ЂОРЂЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Храбри јунак Првог светског рата, жртва сплетки и апсолутизма рођеног брата

Поделите:

Када је српска војска почела да се повлачи са Мачковог камена, принц Ђорђе Карађорђевић је са исуканом сабљом повео на јуриш посусталу јединицу и преокренуо ток борбе. Животни пут Ђорђа Карађорђевића (1887–1972), најстаријег сина краља Петра И, различито је описиван и тумачен.

đorđe karađorđević

Краљевић Ђорђе у оделу српског четника

Присталице његовог брата, краља Александра, сматрале су да је због, благо речено, „преке нарави“ са разлогом смештен 1925. године у азил за умоболне.

Критичари владавине првог југословенског краља сматрали су пак да је Ђорђе, у народу прозван краљевић Ђорђе, жртва сплетки и апсолутистичке владавине његовог брата, који је наследио престо пошто је Ђорђе абдицирао, окривљен за смрт свог посилног тј. служитеља Стевана Колаковића.

И једни и други су, међутим, признавали Ђорђу Карађорђевићу патриотизам и личну храброст која је понекад заличила и на ону митску његовог „презимењака“ Марка или српског вожда по коме је добио име.

Француски новинар, ратни дописник париског Журнала, Анри Барби описао је у књизи „Са српском војском“ како је принц Ђорђе, личним херојством и жртвовањем, преокренуо ток једне борбе у Првом светском рату. Ево тог текста који је датиран на 21. септембар 1914. године:

Стигавши у зору из Ваљева принц Ђорђе је на коњу обишао фронт битке привучен жестином борбе на Мачковом Камену и око те позиције.

đorđe karađorđevićПринц Ђорђе на Мачковом камену 1914.

Изненада је, са брда са којег је осматрао и где се зауставио, видео како се српске линије повијају. Непријатељ је већ стигао готово до висине артиљеријских батерија. Ситуација је изгледала безнадежно.

За то време, резервни батаљон се није померао, а био је сакривен у неком превоју терена.

Принц Ђорђе није оклевао ниједну секунду. Подбовши коња, јурнуо је у галопу и стигао испред тог батаљона.

– Шта в … – ви овде? – подвикнуо је он.

– Ми смо у резерви.

– „Швабе“ само што нам не узму топове а ви овде седите прекрштених руку!

– Немамо наређење.На Мачковом камену уочи рањавања

– Где је заповедник?

– Убијен!

– За мном … Ја ћу вам бити заповедник.

Батаљон је оклевао да прати овог официра којег већина није препознала. Принц Ђорђе је онда извукао сабљу:

– Војници! – викнуо је – ја сам принц Ђорђе, старији син вашег Краља! Нека храбри пођу за мном! …

И даље на коњу, он се бацио према непријатељу. Батаљон, сви као један, кренуо је трчећи за њим.

Рањеног принца Ђорђа довозе у Ваљево

Принц Ђорђе на коњу био је изванредна мета и непријатељски меци били су усмерени на њега. За то време, трупе које су виделе како њихова резерва јури, престају да се повлаче и, ојачане, поново кпећy на непријатеља који, са своје стране, оклева а потом почиње да се повлачи.

đorđe karađorđević

Ослобођена артиљерија поново отвара ватру и ускоро је изгубљени терен повраћен.

У последњем часу, пошто је захваљујући својој енергичној интервенцији вратио победу у српске редове, једно зрно погађа и баца из седла принца Ђорђа.

Трче према њему, али он разуверава оне око себе који су се уплашили рекавши величанствену реченицу:

– Не бојте се ништа – каже им он – они мене не могу да убију! А затим … ми смо им узели Мачков Камен! … Нек „цркнем“, оно није ништа! … Живела Србија! …

Захваљујући невероватној срећи, зрно које га је погодило у слабину заобишло је кичмени стуб, не оштећујући ниједан основни орган.

Ово је други пут, од почетка рата, да је принц Ђорђе рањен, записао је Барби.

Комунисти су имали више разумевања за Ђорђа него што су имала његова браћа:

Нетрпељивост између Ђорђа и Александра још више је расла након смрти краља Петра. Принц Ђорђе је ухапшен 1925. године и годинама је боравио у затвору, монтирани су лекарски извештаји да је неурачунљив итд. После убиства краља Александра 1934. у Марсељу, принц Ђорђе се понадао да ће бити пуштен на слободу. Међутим, кнез намесник Павле и краљица Марија нису имали жељу да га ослободе и он је у затвору дочекао и Други светски рат. Ослободили су га Немци, знајући за велику неправду која му је нанета.

đorđe karađorđevićПринц Ђорђе у позним годинама

После Другог светског рата нова комунистичка власт све чланове династије Карађорђевић (који су били у изгнанству) прогласила је државним непријатељима, одузела им држављанство и конфисковала имовину. Једино је принц Ђорђе остао у Београду и живео мирно у слободи као пензионер. Чини се да је комунистичка власт имала више разумевања за њега од рођеног брата. У позним годинама оженио се Радмилом Радоњић. Нису имали деце.

Умро је у Београду, у дубокој старости, 17. октобра 1972. Сахрањен је у задужбини свога оца, цркви св. Ђорђа на Опленцу код Тополе. Поред њега је сахрањена и његова жена Радмила.

Извор: РТС/Српска историја

Поделите:

5 Коментари

  1. Виђао сам га у оно доба у Чика Љубиној, у самопослузи, у касапници..једаред на Каленића гувну..
    Мала замерка приредиоцу текста: да објасни где је Мачков камен – а није баш код Ваљева како би се из текста могло закључити

  2. Ђорђе није у народу „прозван“ краљевићем, него је то била његова ЗВАНИЧНА титула. Код Срба титула принца НЕ ПОСТОЈИ. Краљевски син је на Западу ПРИНЦ, код Руса ВЕЛИКИ КНЕЗ, а код Срба – КРАЉЕВИЋ. Тако да ни Марково презиме није било „краљевић“, него Вукашиновић. Народ га је запамтио по титули, јер због полома на Марици никад није успео да постане прави краљ.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here