Хаџи-Проданова буна

Поделите:

Након гушења устанка, Турци су под влашћу Сулејман-паше Скопљака вршили далеко већи терор него пре устанка. Терор је био животињски .

На Крстовдан, годишњицу гушења Првог српског устанка, планула је буна Хаџи Продана Глигоријевића код манастира Трнаве, на обронцима Јелице, у тадашњој пожешкој нахији. На том састанку били су присутни, поред Хаџи Продана, Игуман Пајсије, Арсеније Лома и други угледни српски прваци, а за вођу устанка изабран је Кнез Милош Обреновић, који није присуствовао скупу, док је Хаџи Продан изабран за његовог заменика.
Милош Обреновић је одбио понуђено вођство, изговарајући се на неприпремљеност, недостатак оружја и непогодно годишње доба.
У објашњавању разлога зашто је кнез Милош осуђивао покренуту буну у Трнави и Драгачеву, али и по другим побуњеним крајевима, можда је најаснији био кнежев лекар, италијански емигрант – карбонар (либерал и револуционар) Бартоломео Куниберт, иначе писац једне запажене историје Првог српског устанка и Милошеве владе у Србији. По њему, „време и околности беху рђаво избрани; зима се приближаваше; бејаше оскудица у храни, оружју и новцу, а куга још бешњаше. Било се бојати да Срби, у раду на пословима око тврђаве београдске, не буду задржани као таоци, или да не плате животом за буну својих сународника. Исељеници нису могли бити ни од какве помоћи општој ствари… Места, која су требала служити за уточишта, као у Првом устанку, женама и деци, не беху још нимало припремљена; оставити своје породице по селима, значило је предати их у ропство и оставити их на милост и немилост суровом непријатељу; склонити их по скривеним местима (збеговима) у дубини шума, значило је осудити их да помру од зиме на оштром времену. Најпосле, што је чинило још већу забуну, било је то, што им је Бечки конгрес, којему су неколико родољуба поднели били молбу у корист Србије, саветовао мир, докле им он не притече у помоћ… Одмеривши све ове околности, Милош јасно увиде да буна, која се спремала букнути, не може имати доброга исхода, и да би се народ, кад би је хтео потпомоћи, изложио недогледним несрећама и очигледној пропасти.

Буна је ипак отпочела и обухватила је подручја три нахије: Пожешку (Чачанску), Крагујевачку и Јагодинску. У пределима Пожешке нахије, буна није трајала дуже од пар дана, али је зато, са већим интензитетом и бројношћу учесника настављена у суседној Крагујевачкој, затим Јагодинској нахији. Иако, на крају свог трајања, није дала ниједну значајнију битку, она се несрећно завршила због неорганизованости и разједињености народних представника.
Сем хаџи Продана, у буни није учествовао ниједан војвода из Првог устанка, док је неколико и помагало Турцима.
У објашњавању разлога зашто је кнез Милош осуђивао покренуту буну у Трнави и Драгачеву, али и по другим побуњеним крајевима,
Овде ваља поменути храбре народне предводнике који су око месец дана држали буну гонећи (заостале) Турке из народне средине. То су били у Гружи: Сима Милосављевић Паштрмац (барјактар Карађорђев и војвода Антонија Пљакића), Тома Вучић Перишић (из села Вучковице), Благоје (из Кнића), Петар Туцаковић (из Честина), Станко Миличевић (из Витановца, бивши капетан под Карађорђем) и други. У Јагодинској нахији ту су били најпре браћа Стеван и Јован Јаковљевић (Карађорђеве војводе), а у Рудничкој нахији, такође Карађорђев војвода, Лазар Мутап (из Качера).

Милош је понудио своју помоћ везиру Сулејман-паши за гушење буне, уз обећање да ће бити опроштено свакоме учеснику буне који се преда, изузев хаџи Продана и његове браће.
Заједно са рудничким муселимом Ашим-бегом, Милош је угушио буну, уз већи отпор у крагујевачкој нахији. После сукоба код Кнића, где су устаници извојевали победу, али се потом разишли кућама, хаџи Продан је пребегао у Аустрију.
Београдски везир није испоштовао договор- око 300 кнежева је покупљено и одведено у Београд, где су  или погубљени или су набијени на колац.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here