Мудра српска кнегиња Персида: Родила је десеторо деце, била савладар свом супругу

Поделите:

Кнегиња Персида Карађорђевић, супруга кнеза Александра Карађорђевића, упамћена је као велика и утицајна жена, личност за себе. Била је ћерка војводе Јеврема Ненадовића. На лозу из које је потекла и ону којој је припала оставила је лични траг, јер је била довољно снажна и способна да не остане у сенци знаменитих предака и потомака.

Рођена је 15. фебруара 1813. године у Бранковини, у дому Јеврема и мајке Јованке, ћерке угледног војводе Младена Миловановића. Њено име се по природи ствари доводи у везу и са Јаковом Ненадовићем, јер јој је први српски министар полиције био деда. У таквом окриљу образовање није могло да јој измакне, али је од породице очито наследила и мудрост и одлучност, по чему је у каснијим годинама живота била препознатљива. Све су то, говорило се, одавале њене маркантне црте лица.

Имала је 17 година када се, 1. јуна 1830, удала за Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа и Јелене Јовановић. Венчање се догодило у Хотину, у Бесарабији, где се њен супруг школовао. Персида је родила чак десеторо деце – најпре је родила Полексију, потом Клеопатру, па Алексија, Светозара, Петра – будућег српског краља, Јелену, Андреја, Јелисавету, Ђорђа и на крају Арсена. После 14 година брака, Александар је загосподарио Србијом, пошто су га на престо довели Уставобранитељи, након што је свргнут Михаило Обреновић. Тако је Персида постала кнегиња, али не она која влада из сенке, него она која отворено подржава и у стопу прати супруга. Говорило се да је поседовала доминантну одлучну црту која је кнезу недостајала, па су се добро допуњавали. Он је био систематичан, али је она зато управљала кризама. Ситуацијама које је било тешко контролисати, владала је без страха и панике.

Gabrijel Deker, "Kneginja Persida Karađorđević", 1855.

Габријел Декер, „Кнегиња Персида Карађорђевић“, 1855.

Персидина и Александрова ћерка Клеопатра, за чији рођендан је чешки композитор Алојз Калауз компоновао песму “Што се боре мисли моје”, је имала само 20 година када је умрла, па је њена мајка 1856. године подигла чесму у селу Неменикуће на Космају. На мермерној плочи стоји натпис: “Персида Карађорђевић, кнегиња србска, подиже овај источник за спомен своје премиле кћери Књажевне Клеопатре, рођене 14. нове 1835, а упокојене 1. јулија 1855”. Испод плоче је изрезана српска круна, а испод ње исписане речи: “Овај извор што жубори овде, то је спомен цвета који вене, то су сузе место ладне воде, у жалости што су проливене”.

kleopatrina česma

Сматрала је да је култура важна сфера друштва и да мора да се негује и шири, јер је то пут којим ће се, ако буде изабрала, Србија издићи. Много тога је радила да се то заиста и деси, па не чуди што се данас спомиње као велика ктиторка. Оснивање првог српског позоришта у Београду, 1847. године се приписује управо њој.

С друге стране, кнегиња није запостављала ни духовни живот, о чему сведочи црква Светог Илије, која је подигнута на њену иницијативу. Боравећи у Сокобањи кнегиња је баш на дан овог свеца отишла на извор реке Моравице, када је приметила да се много народа окупило око обичног каменог крста. Та сцена јој није дала мира, па је одлучила да поклони импозантан прилог како би се на том месту подигла црква, у којој би људи могли да проналазе духовни мир. Изградња овог, најстаријег црквеног објекта на територији Сокобање, почела је 1869, а храм је освећен три године касније.

Остало је забележено и да је цркви посвећеној Вазнесењу Господњем у Мионици, 1856. године даровала скупоцени крст на престолу и дарохранилницу “од пахвонда”. Да је Персида била важна и утицајна личност, говори и чињеница да јој је турски султан доделио Орден падишаховог портрета, што је био јединствен случај у турској историји.

Међутим, владавина њеног супруга није потрајала, јер је 1858. године сазвана Светоандрејска скупштина, када је Александар морао да абдицира. То је проузроковало пресељење породице Карађорђевић на имање у близини Темишвара. И ту се негде завршава прича о њој, бар што се тиче њених заслуга за земљу и народ којем је припадала и који је волела. Умрла је 29. марта 1873. године у Бечу. Дело Катарине Ивановић, прве жене сликара у Србији, “Портрет кнегиње Персиде Карађорђевић” важи за једну од најбољих слика у српском класицизму, које је остало као трајно сећање на супругу кнеза Александра.

Katarina Ivanović, portret "Kneginja Persida Karađorđević" (1847)

Катарина Ивановић, портрет „Кнегиња Персида Карађорђевић“ (1847)

Новости

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here