Комунисти га забранили, свет га слави, Срби га заборавили!

Поделите:

Светски признат инжењер, климатолог и астроном био је познат по теорији ледених доба и први српски доктор техничких наука. Комунисти су га прогласили политичким непријатељем, а НАСА га је сврстала у 15 највећих умова свих времена у области науке о Земљи.

Пре 55 година, на данашњи дан, преминуо је један од најзначајнијих српских научника Милутин Миланковић. Био је светски признат инжењер, климатолог и астроном.

Оснивач је Катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.

Миланковић је рођен 28.маја 1879.године у Даљу, близу Осијека (тада Аустроугарска, данас Хрватска), од мајке Јелисавете и оца Милана. Имао је четири брата и две сестре Милену – своју близнакињу и Виду. Тројица браће су умрли врло млади од туберкулозе, а брат Богдан га је наживео.

Мада је постојала жеља да заврши пољопривреду, као наследник великог пољопривредног имања, он се по завршетку гимназије 1898. определио за техничке науке, пошто је показао већу склоност према математици и физици.

Похађао је Бечки технолошки институт, где је дипломирао грађевину 1902. и стекао докторат из техничких наука 1904, чиме је постао први српски доктор техничких наука. Градио је бране, мостове, вијадукте, аквадукте и друге грађевине од армираног бетона, у тадашњој Аустроугарској. Миланковић је наставио да се бави грађевином у Бечу, до јесени 1909, када му је понуђена Катедра примењене математике на Београдском универзитету (рационална механика, небеска механика, теоријска физика).

Година 1909. означава прекретницу у његовом животу. Мада је наставио да се бави истраживањем разних проблема у вези са применом армираног бетона, одлучио је да се усредсреди на фундаментална истраживања.

Пред сам почетак рата у Југославији, 1941. је завршено штампање обимног и најзначајнијег дела “Канон осунчавања земље и његова примена на проблем ледених доба”, на 626 страна, објављеног у издањима Српске краљевске академије. Ово дело је преведено на енглески 1969. од стране израелског Програма за научне преводе.

Милутин Миланковић је у свом богатом стваралачком животу урадио и предложио, између осталог, реформу грегоријанског и јулијанског календара, која је водила изградњи јединственог, до сада најпрецизнијег календара (Миланковићев календар) и која је прихваћена на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године.

Миланковић је детаљно писао о овом свом покушају у извештају Српској краљевској академији по повратку са Конгреса, у својим мемоарима и у „Канону осунчавања”, напомињући да му није јасно зашто реформа, која је једногласно усвојена 30. маја 1923. године у Цариграду, и поред свих својих предности, касније није примењена.

По завршетку Другог светског рата и комунистичке револуције, Суд части Београдског универзитета је процењујући подобност Милутина Миланковића, за нови поредак, донео следећу карактеристику у којој се признаје да се Миланковић истакао као одличан стручњак и научник који се бави астрономијом и небеском механиком, али је „врло стар и о неком његовом личном развоју нема ни говора”. Додуше, и он је добар педагог, али „предавања једва отаљава”.

– По политичкој оријентацији припада познатој математичкој клики… Марксизам-лењинизам уопште не познаје нити показује икакав интерес. Сматрамо да је наш политички непријатељ и да ће као такав умрети – наводи се у процени Суда части.

Преминуо је 12.децембра 1958.године у Београду.

Милутин Миланковић је, иначе, најцитиранији српски научник свих времена на свету, што показује колику су неправду учинили комунисти према њему. Његов култ никада није заживео у српском народу, као рецимо Теслин, а сигурно је да је то током живота заслужио.

Чини се да му се нисмо довољно одужили за сав допринос који је дао, као, рецимо, странци. У част за његова достигнућа у астрономији, 1965. године, а након успешних совјетских мисија које су обавиле снимање даље стане Месеца, научници Совјетске академије су један кратер на даљој страни Месеца назвали „Миланковић”, координате: +170° , +70°.

По њему је назван и кратер на Марсу, координате: +147° , +55°. Један астероид носи назив 1605 Миланковић, у почетку је носио службену ознаку 1936 ГА, открио га је астроном Петар Ђурковић, са Београдске опсерваторије 1936. године.

На предлог ове опсерваторије Међународна астрономска унија га је преименовала 1979. године, на 100 годишњицу од рођена Милутина Миланковића. На хиљаде ових небеских тела се налази у појасу између Јупитера и Марса. Такође, на 100 годишњицу од рођења од Миланковића, амерички научници Џон Имбри и Кетрин Памер Имбри, објавили су књигу под насловом „Ледено доба:решење тајне”, у којем су дали пуно признање Миланковићевој теорији.

Године 1983. одржан је међународни научни скуп у америчкој држави Њујорк, на геолошкој опсерваторији Ламонт Доерти на Универзитету Колумбије, носио је назив „Миланковић и клима” чиме је одата велика почаст научном доприносу Милутина Миланковића.

