Београдске приче: Од трамваја до тролејбуса

Поделите:

Удружењe историчара аутомобилизма чува податке о развоју градског превоза. Још 1935. шинско возило спајало Београд и Земун, а потом и тролејбуси укинути иако су одлично обавили исту улогу у послератном граду

Београд је током времена прилагођавао јавни превоз путника услед различитих историјских околности и потреба све већег броја становника.

Резултат је био видљив како у погледу промена градских линија тако и кроз коришћење различитих превозних средстава. Градске улице „памте“ трамваје са коњском запрегом, нестабилне и неудобне аутобусе са тврдим, пуњеним гумама, прве тролејбусе…

О томе причамо са стручњаком Удружења историчара аутомобилизма Александром Зајцом. Он нам открива неке приче које нису ни досегле до млађих Београђана, а они старији их, ипак, чувају у лепим сећањима.

– Као најбољи пример за ову причу можемо да наведемо трамвајску линију број „14“ која је водила од Београда до Земуна – каже Зајц за „Београдске приче“. – Новембра 1935. године, трамваји су кренули од хотела „Балкан“ у Призренској улици до хотела „Централ“ у Земуну.

Рушењем Моста витешког краља Александра током првих дана Априлског рата 1941. године, део линије са београдске стране је заувек укинут.

Међутим, у Земуну који је окупирала фашистичка НДХ, трамвајски саобраћај је током ратних година обављан до моста, односно до Сајмишта, са два трамваја. Потом је окончан период окупације, па трамвајска линија која је носила ознаку „14“, у ослобођеном Земуну поново почиње да превози путнике 1944. године.

Коначно је укинута три године касније.

– Слично овоме, трамвајска линија „9“ од Народног позоришта до Кланице, која се налазила на Карабурми, такође је имала више фаза током свог постојања – наставља приповедање Зајц. – Свечано је пуштена у саобраћај 1925. године, с тим да би 1939. године била замењена кружном аутобуском линијом са ознаком „27“.

Други светски рат је онемогућавао саобраћај на овој линији све до 1945. године када привремено почињу да саобраћају аутобуси на траси Кнежев споменик – Карабурма.

– Годину дана касније поново се успоставља трамвајски саобраћај који је трајао све до 1959. године када је пруга број „8“ (преименована линија „9“) укинута да би место уступила тролејбусима који се на овој траси никада нису појавили – подсећа наш саговорник. – Слични примери постојали су и код тролејбуског саобраћаја.

* 1935.

После представљања тролејбуса на првомајској паради 1947. године, ново превозно средство на електрични погон почиње да „осваја“ београдске улице. Првог дана наредне године, отворена је линија Славија – Душановац која је касније продужена до Калемегдана.

Крајем 1957. године, ова линија броја „1“ је преименована у „13“ и као таква је радила све до 1970. године када је укинута због радова на Аутокоманди.

Током дугогодишњег периода једина веза Београда и Земуна је био Стари савски мост. Потребе Београда су изискивале градњу још једног моста који је отворен 1956. године. Та грађевина је поникла на темељима старог моста који је носио име краља Александра, а тада је прекрштен у Мост братства и јединства.

То је мост који Београђани данас зову Бранковим.

– Упоредо са његовом изградњом текле су и припреме за успостављање тролејбуске линије од Зеленог венца до Поште у Земуну – наставља Зајц. – Тролејбуска линија број „14“ је пуштена у рад крајем исте године. Трба напоменути да су поред ове, постојале још две тролејбуске линије које су ишле „преко“ Саве: линија „15“ до Земуна (Нови град) и „16“ до Новог Београда (Похорска улица). Нажалост, због доношења одлуке о укидању тролејбуског саобраћаја у Београду, поменуте линије коначно су престале да превозе суграђане 1973. године.

Наш саговорник се осврће на тај период очигледно замерајући неке потезе тадашњим градским оцима.

Поред тога што превоз путника представља заједничко за све три врсте превоза, треба истаћи да су трамваји и тролејбуси у великој мери утицали и на естетски изглед Београда.

– Не треба заборавити да су због испуњења одређених услова за њихово увођење, београдске улице и квартови постали уређенији, лепши и функционалнији – закључује Зајц.

ВАНРЕДНО ЗА САЈАМ

Изградњом новог сајма, Београд добија не само на економском већ и на туристичком значају.

– У циљу што веће посећености прве приредбе – Међународног сајма технике и техничких достигнућа, 1957. године је отворено чак девет ванредних „С“ (сајамских) линија од којих је шест било аутобуских са терминусом испред самог улаза у Сајам.

ЛАКШЕ АУТОБУСИМА

ЛИНИЈЕ аутобуског саобраћаја нису биле мењане толико бурно, па њихове трасе нису мењане на овако „драматичан“ начин.

– Зато вреди поменути и неке терминусе који више не постоје – подсећа Зајц. – Пуштањем за саобраћај новог Савског моста, ГСП „Београд“ је одлучио да за све линије које иду преко њега, почетне станице буду на Зеленом венцу. Због тога је терминус линије 33 за Баново брдо био пребачен на Топличин венац.

 

 

Вечерње новости

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here