Manastir Zaova – spoj legendi i prirode

Podelite:

Manastir Zaova (Foto: O. Milošević)

U Braničevu se veruje da je narodni pevač pesmu „Bog nikome dužan ne ostaje” ispevao na osnovu istinitog događaja iz doba kneza Lazara.

Da li ste čuli za narodnu pesmu „Bog nikome dužan ne ostaje”? U njoj je ovekovečena legenda o tragičnoj smrti sestre Jelice, još iz vremena kneza Lazara. Predanje kaže da su braća Pavle i Radul, vlastelini u ono doba, imali najmlađu sestru Jelicu koju su obožavali. Pavlova žena, ljubomorna na tu ljubav i pažnju, odlučila se na strašni scenario. Nakon što mu je zaklala sokola i konja, pa za to optužila Jelicu, ubila je sopstveno dete u kolevci, a krvave noževe podmetnula zaovi ispod jastuka. Pavle je poverovao ženi, koju je narod nazvao „kučka Pavlovica”, i naredio da se sestra veže konjima za repove i rastrgne. Tamo gde joj je po predanju pala brada, nastao je manastir Bradača, gde joj je pala ruka – manastir Rukumija, tamo gde su joj pale oči nastalo je duhovno zdanje Sestroljin u kome se leče slabovidi, a na mestu gde je pao Jeličin trup, nastao je manastir Zaova.

Prema verovanju, ovu svetinju sagradio je sam knez Lazar. A negde stoji da su Zaovu možda sazidala Jeličina braća, ako su zaista postojali. Kako god, u narodnoj tradiciji ovaj manastir se vezuje za Lazarevo doba.

U Braničevu se veruje da je narodni pevač pesmu „Bog nikome dužan ne ostaje” ispevao na osnovu istinitog događaja. Ovde je gotovo neprihvatljiva mogućnost da je reč o motivima iz starogrčke literature. Zato se veruje da se baš u Zaovi nalazi Jeličin grob koji pohode mnogobrojni vernici.

Arhivska građa na turskom jeziku potvrđuje da je manastir Za(h)ova postojao još 1467. godine, pa su ga Turci do temelja porušili. Imovinu crkve sa ruševina otimali su meštani okolnih sela, u povratku na kućna zgarišta u vreme primirja sa Turcima. Prvi put je popravljena po nalogu Karađorđa, 1805. godine, a potom u još tri navrata. Tek oko 1838. godine rađeni su iznova zidovi i fasade, nakon čega je freskopisana u celosti. Nove freske i ikonostas uradio je Živko Pavlović, čuveni slikar i ikonopisac toga doba, čiji je direktan potomak velika slikarka Milena Pavlović Barili. Živkov živopis i danas postoji u Zaovi.

Ovde je, sasvim sigurno, mesto gde se susreću istorija, tradicija, legende, vera, priroda i mir. Nedaleko od manastira nalazi se i prelepo veštačko jezero Zaova. Prostire se na oko tri hektara, a duboko je od tri do pet metara. Okruženo je gustom šumom i omiljeno je izletište ljubitelja prirode i ribolovaca. Nalazi se svega na petnaestak kilometara od Požarevca, južno od puta za Petrovac na Mlavi.

Klupa ljubavi u Malom Crniću, foto: O. Milošević

Uprkos strašnoj legendi, u Zaovi ima i ljubavi. Turistička organizacija Malog Crnića, prepoznavši u jezeru i manastiru Zaova potencijal za razvoj turizma u plodnom Stigu, postavila je na obali jezera klupu ljubavi. Ovo izletište polako postaje stecište zaljubljenih, parovi dolaze da se fotografišu, pa ne bi čudilo da jezero makar zaliči na čuveni most ljubavi u Vrnjačkoj Banji. Nije retkost da se mladi odluče i na venčanje kraj klupe ljubavi, jer u ovom kraju počinje da se veruje da to mesto donosi ljubavnu sreću i dugovečnost.

Ispred manastira Zaova postavljen je i improvizovani bunar želja. Veruje se da se, uz Jeličin blagoslov, svaka želja ispuni.

Legenda do legende

Predanje još kaže da su se Jeličine suze i šapat „provlačili” kroz šumu oko manastira, pa su tako kod Zaove nastali izvori Šopot i Suzine. Navodno, svuda gde je padala njena krv raslo je smilje i bosilje.

A njena zla snaja – „kučka Pavlovica”, kaže legenda, teško je bolovala punih devet godina. Greh ju je izjedao, molila se Bogu za oprost, pa je na kraju mužu priznala zločin. Pavle ju je rastrgao konjima isto kao sestru Jelicu.

Malo Crniće u bogatom Stigu

Malo Crniće jeste najmanja opština Braničevskog okruga, ali potencijali joj nisu mali. Poznato je po najvećem broju gastarbajtera koji stečeni kapital uvećavaju u rodnom kraju. Smešteno u dolini Mlave u stiškoj ravnici, ima bogatu i plodnu zemlju. Bog ih je nagradio prirodom koju se trude da koriste u turističke svrhe. Ova opština je bogata i kulturom. Ima slavne pesnike, gaje pozorišni duh kroz jedinstveni festival amaterskih pozorišta – Fedras.

Na čuvenom brdu Vranjevcu nadaleko je poznat spomenik u slavu oko 23.000 žitelja Braničeva stradalih u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Ovde se održava i državno prvenstvo u paraglajdingu, Fijakerijada, Stiško poselo i niz drugih manifestacija.

autor: Olivera Milošević

izvor: politika.rs

Podelite:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here