Године 1988. у Перуђи (Италија) организован је научни скуп под називом „Цикло-стратиграфија”. На њему је званично промовисана нова истраживачка метода која у основи има Миланковићеве циклусе осунчавања, а која у ритмичким сменама слојева стена детектује хладније и топлије циклусе кроз које је прошла наша планета.

Године 1993. установљена је Медаља „Милутин Миланковић” која се додељује сваке године од стране Европског геофизичког друштва (од 2003. носи назив Европска геофизичка унија) у области дуготрајних промена климе и моделовања.

НАСА, у својој едицији „На раменима гиганта” сврстала је Миланковића међу 15 највећих умова свих времена у области науке о Земљи.

Ми смо му се овако одужили: Његов лик је на новчаници од 2000 динара, некадашњи „Трећи булевар” на Новом Београду понео је назив „Булевар Милутин Миланковић”, а неколико школа такође носи име овог великана. Колико је поражавајуће знање друштва о значају Милутина Миланковића показује анкета према којој већина Срба зна ко је Бали-бег, а за Миланковића је ретко ко чуо.

Поделите:

4 COMMENTS

  1. Povodom politicke, te odatle, radne i,
    najbitnije, ljudske sudbine Genija Milankovica neukusno je govoriti o nama, malim srbicima, jer svi smo mi, negdje u nekom uglicu nam, clanovima one „Komisije“; neukusno, jer sobom kaljamo njegovo ime…
    Kada mu je ponudjena Katedra na Univerzitetu u Beogradu bio je presrecan: Sluzicu svome Rodu!, i odmah dosao… A onda pedesete!, Komisija, razni dusani nedeljkovici, koraci… i niko im nije ni rekao , ni naredio da stvaraju komisiju i da cine to i to… Sami, tipicni MI! MI smo nasli neprijatelja medju nama, onaj koji odlucuje znace to da cijeni… I necemo se zadovoljiti konstatacijom da je „neprijatelj“, nego ce mo se i najcinicnije posprdati: ostace TO dok NEUMRE! BEZ ovoga zadnjeg nebismo bili srbi..
    Spomenu se Tesla! Da je kojim slucajem prezivio rat, dosao medju nas…, kako bi se tek TAJ grdno proveo, a sve od nas,AKADEMIKA. UZMIMO da je Milankovic jednako Kosovo ili obrnuto: evo nam AKADEMIKA, zvao se on Kostic ili bilo kako…, u njemu „cuci“
    svaki od nas, samo nam se treba pruziti prilika da pokazemo da smo srbi ( moram malo „s“) …
    BUDUCI Milankovic Pociva u (Danasnjoj) hrv., umjesno je i nekakvim slyzbenim putem oglasiti se da je on, recimo, uvijek govorio da je hrvat, te da ga se „predaje“ istima: nama olaksanje, a ONI ce znati da cijene to nase olaksanje…

  2. Hm,hmm….sto se tice Tesle,od svih,postovalaca novog doba,kao turistickog eksponata,pred crkvom,odgovor je dala,njegova zemljakinja,a priznace te to nema veze sa “ komunizmom“, koji krpitite svuda i za svasta..“ Teslu ste uspeli da oterate,mene necete“…!!!!

  3. Što se tiče Milutina Milankovića, Nikole Tesle, Mileve Marić – Ajnštajn pa svakakoi još mnogih drugih genijalnih i pametnih i plemenitih ljudi iz drugih oblasti ljudskog izraza, može se reći „Blago Srbima tom ljudskom soju, njihovi su geniji po božanskom kroju“ ali Srbi imaju i drugu „stranu lica“ a ta nikako nije po „božanskom kroju“ nego po đavoljem, monstruoznom, i td, a oda bi rekli „… ali u narodu što genije rađa, rađa i one – kučkine sinove, i oni to prodadoše sve da izpune taštinu ljudske praznine a za „bele pčele“ koje tek dolaze, ostaviše teret zle sudbine! I tako se to ponavlja na veke dok u naraštajima duh naroda iskru ima a kad izrodi ostanu samo?- neće biti naroda, duha ni imena“ (Ovaj deo „izrodi“ se odnosi na kralja Aleksandra Karađorđevića) jer Srbija nije (do sada) rodila većeg izroda i štetočinu od tog monstruma koji je postao kralj. Čini se da su u SANU u većini sve sami izrodi!

  4. Ma ni grama komunisti, kako cvrcka autor; dublje, prljavije, zlokobnije, trajnije (ako ne i trajno): ono sto se zove
    s r b i. Pa koliko samo u z i v a n j a u „misljenju“ samoosnovanog „Suda“ “
    „Casti“; a kako li se Genije osjecao..
    Rece Teslina Rodjaka sto rece!, ali: bolje da (nas) otjeraju…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here