Често наилазимо на то да су отроци у средњовијековној Србији робови. Ако погледамо Душанов законик, не чуди нас што таква интерпретација постоји. Ипак су ту отроци убројани у властеоску баштину. Најстарији помен отрока потиче из манастирских типика и ту видимо да је држање отрока нешто што се сматрало нечасним за монахе, али исто тако ријеч отрок се може тумачити као послужитељ, слуга и слично. У повељи архиепископа Саве из 1233. којом изузима манастир Врањину од власти зетског епископа, ријеч отрок означава повјерљивог човјека. Слично тумачење имамо и из Милутинове Скопске повеље, из које се може извући закључак да су игуманови отроци имали судска задужења, тачније као извршитељи судских пресуда. Из повеље деспота Угљеше из 1369. видимо да он шаље Никиту Педијасима, угледног деспотовог сарадника, као отрока да преда земљу манастиру Зограф. И из овог примјера видимо да је ријеч отрок означавала извршиоца судских одлука.
Ријеч отрок се појављује и у 15.вијеку, у децемвру 1413. када су Дубровчани послали властелина Влахушу Бунића деспоту Стефану по заоставштину једног умрлог Дубровчанина. У овог документу се спомиње ријеч отрок у деминутиву отроче и ријеч означава поузданог владаревог човјека који извршава владареве одлуке. Из 1454. такође имамо документе о отроцима, када је властелин деспота Ђурђа, Оливер Големовић послао свог отрока Николу Владовића да заступа свог господара на суду. Из овог документа видимо да је присуство отрока обезбијеђивало ваљаност пресуде и извршеног чина. Израз отрок налазимо и у Душановој повељи штипском предграђу гдје се разликују отроци са коњима и отроци без коња. Ови други су морали бити земљорадници, док су отроци са коњима обављали посебне задатке, а коњи им се нису смјели узимати. Ријеч отрок налазимо и ван Србије, 1419. Сандаљ Хранић користи ријеч отрок како би описао зависне сељаке. Да су отроци имали права, видимо из уговора краља Милутина са Дубровником 1302. гдје се наводи да у случају да отрок почини злочин, отрок може да се брани и мора лично да одговара за тај злочин, док код других друштвених класа видимо да је одговаран господар и да он мора да плати вражду. Из свега овога видимо да је ријеч отрок имала више значења и да јој се не може приписати тачно значење.
Историја Срба, ФБ налог
