је пуковника Роберта Мекдауела у штаб ђенерала Михаиловића на Равну Гору. Немци су те 1944. још увек контролисали скоро све градове у Југославији као и главне комуникације али су знали да губе рат услед напредовања Совјета на источном фронту и Англо-американаца на западном фронту и у Италији.
Роберт Мекдауел је дошао у Дражин штаб са наређењем да у оквиру операције „Ренџер“ издејствује да се све немачке трупе на Балкану тј. целокупна група армија „Е“ предају Дражи Михаиловићу и тиме окончају рат у јужној Европи. Идеја је била да се Михаиловић са својим снагама домогне Бања Луке и у њој заснује своје упориште. Тада би их Американци на своју руку признали као алтернатива Титовом АВНОЈ-у (ког су од краја 1943. подржавали Британци) док би се целокупна немачка група армија предала Михаиловићу уз присуство америчких специјалних јединица. Четничка територија са седиштем у Бања Луци, коју би формирао Михаиловић, служила би као база из које би Американци слали своје трупе широм јужне и источне Европе.
Овакав план показује да су Американци добро знали да Михаиловићеве трупе крајем 1944. контролишу највећи део територије централне Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
Међутим, упркос инсистирању Винстона Черчила да се пуковник Мекдауел повуче из штаба ђенерала Михаиловића и наређења америчког председника Френклина Рузвелта, Мекдауел продужава свој боравак код четника и спроводи детаљно истраживање стања у различитим деловима земље, утврдивши да Партизани сву помоћ у опреми и наоружању, коју су добили од Британаца и Американаца након пада Италије, користе не у борби против Немаца, већ против националних снага, односно четника.
Упркос свему, Михаиловић прелази у Босну, Совјети улазе преко Дунава у централну Србију чиме рат у Југославији улази у завршну фазу. Децембра 1944. већ увелико по уласку Совјета у Београд, последња група америчких пилота и америчка мисија у Дражином штабу одлазе за Италију, док Михаиловић упркос њиховом инсистирању да га спасу одбија да напусти земљу.

На слици: Српско-америчка војна церемонија на аеродрому Прањани код Горњег Милановца, 6. септембра 1944. године, ђенерал Дража Михаиловић са америчким пуковником Робертом Мекдауелом из „OSS“ и америчким капетаном српског порекла Николом Ником Лалићем из „OSS“ током преговора о операцији „Ренџер“.

Извор: ФБ страница Историја Срба

Поделите:

4 COMMENTS

  1. Namecu nam konstrukcije da su kao Britanci i Amerikanci krivi za stvaranje Kraljevine Jugoslaviju i da su nam podrzali nametanje komunizma. To nije tacno, Britanci, Italijani i ostali saveznici nakon WWI su bili protiv stvaranje Jugloslavije, samo sto je tada javno mnjenje medju Juznim Slovenima bilo za takvu tvorevinu. Kad je krenulo sa problemima Britanci su nam cak i savetovali amputaciju Slovenije i Hrvatske, ali je kralj Aleksandar jos uvek imao iluzija da taj projekat moze da uspe. Pasic od pocetka nije imao iluzija i dok je bio ziv nije dozvoljavao da kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca menja ime.

  2. Cercil je naravno bio za to da i Jugoslavija kao i Grcka ostanu u zapadnom bloku, ali to su bile puste zelje: Crvena Armija u tom trenutku porazavala Hitlera i morali su se prihvatiti i Staljinovi zahtevi. Kominterna je imala projekat o podeli Srbije na republike i pre osvajanja Beograda. Srbija je vecinski glasala da ostane kraljevina ali nam je komunisticka diktatura ipak bila nametnuta.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here